На Врачару квадрат стана 4.000, у Мајданпеку 187 евра

Вирус поскупљења станова у последња три месеца није мимоишао ниједан град Србије. Главна жаришта су, већ традиционално, Београд и Нови Сад, у којима су цене скочиле 30 одсто. И провинција, наизглед успавана, такође бележи раст од око десет процената. Продавци ће наредних месеци, па и година, највише профитирати, јер нема наговештаја да ће цене стати. Разлог је што се и даље зида споро и скупо, тражња је неколико пута већа од понуде, а апетити оних који граде повећавају се из месеца у месец.

Расту цена најпре су кумовали стамбени кредити, јер је све више оних који покушавају преко ове врста зајма да дођу до крова над главом. Углавном је реч о младим и образованим људима који имају боља примања и траже солидне станове, па је тако стамбене кредите до краја 2007. године користило нешто више од 35.000 грађана.

Највише се траже станови површине од 30 до 60 квадратних метара, дакле гарсоњере, једнособни, једноипособни и двособни, којих на тржишту готово да нема, или су лошег квалитета.

Чини се да је нестанак великих инвеститора, који су седамдесетих и осамдесетих година градили блоковска насеља са по неколико хиљада станова, највише утицао на раст цена. Мали играчи, који тренутно владају српским тржиштем, високе цене углавном правдају све скупљим грађевинским материјалом, великим трошковима расељавања и високим државним наметима. Они не би да се одрекну својих зарада које износе од 30 до 50 одсто, градови, са друге стране, не би бесплатно да уређују грађевинско земљиште и граде инфраструктурне прикључке.

Резултат је да се у  Београду годишње зида тек око 7.000-7.500 станова, а град вапи за 70.000 до 100.000 станова.

Тек доласком великих инвеститора и отварањем градилишта са по неколико хиљада станова, понуда, која је у престоници тренутно пет пута мања од тражње, задовољиће потребе купаца. До тада, према мишљењу Недељка Малиновића, власника агенције „Легат”, не би требало очекивати појефтињење. Стамбени квадрати, који су само протекле године поскупели за педесет одсто, и даље ће расти, али темпо поскупљења је тешко предвидети, ако се зна да је за целу 2008. очекиван раст од око 15 процената. Наш саговорник наводи да се станови у једној згради на Врачару продају за 4.000 евра по квадрату. Али реч је луксузној градњи и та појава, како објашњава, не би требало да се узме као тренд.

– Станови у Србији углавном се продају још у темељу. Под условом да инвеститор одреди реалну цену, некретнине у Београду плану док су још у скицама. У таквој ситуацији, једино долазак инвеститора из иностранства може да промени тренутну климу – сматра Малиновић.

Он најављује долазак компаније са Кипра, заинтересоване за изградњу такозваног сателитског насеља, односно града у граду на периферији Београда. Покрај аутопута Београд–Загреб или Београд – Нови Сад.

Продаја 2.000 станова у Универзитетском насељу неће оборити цене, као што се мислило. Напротив.

Крагујевац чека Новака

Према мишљењу Александре Кон, сувласнице агенције „Алка”, ово насеље, као и изградња трговинских и спортских центара, прилично су надували цене у Новом Београду. Некадашња престоничка спаваоница према свим истраживањима је проглашена за најтраженију локацију за становање. У њој се квадрати продају по цени од 1.500 до 3.000 евра (код Арене). Мада има и оних који станове на новобеоградској елитној локацији покрај ове спортске дворане цене и више од 3.500 евра по квадратном метру.

Остали делови главног града прате тај раст, било да је реч о старим становима или новоградњи. Тако, рецимо, стари стан од 61 квадрата у Улици кнеза Милоша у Београду, који је нуђен за 80.000 евра, сада се продаје за 125 000 евра.

– Наш клијент који прошлог септембра због неодлучности није купио стан од 39 квадрата на доњем Дорћолу за 68.000 евра, сада исти такав стан на тој локацији не може да купи ни за 90.000 евра – каже Кон.

Један од фактора који су проузроковали поскупљење станова у Београду јесте и „некретнинска грозница” у Црној Гори. Наши суседи, сагласни су агенти, углавном су искористили повољан талас у својој земљи. Тамо су продали пашњаке, ливаде или плацеве уз обалу и купили у Београду по неколико станова које сада изнајмљују. Наравно, исто то су урадили и наши грађани који имају викендице у Црној Гори. Јер, ако се зна да Руси за приземну кућу у Тивту нуде 600.000 евра, јасно је да у Београду може да се купи неколико станова и још да остане нешто новца да се нађе.

Нови Сад прати Београд, па после овогодишњег поскупљења цене квадрата достижу од 1.100 до 1.500 евра. Гарсоњере у центру града се продају и по 2.000 евра за квадратни метар. Међутим, промет је последњих месеци опао. Како тврде у агенцијама за некретнине, дуго није био случај да је староградња јефтинија од нових станова, упркос томе што су стари станови углавном укњижени, што с новоградњом ипак није случај.

