Писмо Дачићу, Николићу и … осталима

Дакле у писму, господина Мраовића се констатује да ће за директора Канцеларије бити постављена Др Славка Драшковић, председница Конгреса србског уједињења у Србији, која је истовремено и на челу Србско-америчке мреже “жена-вођа“ (“лидера”, како је то написано на једном страном језику)”. Циљ овог удружења је да повеже Србију и САД кроз сарадњу “жена-вођа” из обе земље, “посебно из области политике, институција власти, медија… Оснивање су подржале Владе САД и Влада Србије. Мрежа је настала уз финансијску подршку УСАИД Србија. Интересантно је напоменути да је делегацију учесница мреже која је представљала мрежу из Србије током посете САД, између осталих, предлагала и неизбежна госпођа Соња Лихт, председница Фонда за отворено друштво у Београду, иначе, невладине (паравладине) организације Жоржа Сороша.

У том писму се такође објашњава да је америчка организацију УСАИД, која делује у Србији, финансијски подржала српске “жене-вође”. УСАИД (на енглеском: United States Agency for International Development) уствари је агенција федералне владе САД основана 1961. године од председника Џона Ф. Кенедија са циљем да служи интересима америчке спољне политике. У том смислу постоји блиска сарадња између УСАИД и америчке организације ЦИА (Central Intelligence Agency – Централна обавештајна агенција). Тврди се да агенти ЦИА често раде под покрићем УСАИД.

”Избор директора Канцеларије за дијаспору, која је по дефиницији спона између отаџбине и Срба у расејању, мора се заснивати на заједничким вредностима. Када су у питању интереси Срба у расејању и њихова патриотска осећања тешко је прихватите одлуке Владе, које се на њих односе, али без њихове сагласности и мишљења”.

Пре него што наставим осећам потребу да цитирам и коментар господина Драгана Ракића, такође из Фрнцуске, односно његов маил који сам примио а у коме стоји:

“Када Сима Мраовић прича о “заједнчким интересима и патриотским осећањима” а критикује “припадност” Конгреса србског уједињења, онда се види за кога навија. Закључак да “агенти ЦИА често раде за УСАИД, и сличне компарације, потврђује да се тзв, организације дијаспоре које су наследнице социјално-комунистичких “друштава” остале оно што су биле. Ја сам чуо да многа таква удружења раде за КГБ и за УДБу, а не како то претендује С. Мраовић за националне интересе Србије и Срба”.

Слажем се са господином Ракићем, али у овом писму Симе Мраовића тема је КСУ и њена директорка у Београду, коју неко планира да постави за директора Канцеларије за сву дијаспору, не за директора оних који раде за КДБ, УДБУ, ЦИА или Француску обавештајну службу. Како лично и гарантовано навијам само за Србију, наставићу да пишем и да питам и вас и расејање:

Како то дијаспора може данас (раније је нико ништа није питао, па ни када је било „наше“ министарство, мада се јавности представљало другачије) може да да своју ”сагласност и мишљење”? А ако бисте рекли да је та могућност постојала, или још боље да постоји данас, онда нам реците која је то, или која би дијаспора, вама ”дала”? Чија дијаспора? Дијаспора коју по нечијој потреби именују неки медији у матици, или ону на коју се, из различитих разлога и интереса, а ретко од интереса расејања и грађана Србије, позивају поједини политичари, као што је јавно лагао Срећковић у Скупштини, а неки медији му у лагаријама помагале и пре и после тога?

”Срби у расејању (наставља Мраовић) не могу да прихвате да на челу владине Канцеларије, намењене њиховим односима са отаџбином, буде било која личност која због своје професионалне активности ужива, или је уживала, финансијску подршку једне стране државе, конкретно САД која је, нисмо заборавили, у оквиру НАТО извршила војну агресију над Србијом починивши многе ратне злочине. Срби у расејању не гледају добронамерно на финансирање србских организација од стратешког значаја, као што је однос државе Србије са Србима у расејању, од стране једне америчке паравладине организације (УСАИД) за коју се тешко може поверовати да то чини без одговарајућих условљавања”.

Веома ме је заинтересовао део писма у коме пише да је: “Конгрес србског уједињења у Београду постао парадржавна организације” и да има “седам запослених људи”.
Председник ”Одбора за српске националне интересе” поставља и питање: “Шта седам запослених људи ове америчке организације заправо ради у Србији?”

Имајући у виду да је и ово моје писање “отворено писмо”, онда онима који га буду читали морам и ја да појасним зашто ме је посебно заинтересовало ово, септембра 2012. написано питање? Па зато што је то исто питање које је део србских организација у Шведској (и ја као њихов представник) постављало годинама, као што су питале и организације у Словенији, у Немачкој…

Од тада је протекло доста воде и у тој канцеларији КСУ у Београду данас нема седам запослених, а питање које је постављано и КСУ и бившим и садашњим министрима Владе Србије, више од седам година остаје без одговора, а гласило је:

„Шта је урадио КСУ за Србију и шта ради, да би у згради Министарства за дијаспору у Васиној улици (строги центар Београда) годинама имали на коришћењу, скоро бесплатно, цео спрат? Ко је давао свих тих година месечне плате запосленима? Колике су им биле плате и за које и какве послове су их добијали?

