Калемегдан и Ада препуни олова

Количина олова у земљишту у београдским парковима је неколико пута већа од дозвољене максималне количине, резултати су истраживања Министарства за заштиту животне средине.

Тако је само у узорку земље са Калемегдана пронађено 542 милиграма по килограму земљишта, а дозвољена максимална вредност је 100 милиграма. Ништа бољи нису ни резултати из осталих паркова у главном граду, јер је у свима забележен драстичан скок олова у односу на 2003. и 2005. годину, када су рађена мерења.

"Ово је последњи тренутак да се нешто учини, јер су резултати више него алармантни. Олово које удишемо не може да се избаци из организма, а његова претерана количина може да изазове озбиљне здравствене проблеме ", каже за "Блиц" помоћник министра за заштиту животне средине Ђорђе Јовановић.

Стручњаци са Технолошко-металуршког факултета присуство олова мерили су на локацијама поред пута јер са улица стиже највеће загађење.

"Испитивали смо површински слој земље до 10 центиметара јер се ту задржава највећа количина загађивача. Након узимања одређене количине земље следи детаљно испитивање њених својстава које траје највише два, три дана. Факултет располаже најсавременијим апаратима и добијени резултати су валидни" каже саветник у Научном савету Министарства за заштиту животне средине и редовни професор на Технолошко-металуршком факултету професор др Душан Антоновић.

Ове године Министарству је одобрен пројекат истраживања стања животне средине у Београду, а посебна пажња је усмерена на проценат тешких метала у земљи.

"Још 2003. године почели смо са узорковањем земљишта из петнаестак паркова у Београду. Ту нема индустрије и загађење долази искључиво од људске делатности и из ваздуха. Када је у питању људска делатност, то се пре свега односи на издувне гасове из мотора старих аутомобила и употребу оловног бензина", каже професор Антоновић.

Он додаје и да грађани нису ни свесни каква опасност долази из земљишта у парковима. Иако, како каже Антоновић, већина људи воли да шета парковима не би ли удисала свеж ваздух, он и није тако здрав како се чини.

"Наше истраживање је показало да је и на Ади циганлији која се сматра оазом чистог ваздуха регистровано чак 462 милиграма олова по килограму земљишта", напомиње Антоновић.

Иако количина олова која се унесе у организам не може да се смањи, и Антоновић и Јовановић као решење проблема присуства велике количине олова наводе прекид производње оловног бензина.

"Једна смо од последњих земаља у свету која није у потпуности прешла на безоловни бензин. Чак су и у Банту племену то урадили пре неколико година. Одлагањем неминовног штетимо највише здрављу грађана Србије", каже Јовановић.

Као пример лошег утицаја повећане концентрације олова у крви, он је навео да се код градске деце уочило смањење коефицијента интелигенције, спорији раст, повећање агресивности.

Посебно угрожену категорију становништва чине људи који раде на бензинским пумпама и они који су професионално изложени тешким металима. Прекомерна количина олова опасна је и за труднице које, преко млека, могу да пренесу тешке метале на плод.