Обим стабилизационог фонда Европског стабилизационог механизма помножиће са 4

Дер Шпигел саопштава о намерама власти зоне евра да увећају обим средстава Европског стабилизационог механизма са 500 милијарди до два билиона евра. Док Немачка подржава ову идеју, Финска је на пример категорички против. Ипак актуелне финансијске могућности стабилизационих механизама су мале у поређењу са реалним потребама, уверени су експерти.

Основни задатак проширивања обима Европског стаблизационог механизма је подржавање великих економија. Испада да европске бирократе не верују превише у способност Италије и Шпаније да јефтино превладају дуготрајну кризу и планирају да предузму масовно учешће у таквим ризичним операцијама као што је куповина шпанских државних облигација.

При томе идеја о тако великом стабилизационом фонду уопште није нова. Још крајем 2011. године низ угледних економиста навело је суму неопходну за стабилизацију дужничке кризе – два-три билиона евра, приметила је у интервјуу за Глас Русије директор аналитичког одељења ИК Вектор Секјутириз Александра Лозоваја.

- Ако се упореде цифре, укупан унутрашњи бруто производ 17 земаља зоне евра износи 9,4 билиона евра. Укупан државни дуг износи нешто више од 8 билиона евра. И очигледно да је обим Европског фонда стабилности од 500 милијарди заиста мали. Увежбавши Европски стабилизациони механизам, властима полази за руком да смање задуженост до прихватљивог нивоа. Тачније са тим ће већ моћи да се ради. Зато мисао о томе да се увећа Европски стабилизациони механизам апсолутно је исправна.

Уз постојећи обим средстава Европског стаблизационог механизма ситуација делује забрињавајуће, каже Александра Лозоваја. Државни дуг Италије, на пример, у апсолутном изразу износи два билиона евра. Потрошивши читав фонд финансијске стабилности од 500 милијарди, наравно, може да се постигне смањење само италијанског дуга, али уопште то има мало смисла.

Интрига по питању увећања стабилизационог фонда Европског стабилизационог механизма остаће док неко од високих званичника не потврди како овакве намере, тако и саму цифру од 2 билиона евра. Могле су се очекивати неке новости у току састанка Ангеле Меркел и Франсоа Оланда у суботу. Ипак лидери најјачих земаља зоне евра само су још једном потврдили неслагања по питању финансијске дисциплине у зони евра, али зато су утврдили кандидатуру Волфганга Шојблеа као будућег шефа Еврогрупе. Може се поретпсотавити да ће тема проширења Европског стабилизационог механизма изазвати у ЕУ исту такву живу дискусију као полемика око европског банкарског савеза.