Крагујевац бележи нешто мањи раст и он се креће од 10 до 15 процената. У центру града квадратни метар се продаје од 800 до 1.300 евра. Највеће изненађење за агенте је простор око аеродрома, где су некретнине са 650 евра скочиле на 800 евра за квадрат. Најављени долазак тенисера Новака Ђоковића, који намерава да у Крагујевцу гради спортски центар и те како се одразио на тржиште некретнина, кажу агенти. Цене у насељу Вашариште у коме ће се налазити овај центар скочиле су на 1.100 евра.

Станови у Нишу су од почетка ове године поскупели за око десет одсто у односу на крај 2007. године. Цена квадратног метра у новоградњи у центру града била је око 1.000, а сада је око 1.100 евра, док је на подручјима друге и треће грађевинске зоне сада око 1.000 евра. У децембру прошле године, на пример, у овим зонама цена квадрата нових станова није прелазила 900 евра.

Стари станови у центру Ниша су јефтинији. За квадратни метар сада се тражи око 900, а у појединим случајевима, ако је реч о луксузнијим становима, и 950 до 1.000 евра. Ван централне градске зоне, квадратни метар станова, саграђених пре десет и више година, продаје се по цени између 800 и 900 евра.

Како нам је рекла Биљана Додовић, из Агенције „Фам фатал” у Нишу, највише се траже станови мале квадратуре, до четрдесетак квадратних метара – једнособни или једноипособни и гарсоњере, а најновији скок цена образлаже се великом потражњом, као и повећањем произвођачких цена код инвеститора и градитеља.

У последње две године цене станова у Бору су више него удвостручене. Најбољи познавалац прилика на тржишту некретнина у овом граду Драган Волановић, већ пет година власник Агенције „Еурополис” у Бору, каже да се сада стан од 60 квадратних метара овде може купити за 25.000 или 26.000 евра, а до пре две године такав стан вредео је само 12.000 евра.

Потражња за становима већа је од понуде, каже Волановић, а на то утиче више фактора. Најпре, у последње три године више од 4.500 радника у борском комбинату бакра добило је отпремнине из социјалног програма, а и цена бакра на светском тржишту сада је готово пет пута виша него 2001. Било је, дакле, више новца, а и даље се увећава могућност да борски комбинат, због добре цене бакра, нађе доброг купца, што би повећало производњу, извоз и стандард запослених. На већу потражњу за становима утиче и што је стамбена изградња стагнирала неколико година и што су млади брачни парови почели да добијају подстицајне стамбене кредите.

У Мајданпеку (чији руднички погони су такође у саставу борског комбината) станови су још знатно јефтинији него у Бору. Ипак су и до три пута скупљи него пре три године. Тамо се трособан стан од 80 квадрата могао купити за само 5.000, а сада вреди 15.000 евра. То значи да квадрат стана кошта 187 евра.

Ипак, Борани се радије пореде са Зајечарцима, где је просечна цена станова сада нешто виша од 600 евра за квадратни метар. Борани се све више приближавају Зајечарцима, а да ли ће их и сустићи зависи од даљег тока приватизације борске компаније.

Занимљиво је да су јефтине станове у Мајданпеку до прошле године највише куповали пензионери из околних градова, највише из Београда. За један продати стан у престоници, времешни купци могли су да добију два стана у Мајданпеку и још толики износ од продатог стана у Београду да им остане и од уштеђевине да школују унуке.

Нема плацева у Шапцу

Западна Србија је такође живнула. У Чачку квадрат животног простора се креће од 800 до 1.200 евра. Ваљево такође бележи раст цена, па се оне сада крећу од 800 до 1.000 евра, с тим што се за поједине станове у изградњи на листи чекања налази и по 150 породица.

У последњих месец дана цена новизграђеног стамбеног простора у Шапцу скочила је са 700-750 на 800-850 евра по квадрату (плус ПДВ), а очекује се да ће, због велике потражње, и даље расти. Тамошње највеће грађевинско предузећа „Тина” недавно је завршило зграду у улици Војводе Бране са 100 станова, и већ је продало више од 30. Цене старих станова, у зградама изграђеним пре двадесетак година, такође су скочиле за десетак одсто, па се квадрат сада продаје и по 650 евра.

Плацева у централним деловима града готово и да нема, па агенције нуде само локације у приградским насељима Касарске ливаде, Тријангла и Жакића грм.

Цене станова у Ужицу тренутно се крећу од 900 до 1.000 евра по квадрату у центру града, на периферији од 550 до 650, у зависности да ли је стара или нова градња, а у Севојну и насељу Сењак од 400 до 500 евра по квадрату. Оне су минулих месеци биле нешто ниже, да би током априла, како каже Гордана Василијевић, власница овдашње агенције за некретнине „Макс магнус”, порасле у просеку од 10 до 15 одсто. Донедавно је била и већа потражња, а слабија понуда, да би се сада и ту ствари донекле промениле. Примећено је да нестабилне прилике у држави, а нарочито рестриктивна политика банака око кредита, утичу на повећање цена станова и у овом граду.

У Врању се цена станова креће од 600 до 800 евра по метру квадратном.