Да ли ће пиратство у Сомалији бити окончано?

Парламент Сомалије је изабрао новог председника. У току наредних недеља очекује се избор председника и први пут за последњу 21. годину ће Сомалија, измучена бесконачним конфликтима, добити закониту власт. Ово даје наду у то да ће моћи да се освоји још једна победа – да се оконча с пиратством које наноси колосалну штету међународној заједници.

Аденски мореуз, у којем углавном делују морски разбојници из Сомалије, једна је од најживљих раскрсница за бродове на свету. Истовремено се примећује оживљавање гусарских активности у близини западне обале Африке.

Напади сомалијских пирата постају све ређи. У реферату који су средином јула објавили Међународни поморски биро (IMB) при Међународној трговинској комори и амерички фонд One Earth Future, број напада у првом полугодишту 2012. године опао је за 60% у поређењу с истим периодом 2011. године. Истовремено, морски разбојници сваки пут постају све окрутнији: за последњих годину дана од њихових руку погинуло је 35 људи, односно 3% талаца које су ухватили. Већина је била убијена приликом покушаја бекства или у току операција спасавања.

Тренутно безбедност пловидбе у Аденском мореузу и Индијском океану обезбеђују војни бродови ЕУ, САД, НАТО, Русије и других држава. Руски стручњак за Сомалију Георгије Капчиц сматра да је то један од три основна фактора који су довели до смањења активности пирата:

- Први је побољшање економске ситуације у две нове формације које се граниче са Сомалијом – Сомалиленду и Пунтленду – на југу је још увек врло тешко и лоше. Други је спровођење трговачких бродова кроз опасне воде од стране европских земаља, Американаца и Русије. Трећи је пооштравање казни за пиратску активност.

После 1991. године Сомалија се практично распала на делове. Централна влада, коју признаје међународна заједница, контролише само југ земље и 60% престонице – града Могадиш. На северу постоје још две државне творевине – Сомалиленд и Пунтленд. Осим тога, у знатном делу земље свој поредак су успоставили пирати и радикални исламисти.

Без обзира на одређено побољшање ситуације у земљи, што је повезано с престанком војних конфликата, већина становништва живи у крајњој беди. Италијански политиколог, стручњак за питања одбране и безбедности Лоренцо Стриули истиче да се само војним мерама проблем пиратства не може решити:

- Требало би, као што је предвиђено планом ЕУ, појачати законодавни систем прелазне владе Сомалије, тачније, треба створити судове и разрадити путеве за примену кривичних законика, између осталог, саградити затворен.

До сада је притворено око 200 пирата, али њихове главешине остају на слободи. Често се испоставља да је врло тешко казнити са свом строгошћу закона чак и обичне извршиоце ухваћене на месту злочина.

Лоренцо Стриули сматра: Засад скоро сви војни бродови у овој зони, укључујући и оне који учествују у војно-морским операцијама ЕУ „Аталанта“, који хапсе пирате не знају шта с њима да раде због низа правних проблема везаних за специфичности статуса злочина који се почине у морским водама.

Многи аналитичари истичу да неке земље и не теже ка томе да казне морске разбојнике, пошто пиратство иде на руку извесним пословним круговима, између осталог, онима који се баве осигурањем.

Руски стручњак за Сомалију Георгије Капчиц сматра: Сомалијски морски разбојници не делују сами по себи, они су неким тајанственим каналима повезани с људима који су заинтересовани за то да ова пловидба постане опасна. А ко је заинтересован за то? Пре свега, осигуравајуће компаније које се богате од осигурања бродова, које сомалијски пирати понекад заплењују и који се на тај начин откупљују. А кад буду заплењени осигуравајуће компаније плаћају премију, али се и богате на томе.

По рачуницама америчког фонда One Earth Future у оквиру пројекта „Океан без пиратства“ (Ocean Beyond Piracy)само у 2011. години штета од пиратства је износила 7 билиона долара. То нису само откупи талаца, већ и осигурање безбедности бродова и организовање суђења ухваћеним пиратима. Ови огромни трошкови наносе значајан ударац како поморском саобраћају, тако и имиџу земље која је већ прилично настрадала у грађанском рату.