Сналази се ко како може

У СРБИЈИ се у просеку зарађује скоро 400 евра месечно. То значи да су нам плате, статистички, боље него код комшија Македонаца, Бугара, Црногораца, као и запослених у БиХ. Задовољство овим податком кваре нам, ипак, упозорења домаћих и страних економских стручњака, као и неких представника државних институција. Наиме, они кажу да нам дохоци расту значајно брже него продуктивност, као и да чињеница да просек "вуку" висока примања у јавном сектору, као резултат, мора да донесе да већи део Србије, у будућности, може да рачуна да ће им се примања кориговати - наниже.
- Грађани Србије, државе која интензивно преживљава транзицију, још пристојно живе захваљујући дознакама из иностранства и сивој економији - јединствени су стручњаци. - Рачуна се да у нашу земљу, годишње, сивим каналима стигне око три милијарде долара, које нам упућује родбина из дијаспоре. Чак се овим, обично "аутобуским" дознакама средином прошле године бавио и швајцарски државни секретаријат за економске послове, који је дошао до податка да наши људи који живе у Швајцарској годишње сивим каналима у Србију шаљу око 40 милиона евра.
Поред ове, братске помоћи родбине и пријатеља, грађани Србије, традиционално, раде "на црно". Истраживања говоре да, чак, сваки пети запослени, уз свој редовни посао, има и понеку "тезгу". Подаци кажу и да мајсторство својих руку и стечена знања, понајвише, за додатне приходе користе занатлије, односно они који пружају разне врсте услуга. Наравно, за додатне послове не плаћају никакве обавезе држави.
Према подацима Светске банке, истине ради, проценат сиве економије у укупном дохотку Србије у последњој деценији се драстично смањио. Тако су, рецимо, пре десет година, кажу експерти Светске банке, рад и трговина "на црно", чинили и до 80 одсто укупног приходовања у држави, а сада је то нешто више од 25 одсто.
Када се анализирају просеци плата по српским општинама, јасно се види да се у градовима где су дошли велики инвеститори живи боље. Несумњиво је да је постојање цементаре "Титан" општини Косјерић донело титулу града с највећим просеком примања у Србији, у износу од више од 50.000 динара. Један од рекорда по примањима држи и Беочин. У ово место је, као нови власник Фабрике цемента, дошао "Холцим". Данас Беочинци, просечно, месечно примају око 37.000 динара. Вршац, који има профитабилну кондиторску индустрију, али и "Хемофарм Штаду", има просек око 36.000 динара, а резултат инвестиција у овој општини видљив је на сваком кораку.
И "Ју-Ес стил" је Смедереву донео разне новотарије. Америчка корпорација за производњу челика дигла је "Сартид", буквално, са дна и учинила да ова фирма постане један од стубова српског извоза. Признајући да се њихов град доста променио од доласка страног партнера, Смедеревци, чије су плате изнад просека (око 36.000 динара), ипак кажу да од свих у систему "Ју-Ес стил" примају најмање. Према званичним подацима ове мултинационалне компаније, радни сат у "Ју-Ес стилу Србија" вреди око 40 центи, у фабрици у Чешкој десет пута је већи, односно око четири долара, док је у матичној земљи САД радник плаћен чак 16 долара на час.
За струЧњаке ово није изненађење. Јефтинија радна снага тренутно је предност наше привреде у привлачењу страних инвестиција. И Савет страних инвеститора је управо ово, у својој годишњој "Белој књизи", истакао као предност српске привреде. Овде, према њиховим тврдњама, ради квалитетна, а по цени врло конкурентна радна снага.
Јавна је тајна међу запосленима да су странци, готово по правилу, боље газде него људи из локалне средине. Странци не дају, по правилу, више плате, али су спремни да својим запосленима пруже разне допунске стимулације, попут едукације, допунског пензијског осигурања, заједничких летовања и слично. Домаћи послодавци признају да своје запослене не плаћају, баш, колико заслужују и када желе да буду искрени кажу да је за то "заслужна" велика конкуренција, односно велики број незапослених. Каткад се, истина, и "уљуљкују" у процени да многи у Србији чекају посао, па се дешава да остану без квалитетног кадра, баш зато што не желе да их плате.
О томе да ли је лагодније и, за просечну породицу, исплативије да живи у већем или мањем граду, односно на селу, ставови су апсолутно опречни. Ипак, статистика и о томе, понешто, каже. Становништво у већим градовима, тако, има много већи избор, па тиме и за многе производе које су свакој породици потребни, могућност да прођу јефтиније. Наиме, сви већи градови већ имају, у свету врло популарне, хипермаркете у којима је, показују подаци, врло исплативо куповати разне ствари, па чак и производе "зелене пијаце". Ипак, истраживања кажу да становници великих градова и даље одлазе у свој родни крај, како би, бар два пута годишње, напунили замрзивач разним производима, а пре свега месом.
Слично функционишу и мањи градови и паланке у којима близина села доноси значајније јефтину понуду хране, чија куповина, у свим анкетама, носи прво место приоритета сваког домаћинства. У мањим градовима су, такође, по правилу јефтиније и услуге, а мањи су и трошкови становања.
Дугогодишња разлика у развијености севера и југа приметна је и приликом анализа просечних примања у Србији. На северу је, тако, врло мало општина које су значајније испод просека Републике. Ипак, све више је градова у централној, па чак и јужној Србији које су у просеку, па чак и изнад просека Републике.
У Војводини најнижа примања има Пландиште (17.113 динара просечно), а највиша Беочин (38.951 динара). У централној Србији најсиромашнији су, бар званично, у Белој Паланци (10.595 динара), а најбогатији у Косјерићу (50.762 динара). Нажалост, али и врло логично, управо у градовима и селима где су приходи ниски, живи и све већи проценат неквалификоване радне снаге и старог становништва. Насупрот томе, сматра се да је годишњи прилив становништва у веће градове, по разним основама (школовање, запослење или венчање) од 5.000 до 10.000 људи.

