Икона Казанске Богородице у Републици Српској

Првих дана Великог Поста ће житељи српског села Кнежица у Босни и Херцеговини моћи да целивају и помоле се пред једним од најпоштованијих ликова Богородице -- Њеном Казанском иконом која је у земљу босанских Срба стигла из места проналаска -- града Казана, на молбу парохијана храма Покрова Пресвете Богородице који се гради у Кнежици. Контакти између истовераца из Босне и Татарстана започели су још прошле године.
    
Положај православних Срба у Босни и Херцеговини и православних Руса у Татарстану има један заједнички моменат -- и једни и други своју земљу историјски деле с представницима народа који исповедају ислам. И на томе се сличност, по свему судећи, завршава. За републику на Волги је просто незамислива ситуација када се на цркве бацају ручне гранате, а на њиховим се зидовима редовно појављују богохулни натписи. Подједнако је немогуће замислити и крвав грађански рат између дојучерашњих суседа у Поволжју.

Међутим, када је република почетком деведесетих година узела курс на суверенитет, руско становништво је, као и српско становништво Босне, уз нимало пријатне осећаје посматрало демонстрације хиљада екстремиста са зеленим повезима и слушало скандирање парола о изласку Татарстана из састава Руске Федерације. А да и не говоримо о томе каква осећања су изазивали говори на градским трговима, појачани мегафонима, о томе да децу из мешовитих бракова треба сматрати мање вредном. Узгред, таквих је бракова у региону било и има их велико мноштво.

Свашта је руско становништво Татарстана доживело током разузданих деведесетих година. Док су се нове џамије једна за другом отварале, старинске, још у совјетско доба разорене и запуштене цркве су се обнављале уз велике потешкоће. У управи су доминирали национални кадрови, у средњим школама и дан-данас има мање часова руског него татарског језика.

Ватрене татарске делије, чије су младе главе помућене говорима свакојаких проповедника приспелих у Татарстан с арапског истока и из Турске, одлазиле су на Кавказ и Балкан да ратују као добровољци. Те „Алахове ратнике“ још увек хватају и суде им, као на пример члановима групе „Исламски џаамат“ који су недавно у Казану осуђени на дугогодишње казне због убистава цивила и милиционера, као и због припремања терористичких аката у великим индустријским објектима републике. Све су то биле работе екстремиста, док су се њихови истоверни земљаци -- татарски момци као војници и официри борили са бандитима за целовиту и недељиву Русију.

Прагматичном руководству Татарстана служи на част што је ипак убедило и смирило најзагриженије сепаратисте, показавши им да је знатно боље да живе једни поред других у једној великој земљи, где историјске везе између руског и татарског народа трају столећима, него да се ваљају по блиндажима, очекујући изненађење у виду бомбе. Испољена је државничка воља, пронађени су аргументи, и све зато што су на размеђу хиљадулећа политиком најзад почели да се баве без освртања на вечите „доброхотнике“ са Запада.

На жалост, такве воље, тачније аргумената, није било код муслиманског руководства Босне и Херцеговине, које је почетком деведесетих распаљивало националистичку и панисламистичку хистерију, надајући се потоњим политичким дивидендама. Сада се већ ретко ко сећа да су и муслимански момци, под руководством разборитог политичара Фикрета Абдића, раме уз раме са Србима ратовали за целовиту Југославију против сарајевских екстремиста и арапско-турских муџахедина…

Можда је управо сличност ситуације, када у босанском „кривом огледалу“ све изгледа слично, али изразитије, те зато и страшније, и приморала православне житеље Казана да се одазову на позив српских истовераца који се шири интернетом. Ту се радило о помоћи у обнови цркве Покрова Пресвете Богородице у Кнежици, коју су још усташе срушиле у Другом светском рату. Препород цркве је започет још деведесетих, али још није завршен како због рата, тако и услед економских прилика неповољних по непокорни ентитет.

На дан празника Уласка Господњег у Јерусалим, стваралачка интелигенција Казана је организовала добротворну акцију „Српска Голгота“ ради помоћи цркви која се гради у Кнежици, уз благослов архиепископа Казанског и Татарстанског Анастасија.   

