Да ли Гаспром нарушава европске норме конкуренције?

На иницијативу Европске комисије, антимонополска истрага против руске компаније „Гаспром“ је постала још један значајан детаљ у не тако једноставним односима између Русије и Европске уније у области енергетике. Израз „енергетски рат“, у Бриселу још увек отворено не користе. Међутим, геополитички интерес западних институција и енергетских компанија у свргавању руског гиганта са европских тржишта изван је ван сваке сумње. Тему наставља Петар Искендеров.

- Инцијатива Еврокомисије ствара, благо говорећи, јак утисак. Почнимо од тога, о почетку обимних истрага, које неће укључити само Русију, већ и десетак земаља Европске Уније, било је објављено на сајту саме Комисије. Ни „Гаспром“, ни било које друге руске организације и институције нису добиле никакве оперативне документе. Другачије речено, испада да је Европска комисија постала „секретар за штампу“, шаљући конкретне сигнале европским потрошачима руског гаса.

За шта уопште оптужују „Гаспром“?

Прво, за свесно раздвајање тржишта гаса у циљу ометања слободне доставе гаса државама чланицама ЕУ. Друго за стварање препрека за диверсификацију снабдевања гасом. Треће за наметање нефер цена својим клијентима. Приметићемо, све три изјаве су по признању Европске комисије, хипотетичке.

Укупно, руски гас чини 25% укупних испорука на европском тржишту, а тек у неким другим државама, удео испорука је значајно већи.

Пођимо даље- говорећи о важности проблема обезбеђивања енергетске безбедности САД и њихових европских савезника, бивши саветник председника САД за питања националне безбедности- Збигњев Бжежински, подвлачио је, да ће по оценама миснистарства енергетике, већ 2015. године, светске потребе енергента „порасти за више од 50%“, у поређењу са потребама током 90-тих година 20.ог века.

До недавно, Комисија је указивала на сјајне могућности пројекта „Набуко“. Али, сада је коначно изгубио атрактивност за инвеститоре и, наравно, неће бити реализован – бар не у свом изворном облику. Слоган или боље речено изговор „диверсификација“, у Бриселу је добило још чудније значење - као стварање препрека за руске испоруке – приметио је за „Глас Русије“, експерт, директор руског огранка међународне компаније Pace Global Energy Services Армен Бадалов:

- Очигледан је огромни јаз између интереса непосредно Брисела и ЕУ као такве и посебних земаља чланица. Реч је најпре о крупним потрошачима, као что је нпр. Немачка. Они су веома заинтересовани за руски гас. Гасовод „Северни ток“ увелико ради и путем њега се испоручује гас на тржиште Европе. Укратко, развија се веома интресантан дијалог, а Европска комисија га само омета.

Тренутни енергетски скандал, који више личи на енергетски рат, прати још један аспект. То је - интерес корпорација, које се ослањају на развој алтернативних извора енергије, посебно из шкриљаца гаса. Тако, експерти блиски америчком Националном обавештајном савету, у недавном извештају изразили су уверење да се до „2025. године очекују нова технолошка достигнућа која ће моћи да обезбеде алтернативу нафти и гасу.“ Дакле, не делује ли данас Европска комисија у интересу прекооканских структура и компанија?

Чини се да је амерички екперт Ноам Чомски био у праву када је прогнозирао да ће главни задатак доминације САД бити „подршка контроле над основним изворима енергије у свету“.