Генерална скупштина УН: ново заседање, стари проблеми

Ситуација на Блиском Истоку са акцентом на сиријску кризу постаће једна од главних тема 67. заседања Генералне скупштине УН, отворене у уторак. Сиријско регулисање ће такође бити у центру пажње заседања СБ УН, које ће протећи на маргинама Генералне скупштине.

Председник актуалне седнице је бивши министар иностраних послова Србије Вук Јеремић. Русију на Гелералној скупштини представља министар иностраних послова Сергеј Лавров.

Формално блискоисточна тематика, као и проблеми безбедности само су део великог дневног реда 67. заседања Генералне скупштине. Међу другим темама је еколошка ситуација на Арктику, хуманитарна питања, борба против промета наркотика, регионални развој. Ипак догађаји последњих дана поново су истакли блискоисточне проблеме у први план, истиче експерт за Исток Гумер Исајев.

- Ми сада посматрамо занимљив период када су се заиста многи међународни проблеми који су увек постојали и тињали, заоштрили. То се тиче иранског нуклеарног проблема, и последњих догађаја поводом убиства америчког амбасадора у Либији. И општа ситауција на Блиском Истоку, која се посебно усијала због скандалозног филма, све то наравно утиче на међународне процесе.

Последњих догађаји такође утичу на интензивност и график преговора учесника заседања. Према подацима Гласа Русије, радни програм шефа руске делегације, министра иностраних послова Сегеја Лаврова, до данас се прецизира. Његово излагање на Генералној скупштини планирано је за 28. септембар. Могуће да ће се Лавров састати у Њујорку и са специјалним представником УН и Лиге арапских држава за Сирију Лахдаром Брахимијем. Датуми кључних министарских сусрета на нивоу четворке за Блиски Исток и шесторке за Иран још нису усаглашени. Ипак зна се да у оквиру последње Русија намерава да изјави о неоснованости пооштравања санкција против Ирана. На ове мере уочи старта Генералне скупштине поново су позвале поједине државе. Експерти очекују важне резултате од незваничних преговора на маргинама акуалне Генералне скупштине, истиче експерт за Исток Андреј Володин:

- Пораст антизападних расположења у многим арапским и муслиманским државама мења позадину читаве светске и регионалне политике. У тим условима аргументација Русије и Кине, које покушавају да наступе са позиција здравог разума може ако не да тирјумфује, у крајњој мери да се испостави као доминантна позадина закулисних преговора. Они ће се са моје тачке гледишта у кулоарима УН водити интензивно, и можда ће имати више значаја него раније.

Сиријска криза ће бити главна тема заседања СБ које ће протећи у овкиру Генералне скупштине. Да истакнем да је ранје Генерални секретар Ун изјавио да је СБ парализован неспособношћу да доноси одлуке о ситуацији у Сирији. Такву тачку гледишта Москва сматра из корена погрешном. Руско МИП инсистира на неопходности да се наступа са одмеренијих позиција. Заменик шефа спољнополитичког ресора Генадиј Гатилов је подсетио да је само СБ овлашћен да доноси одлуке о регулисању међународних конфликата. Такође МИП је подвукло да је Москва забринута плановима могућих једностраних дејстава у погледу Сирије мимо СБ УН. Између осталог, о недопустивости сличних корака раније је више пута говорио председавајући 67. Заседања Генералне скупштине УН, бивши министар иностраних послова Србије Вук Јеремић. У току посете Москви у јулу ове године он је подвукао да је Србија својевремено била жртва управо сличних једностраних дејстава. Вук Јеремић је такође више пута изјављивао да ће се под његовим руководством Генерална скупштина придржавати принципа владавине међународног права.