У камерној сали Савеза композитора Татарстана, коју познају многи љубитељи музике из Казана, одржан је концерт у коме су учествовали како познати уметници, тако и младе звезде у успону. Међу првима треба истаћи у својој земљи познатог џез-пијанисту и композитора Олега Антохина и надареног татарског композитора етно-концептуалисту Радика Салимова. Ништа мање моћно наступили су млади победници међународних конкурса пијаниста Артјом Абашев, кога с правом сматрају једним од најбољих европских извођача Скрјабинових дела, и руска Американка, пијанисткиња-виртуоз Анастасија Саломатина -- упркос кампањи сатанизовања Срба коју води руководство њене земље, надарена девојка је с великим ентузијазмом подржала акцију подршке братском народу.

Духовне композиције у извођењу камерног хора „Преображење“ и хора Крестовоздвиженског манастира нису дозволиле да се заборави ни духовни садржај како самог дана када је концерт намерно одржан, ни повод његовог организовања. Камерни жичани ансамбл под руководством Јулије Виват додао је приредби потребну словенску ноту која је подсетила не само на верску, већ и етничку сродност руског и српског народа.

Током акције су приказани и документарни филмови о стању на Косову, о томе како савремени албански варвари скрнаве древне православне светиње, о геноциду над српским народом током рата у Хрватској.
    
Новинар Алексеј Топоров је пред гледаоцима причао о предусловима и развоју савременог југословенског конфликта, о двојним мерилима Запада и о томе да је српски народ у суштини главна жртва тог крвопролића које су изазвале и продубиле водеће велесиле. Основну мисао која се чула током тог омањег предавања представља закључак да је крваво черечење Југославије и свесно прогањање њеног конститутивног народа заправо генерална проба пред агресију на Русију, коју ствараоци новог светског поретка припремају. И премда је у сали седело свега седамдесет људи -- што је сасвим мало за милионски град, ипак је она била пуна, што за прву приредбу српско-руског пријатељства у Казану представља добар резултат.

Средства која су прикупљена током концерта предата су Цркви Покрова Пресвете Богородице у Кнежици. Треба истаћи посебну улогу у томе руководиоца компаније „Еверест-Турбосервис“ Владимира Каравајева, који је у име своје организације дозначио приличан износ на рачун кнежиначке општине, и у знак захвалности проглашен за ктитора обнављане цркве.

 Али, тиме се прича о међусобним везама између Кнежице и Казана није завршила. Убрзо су се српска браћа обратила житељима Казана с молбом да им се подари икона Казанске Богородице, да би под свој Небески Покров узела њихову напаћену земљу -- током другог светског рата су становништво тог краја већином поклале усташе или је усмрћено у логору смрти Јасеновцу.

Тада је, као и пре, група представника стваралачке интелигенције Казана наручила израду иконе код познатог мајстора-иконописца -- супруге Старешине града Казана протојереја Алексија Чубакова Наталије Чубакове, што је и учињено. По речима саме мајчице Наталије, посао јој је лако ишао, и налазила се у ведром стању духа, што свакако треба сматрати за добар знак одозго.
    
И заиста, икона коју је мајсторски насликала сместа прикива поглед својом лепотом и необичном изражајношћу. А то је важно, пошто ће јој се с молитвама обраћати представници народа који пролази кроз једно од најтежих раздобља у својој историји.

Икона је уочи Богојављења приспела у Кнежицу. Сада Срби за њу праве ћивот у дуборезу и сваког петка служе акатист Пресветој Богородици. Заједно са њом, из Казана су у Републику Српску допремљене и малене иконице с ликом Казанске Богородице које су српској браћи подарили чланови Православне омладинске општине Удмуртије (град Ижевск). Ни то није случајно, пошто је њен члан -- преводилац Дијана Медведева помагала житељима Казана и Кнежице да се боље међусобно споразумеју.

До почетка Великог Поста и до дана који парохијани српске цркве у далекој Босни ишчекују, када ће Пресветла Икона која је у годинама историјских катаклизми спасавала Русију, заузети своје место и у њиховој цркви, преостало је сасвим мало. Верујемо да ће Богородица заштитити њихову напаћену земљу од многобројних непријатеља и злонамерника. И надамо се да ће се започета сарадња српске и руске земље наставити.