СМАЊИТИ РАЗЛИКЕ

- ПИТАЊЕ регионалног развоја је први пут добило свој институционални оквир формирањем Министарства економије и регионалног развоја - каже Верица Калановић, државни секретар у овом министарству. - Сектор регионалног развоја у оквиру Министарства спроводи низ мера које се односе на јачање комуналне и пословне инфраструктуре и јачање малог и средњег предузетништва у најугроженијим оптшинама које имају највећи број незапослених и најниже плате.
Према тврдњама државног секретара за регионални развој, један од основних приоритета овог сектора је доношење закона о регионалном развоју.
- Нацрт закона је завршен, а циљеви дефинисани у њему обухватају економски развој свих региона на територији Републике Србије - тврди Калановићева. - Равномернији регионални развој и смањење регионалних разлика, као и интензивнији развој најугроженијих подручја, уз подршку и подстицаје са државног нивоа, приоритетни је задатак и пут за заустављање негативних трендова демографског пражњења.

НАЈВЕЋЕ ПЛАТЕ

ЧЕСТО се, у анализама података о просечним платама у Србији, помиње да су запослени у невладиним организацијама, политичким странакама, привредним коморама, пословним удружењима, синдикатима, најбоље плаћени у Србији. Статистика, тако, тврди да су у "делатностима на бази учлањења" просеци плата 2,5 пута виши него у осталим секторима.
Зоран Марковић из Центра за развој непрофитног сектора тврди да се у Србији, традиционално, на невладине организације гледа као на "стране плаћенике" који примају велики новац.
- У Србији је, тренутно, активно око 3.000 НВО - тврди Марковић. - У њима је више од 60 одсто високообразованих, а око шест одсто запослених има магистериј или докторат. Мада се говори о великим зарадама у невладиним организацијама, чињенице кажу да запослени, по пројекту, добија 300-400 евра. Велики међународни донатори имају тачне податке колико дају за разне програме и нису склони плаћању високих хонорара.
Према Марковићевим речима, просеке у делатностима на бази учлањења вуку разна пословна удружења и привредне коморе.