Долина босанских „Вараона”

Бањалука – Упркос противљењу стручњака из Босне и Херцеговине и света, у Високом је минулог викенда, под руководством Семира Османагића, почела трећа сезона истраживања босанске „долине пирамида”. Почетак радова, који ће трајати 200 дана, озваничен је манифестацијом „Срцем за пирамиде”.

Од пре три године, када је Османагић почео да трага за „босанским пирамидама” и доказује њихово постојање, његову причу прате контроверзе – од потпуног оспоравања до безрезервне подршке, како обичних људи тако и појединих бошњачких ауторитета. Међу њима је и поглавар Исламске заједнице у Босни и Херцеговини Мустафа Церић. Он је у јулу прошле године  изјавио: „Докази о постојању камених грађевина у Високом нису више ствар вере једног човека већ питање искрености и признавања чињеница.”

Председник Странке демократске акције Сулејман Тихић је затражио да Унеско заштити „босанске пирамиде”, иако њихово постојање научно није доказано. Први човек Странке за БиХ и члан Председништва БиХ Харис Силајџић је у октобру 2006. лондонском „Гардијану”, поводом „босанских пирамида”, рекао: „Добро је за бизнис”.

С друге стране, стручњаци тврде да оно што Семир Османагић говори нема упоришта у науци. Навешћемо два примера. Амерички истраживач др Роберт Шох је после боравка у Високом закључио да нема доказа да су наводне пирамиде дело људских руку. Професор Рударско-геолошког факултета у Тузли др Сејфудин Врабац је, после проучавања брда Височица – наводне пирамиде „Сунца” – био категоричан: „Височица је за чланове овог тима природна геолошка творевина”.

Шта је крајњи циљ приче о босанској „долини пирамида”? Одговор на ово питање може се посредно извести из интервјуа који је професор археологије из Љубљане и секретар Европске асоцијације археолога др Предраг Новаковић дао сарајевском магазину „Дани”. Новаковић је упозорио на честу повезаност археологије са национализмом и шовинизмом. „Највећа грешка лежи у мишљењу да археологија може дати одговоре на питања етногенезе”, рекао је Новаковић, додавши да на Балкану постоје „бројне аутохтонистичке теорије које би ненаучним методима желеле доказати континуирано присуство одређеног балканског народа од праисторије”, односно афирмисати „наше” на рачун „другога”.

На закључак да је управо о томе реч наводи садржај Османагићевог писма Сулејману Тихићу у којим га обавештава да „антрополошка генетика потврђује континуирано присуство људских заједница на подручју БиХ у периоду од 27.000 година, што нас чини, поред Баска, најстаријим у Европи”. И закључује: „Културу нису донели у Босну народи средње и северне Европе, већ обрнуто”! Османагић, осим тога, заступа тезу да на простору БиХ има 60 одсто потомака Праилира, 30 одсто потомака дошљака из Украјине и 10 одсто дошљака са Блиског и Средњег истока. Наравно, по његовој рачуници, Праилири су старији од дошљака за 18.000 година.

Прича о босанској „долини пирамида” има ведрију страну – вицеве. Један од њих гласи: „Ко је владао у старом Египту”?, пита Хусо, а Хасо одговара: „Фараони”. „А ко влада у босанској долини пирамида”?, знатижељан је Хусо. „Вараони”, узвратио је Хасо, мислећи, поред осталог, и на замашне своте новца који се слива на рачун Фондације Археолошки парк босанска „долина пирамида”.