У ФБиХ за Србе нема посла

Срба, иако су конститутивни народ, у институцијама Федерације БиХ готово да и нема, нису заступљени ни у јавним установама, надзорним и управним одборима.

 Ово је рекао делегат у Дому народа Парламента БиХ Слободан Зивлах, истичући да су у Електропривреди БиХ, БХ Телекому и Поштама углавном запослени Бошњаци, а да укупно запослених Срба нема ни пет одсто.

У Електропривреди БиХ генерални директор и сви извршни директори су Бошњаци. Исти случај је и у БХ Телекому и БХ Поштама. У Хрватским поштама сви руководећи људи су Хрвати, као и у Електропривреди Херцег Босне.

- Драстичан примјер је Дрвар гдје су Срби чинили већину становништва и по тој логици и већину запослених, данас их уопште нема међу запосленима у пошти, док су у електродистрибуцији запослена свега три лица српске националности - казао је Зивлах.

Он је додао да у Грахову и Гламочу нема ниједног запосленог Србина, док у Ливну, Дувну и Купресу нема ни становника, а камоли радника српске националности.

Шеф Клуба Срба у Вијећу народа Републике Српске Сташа Кошарац је рекао да су најчешће притужбе Срба због тога што не могу да се запосле у Федерацији.

- Због тога ћемо у понедјељак одржати састанак клубова делегата српског народа Вијећа народа РС и Дома народа Парламентарне скупштине БиХ, како би ријешили бар основна питања повратника - појаснио је Кошарац.

Због све чешћих притужби Срба из ФБиХ да за њих нема довољно мјеста у институцијама, Кошарац је казао да ће почеком маја одржати и састанак са делегатима Србима из Сарајева.

- Покушаћемо да дођемо до прецизних података о броју повратника у тај град и њиховом материјалном статусу. Заједничким циљем и активношћу можемо допринијети побољшању економско-социјалног статуса Срба повратника у ФБиХ - рекао је Кошарац.

Он је додао да ће крајем маја бити одржан и састанак са Клубом делегата српског народа у Парламенту ФБиХ на исту тему.

Недавно су о проблему националне заступљености у управљачким структурама Федерације разговарали лидери СДA Сулејман Тихић и ХДЗ-а БиХ и Драган Човић, али на том састанку није било никога ко би представљао трећи конститутивни народ - српски.

Кошарац је рекао да се иницијатива Срба, управо због тога, коментарише као реакција на поменути састанак, што није тачно.

- Хрвати траже своја права, као и Бошњаци који кажу да их нема у Републици Српској. И ми имамо право да се бринемо за витални национални интерес Срба у Федерацији и цијелој БиХ - казао је Кошарац.

                            

У пошти у Дрвару нема запослених Срба, а у електродистрибуцији раде свега тројица. У Грахову и Гламочу нема ниједног запосленог Србина, док у Ливну, Дувну и Купресу нема ни становника, а камоли радника српске националности

Само три министра Срби

У Влади Федерације свега три министра су српске националности и то министар културе и спорта Гаврило Граховац (СБиХ), министар развоја предузетништва и обрта Велимир Кунић (СНСД) и министар трговине Десница Радивојевић (СДA).

Недавно су објављени и резултати истраживања Центар за промоцију цивилног друштва који су показали да је најдрастичнији  положај Срба управно у главном граду БиХ, Сарајеву.

Према том истраживању, у сарајевској општини Центар прије рата живјело је 20 одсто Срба, а сада их је само 4,7 одсто.  У општини Нови Град Сарајево по попису 1991. било је 27 одсто Срба, а сада их је 3,4 одсто, док их је у општини Илиџа било 36,8, а сада их је свега 4,7 одсто.

У 25 школских установа на подручју Кантона Сарајево, у 15 управних одбора су искључиво Бошњаци - Економски, Aрхитектонски, Филозофски, Правни, Пољопривредни, Стоматолошки, Природно-математички, Ветеринарски и Машински факултет.

Заједничка листа за изборе

Директор бироа за људска права Демократске иницијативе сарајевских Срба Душан Шеховац је рекао да ће повратницима у Федерацију политичари највише помоћи ако иступе на локалним изборима са заједничком листом кандидата.

- Стално истичемо да се веома мало пажње посвећује повратницима, а ми настојимо да се сузбије дискриминација и да остварујемо своја права као равноправан народ - рекао је Шеховац.