Светињу именовао Свети Сава

Настојатељица Манастира Златица, монахиња Евгенија, изразила је јуче жаљење због чињенице што се, како је навела, Барска надбискупија јавно укључила у грубо фалсификовање историје и агресивне насртаје на Митрополију црногорско-приморску, као темељну духовну институцију у Црној Гори. Монахиња је реаговала поводом писма које је Барска надбискупија упутила градоначелнику Подгорице др Миомиру Мугоши у коме изражава подршку плановима градске власти да се Манастир Златица рестаурира и конзервира као археолошки локалитет "јер се на том простору више од једног миленијума не практикује вјерска служба".
- Барска надбискупија има право и може да подржава шта год хоће, али нема право ни да фалсификује, ни да присваја историјске чињенице. На жалост, великодостојник Барске надбискупије већ дуже вријеме предњачи у томе и вјешто злоупотребљава наметнуте подјеле у овом народу како би покушао да оствари оно што ни његовим претходницима кроз претходне вјекове није успијевало. Након најновијег саопштења више нема и не може бити сумње да Барска надбискупија стоји иза савремених фалсификата око Манастира Златице - наводи се у саопштењу монахиње Евгеније.
Не може остати непримијећено, оцијенила је она, констатно форсирање и наметање фалсификата о тобожњем "латинском поријеклу Златице".
- У недостатку ваљаних аргумената, помен Бискупове ливаде за ауторе саопштења Барске надбискупије је сасвим довољан "аргумент" за својатање Манастира Златице. Данас и лаик лако може да уочи да су именице "бискуп" и "епископ" синоними. Да не говоримо о постојању словенских повеља и бројних црквено-правних извора, насталих прије и након 1054. године, у којима се помиње бискуп као синоним за епископа Цркве Христове! Довољно је да поменемо да је у најранијим преписима Законоправила Светога Саве на много мјеста коришћен назив "епискуп". Чињеница је и да су се многи православни архијереји кроз вјекове потписивали као "епискуп" што је у народном говору скраћивано и изговарано као "пискуп" тако да је питање да ли је топоним о коме говоре "Пискупова" или "Бискупова" ливада, али у оба случаја, када је ријеч о Манастиру Златици, суштински означава епископа Цркве Христове, а он у овом случају није и не може бити барски надбискуп - оцјењује монахиња Евгенија.
У жељи да наметну неистините тврдње о тобожњем латинском поријеклу манастира, додаје она, аутори саопштења Барске надбискупије су намјерно прескочили да помену предање, које вјековима чувају припадници племена Куча, да је назив Златици дао Свети Сава, те да у непосредној близини Манастира постоји и Савин поток.
- Најсмјешније у овој причи је, на жалост, то што аутори саопштења Барске надбискупије уопште и не знају да се пољана о којој говоре уопште не налази у близини Манастира Златице него скоро у врх племена Куча, двадесетак километара далеко од манастира, у селу Раћи изнад Убала. И поред ове чињенице, аутори саопштења Барске надбискупије, очевидно инспирисани духом и идејом крсташких похода, покушавају не само да конзервирају него и да у тобожњу бискупову пољану преименују локалитет на коме се налази Манастир Златица у данашњем главном граду Подгорици приписујући то као "вјероватно незнање обрађивача плана". Оно што се овдје, такође, губи из вида јесте чињеница да је првих једанаест вјекова на овим просторима постојала јединствена Црква, тако да је старо хришћанско насљеђе, тек послије шизме (1054), подијељено и једним дијелом у Приморју припало Римској Цркви, а његов већи дио остао до данас насљедство Православног Истока, како у Приморју тако и у унутрашњости земље - истиче настојатељица Манастира Златица.
У саопштењу Барске надбискупије она види како историјску, тако и савремену удаљеност од Манастира Златице и оцјењује да је то једино похвално и добро у изнијетим ставовима.
- Јасно се уочава и чињеница да ауторима саопштења није стало до Манастира Златице него до смућивања шире црногорске јавности и недостојног политикантског подупирања одлуке коју је по том питању донијела подгоричка Скупштина. Заинтересованост Барске надбискупије о судбини Манастира Златице се најбоље огледа у томе да аутори саопштења Барске надбискупије и не знају да је јавна расправа о Златици завршена још половином децембра прошле године па би да се сада, када је формално све завршено, "на тај начин укључе у јавну расправу о Нацрту Урбанистичког пројекта `Археолошки локалитет – Златица`" - навела је монахиња.
Она је оцијенила да се "на више него очевидну жалост аутора саопштења Барске надбискупије број православних вјерника у Црној Гори се из дана у дан повећава баш као што се повећавао и у времену процвата Манастира Златице у првом тисућљећу и доцније све до најезде Турака ЏВ вијек".
- Нама је искрено жао што има и оних који се налазе са друге стране златичког олтара. Ипак смо увјерени да аутори саопштења Барске надбискупије добро знају да се Божје светиње не бришу гумицама, не прецртавају оловкама и не претварају у конзервиране зидине. Ако је такав приступ својствен онима који не знају библијску и црквену историју недопустиво да такав приступ буде доминантан у једној старој римокатоличкој дијецези - закључила је монахиња.