Да ли је било у реду да од сиромашне Србије траже помоћ, да би платили кирију за њихове канцеларије у градовима Америке? Да ли је заста због бриге за Србију, а преко Координационог центра за Косово тој организацији, Конгресу србског уједињења из Америке, исплаћено више од 600 000 долара, а да нико не одговори ЗАШТО им је дат толики новац, и да се годинама не зна шта је урађено са тим новцем? Да ли заиста све то не знате, исто колико се неки од вас праве да не знају да су из буџета сиромашне Србије, из Министарства за дијаспору само у време владавине Срђана Срећковића, истој тој Америчкој (а од скоро и Србској) организацији исплаћени милиони?! Да ли је новац дат само за ”корисне пројекте”… од којих ни Србија ни расејање нису видели неку корист? Каква је то организација ”српске дијаспоре”, из чијих редова неко размишља да именује директора Канцеларије за дијаспору, када са осталом дијаспором из Европе, они скоро никада нису имали сарадњу или било какве контакте?! Колико је тај КСУ, чији је најпознатији председник био Мајкл Ђорђевић, садашња председница Мирјана Самарџија, а њен директор у Београду Славка Драшковић, србски, када је и њихов Интернет портал само на енглеском? Чак су им и билтени, са неколико изузетака, на енглеском!

Да ли је председник Томислав Николић летос, када није имао времена „ни да спава ни да једе“, можда ипак био преварен? Или је свесно примио на разговор „испред дијаспоре“ човека из КСУ, који му је говорио о ”дивним плановима” те организације (а прећутао да ће трошкове тих ”планова” сносити Србија) а део разговора модификован као да се ради о ставовима Скупштине дијаспоре?! Да ли је могуће да председник Србије није од својих сарадника био обавештен да његов стари познаник нема никакве везе са нашом Скупштином? Или је разговор био приватан и пријатељски, а мангупарија га другачије представила јавности?

Дајте госпође и господо, министри у влади наше драге Србије, престаните са циркусом. Дијаспори је заиста доста циркуса и прешло нам је преко… главе, константно зајебавања и понижавање. Нисте ви мала деца, нити је србска дијаспора малоумна, па да и ви и ми дозволимо да такве и сличне свињарије наставе и даље да се котрљају ”саме од себе”.
Или можда ви знате више од нас у дијаспори о дијаспори? Да ли је онда, ако би тако нешто ипак било могуће, по вашем сазнању срппско расејање шугаво, а ми то не знамо јер нисмо изблиза видели шугаве? Или наша дијаспора има у глави буве и да је то разлог нашег свакодневног чешкања по глави, а не да се ми свакодневно чешкамо у неразумевању да се по градовима Србије и њеним покрајинама, деценијама мувају и уз свакаква уважавање и пажњу, шеткају, свакакве и свачије вашке.

Како било да било, остаје необјашњено зашто месецима нисте поставили директора Канцеларије за дијаспору, ако вам нисмо „последња рупа на свирали“? А то је још један показатељ да се ви према трећини грађана Србије понашате као да смо заиста вашљиви и шугави. А ми смо због вас, верујући да ви нисте ни шугави ни вашљиви, и да сте чистији од бивших, заледили дуго припреману акцију да се новац који шаљемо путем банака рођацима и пријатељима, у периоду од 3 месеца до пола године, сведе на минимум. И да оно што мора да се да, да не умру од глади, и да би сачувало социјални мир у матици, да не иде преко банака, већ да се даје на руке пријатељима и рођацима, када долазимо у посету.

И није тачно, госпође и господо, да већина дијаспоре захтева, или мисли, да та директорка, или тај директор, треба да буде нека особа из расејања. Пустите којекакве Светске и друге Конгресе, јер ”светске” и „европске“ сте ви измислили и направили, а амерички Конгрес србског уједињења већ одавно није оно како је био осмишљен од оних који су га основали. Део дијаспоре био је за укидање Министарства за дијаспору, зато што је оно било никакво и штетно, што је коштало много сиромашну Србију, а да никакве користи од њега нисмо имали ни ми ни ви.

Укинули сте то фигуративно Министарство, и то је добро. Али нико није ни у сну помислио да ћете бити толико арогантни да нас после укудања „онога што је непотребно“, завлачите месецима, само да бисте нам отворено рекли да је ваш план био да дијаспору заправо с коња спуштате на магарца. Покушајте да сами себе оперете од онога чиме сте се сами и упрљали. Ако већ нисте до данас, немојте да нам постављате неке ”директоре” из дијаспоре ни сутра. Немојте да нас завађате и да нас делите на ”америчку” и ”европску” дијаспору. Не присиљавајте нас да се ”чивтамо” и бранимо копитама. Јер ако то урадите, овако како изгледа да хоћете, онда ћете декларисати да ви наше расејање сматрате будалама и магарцима. А тврдоглави ”магарци” не би били одушевљени да их трансформишете у опозицију, пре него што сте у фотељама загрејали задњицу… извините, хтедох да напишем: пре него што сте загрејали столицу на радним местима.

Ако је по вама баш неопходна, а није, канцеларија и ”директор канцеларије за дијаспору”, дајте тај посао неком службенику у Министарства спољних послова. Неком службенику из Србије, који ће знати шта, како, и која дијаспора може бити свима нама од користи!

Никола Јанић