Да ли је Косово за ЕУ сусед Србије

На питање да ли Србија може у ЕУ, а да не призна Косово, високи комесар ЕУ Оли Рен одговара да све потенцијалне земље чланице морају да поштују добросуседске односе


Све потенцијалне земље чланице морају да поштују добросуседске односе, рекао је јуче европски комесар за проширење Оли Рен у разговору за „Политику” одговарајући на питање да ли Србија може у ЕУ, а да не призна Косово.

У разговору са дописником нашег листа и представником немачког „Ваца” („Вестдојче алгемајне цајтунг”, сувласник је „Политике”) Рен је одговорио и на питање о могућности коју помиње председник Србије Борис Тадић да Србија, као евентуална чланица Уније, блокира приступ Косова у ЕУ.

– Нико не би требало да приступа Унији са примарним циљем да блокира придруживање других – казао је, између осталог, европски комесар.

„Келнише рундшау”, дневник под окриљем „Ваца”, пренео је јуче део овог разговора у којем је Финац објаснио да „Косово, као и цео западни Балкан, има европску перспективу” и да оно „мора да се политички и економски развија, јер се у тај процес улаже много новца пореских обвезника”.

На Ренову изјаву одмах је реаговао председник Владе Србије Војислав Коштуница. Он је Ренову изјаву о успостављању добросуседских односа протумачио као званичан став Брисела.

„Изјава европског комесара Олија Рена да је обавеза Србије да успостави добросуседске односе са Косовом и да Косово има европску перспективу представља очигледно званичан став Брисела да Србија потписивањем Соланиног споразума признаје независност Косова и да се обавезује на сарадњу са овом лажном државом”, рекао је премијер Србије у изјави достављеној Танјугу.

Пошто је овакав споразум са ЕУ противуставан и, како каже премијер, садржи нескривену намеру распарчавања Србије, тај споразум нико нема право да потпише у име Србије.

„Сада је сасвим јасно да Соланин споразум представља завршни чин пројекта стварања прве НАТО-државе, који је започет бомбардовањем Србије, наоружавањем ОВК-а, изградњом Бондстила и прављењем Ахтисаријевог плана који обезбеђује да је командант НАТО-трупа коначан орган власти на Косову”, навео је Коштуница.

Према његовим речима одговор Србије мора бити „доследно поштовање нашег Устава и наставак принципијелне политике да је Косово Србија, коју подржава више од 150 држава у свету”.

У Демократској странци су, међутим, остали доследни више пута поновљеној тврдњи да нико из ЕУ никада није условљавао Србију. Како у изјави за „Политику” каже Јелена Марковић, портпарол странке, пред Србију нико није поставио избор, односно да се определи између територијалног суверенитета Србије и придруживања ЕУ. „То је важно подвући и ми у том смислу разумемо политику ЕУ. Демократска странка остаје привржена и одбрани Косова и Метохије и придруживању Европској унији. Ако се од Србије очекује да остварује добросуседске односе као што то чине друге земље, ми ћемо то радити, а Косово доживљавамо као интегрални део Србије и никако другачије”, објашњава Јелена Марковић.

На питање да ли се из Ренове изјаве може закључити да он о Косову говори као о земљи која је сусед Србији, Марковићева каже да не може да тумачи Ренове изјаве. „Нас занима само званична политика ЕУ, а ЕУ никада до сада није стављала Србију пред такав избор”. На опаску да је ипак реч о високом званичнику ЕУ, она каже да је важна званична политика ЕУ, оно што се званично утврди у преговорима, „а једини документ који имамо са ЕУ је Споразум о стабилизацији и придруживању који потврђује територијалну целовитост Србије и који се ослања на Резолуцију 1244 и за нас је то једино релевантно”, категорична је Јелена Марковић.

Треба, међутим, подсетити да ово није први пут да се о Косову говори као о суседној земљи. У заједничком писму које су почетком априла, након самита на Брду код Крања, написали министар иностраних послова Француске Бернар Кушнер и његов колега из Словеније Димитриј Рупел, они Србију, а не само Косово проглашавају „у много чему посебним примером”. Споразум о придруживању, како су написали, чека на потпис, али Србија прво мора да испуни своје међународне и моралне обавезе. То практично значи, како се наводи у писму, да прво мора да прихвати мисију ЕУ на Косову, односно Еулекс. Такође, Србија, попут свих других држава које се труде да постану чланица ЕУ, мора да се „укључи у регионалну сарадњу”, што практично значи да се од Србије очекује да неће инсистирати на „кипарском моделу” и да неће игнорисати Косово (као што званични Кипар игнорише непризнати турски ентитет) већ да ће у име „добре регионалне сарадње” званични Београд прихватити независност Косова.

-----------------------------------------------------------

Колика је Србија

У сутрашњој „Политици” објављујемо опширну верзију разговора у којем Рен објашњава шта мисли о Еулексу и независности Косова, а шта о премијеру Србије. Читаоци ће, такође, само у нашем листу моћи да сазнају колика је Србија на географској карти Европе изнад радног стола европског комесара.