Маркуш: Подвала грађанима

Архитекта Андрија Маркуш оцијенио је да плански документ за Манастир Златица представља "подвалу грађанима Црне Горе од режиране и лажно представљене стручне Комисије која нема ниједног комплетног архитекту, историчара умјетности или теолога". Он је назвао невјероватним изјашњење Комисије да се није бавила историјским континуитетом, и оцијенио да она, према томе, и не зна о каквој се врсти објекта ради.
- Митрополија, која овдје на свом земљишту врши службу, а Планом је предвиђено да се истјера, дала је примједбу да се њиме храм не враћа у живот, него се прави споменик бегу Османагићу обнављањем његове куће коју је направио од камена рушењем храма. Направио ју је на хришћанским гробовима које сад Митрополија извлачи испод земље узалуд тражећи помоћ Општине. На примједбу поводом тога они се поспрдају са Митрополијом ријечима да се у њеном случају ради о "неразумијевању мултикултуралности културног насљеђа". То је премного и да нијесу инжењери за инсталације који овдје инсталирају најцрњу могућу политику - истакао је Маркуш.

Манастир Златица за Надбискупију само споменик

Барска Надбискупија подржава настојање подгоричког Секретаријата за планирање и уређење простора да се црквиште на Златици конзервира и рестаурира као археолошки локалитет, јер се на том простору више од једног миленијума не практикује вјерска служба.
У допису градоначелнику Подгорице Миомиру Мугоши Надбискупија наводи да се на тај начин укључује у јавну расправу о Нацрту Урбанистичког пројекта "Археолошки локалитет - Златрица", јер су се "у јавности појавиле одређене неутемељене информације" о историјском карактеру тог простора.
- Прво, треба отклонити било какву могућност својинског присвајања објеката с обзиром на то да се ради о ранохришћанским базиликама које су саграђене прије раскола 1054. године - тврде у Надбискупији.
Додаје се и да је обрађивач плана, "вјероватно из незнања", преименовао назив локације, јер тај простор народ вјековима назива Бискупова долина, што потврђује релевантна историјска литература.
Саопштено је да је Барска надбискупија најстарија духовна институција на тлу Црне Горе, као и да на територији општине Подгорица континуирано дјелује од 450. године, када се спомиње први дукљански бискуп Евандер.
- Ово напомињемо као легитимни баштиници црквишта на Златици, због чега сматрамо да тамошњи локалитет треба посматрати као споменик културе који свједоче о раној христијанизацији овог простора - тврде у Надбискупији.

Спремају изненађење за Мугошу

Пред црногорским судовима тренутно се води неколико процеса који се односе на Манастир Златицу. Према ријечима адвоката Митрополије Млађена Мићовића, пред Врховним судом покренут је поступак преиспитивања одлука Управног суда којима је потврђена законитост аката управних органа којима се Цркви одузимају власничка права на Златици. Поред тога, Митрополија је пред Уставним судом покренула иницијативу за преиспитивање Закона о имовини Републике Црне Горе који је послужио као основа у доношењу одлука управних органа. Адвокат Мићовић најавио је и могућност упућивања захтјева локалној власти за измјенама Урбанистичког пројекта "Археолошки локалитет - Златица".
- Поред тога, ових дана услиједиће и један потез који ће бити велико изненађење за власт - рекао је Мићовић.