Наплатне рампе као рудници злата

У Специјалном суду у Београду, пред већем коме председава судија Владимир Вучинић, јуче је почело суђење члановима такозване „друмске мафије”, којима се приписује да су малверзацијама са наплатом путарине за стране шлепере, себи у џепове ставили око 528 милиона динара. Оптужница је подигнута против 53 особе, од којих је половина у притвору, и по броју окривљених највећа је икад написана у нашем правосуђу. Као вође групе која је од јула 2004. до 14. маја 2006. године у Београду и Нишу, уз помоћ компјутерског програма и специјалне техничке опреме, присвајала новац из касе ЈП „Путеви Србије”, означени су Милан Јоветић, Живојин Ђорђевић и Горан Стојановић.

У оптужници се као четврти организатор помиње покојни Зоран Недељковић, који је по откривању ове афере, прошле године, извршио самоубиство.

Судија Вучинић позивао је редом окривљене да стану за говорницу и саопште суду своје личне податке. Само ова фаза поступка трајала је скоро два часа. Иако им се приписује да су у џепове ставили огромне суме новца, нико од оптужених, према ономе што су изјавили, није посебно имућан. Неки су саопштили да имају станове на своје име, а многи су тврдили да су остали без посла и да их сада издржавају супружници или родитељи.

Оптужница наводи да су вође групе осмислиле да уз помоћ фирме АД „Микрос електроник” из Ниша и радника Одељења наплате путарине, који су задужени за одржавање електронског система наплате, израде каблове и рачунарски програм који омогућава штампање дуплих наплатних картица за теретна моторна возила страних регистарских ознака и признаница о наплати, без регистровања проласка возила при подизању рампе. Превара је функционисала тако што су оптужени присвајали новац од наплате дуплих односно „клонираних” картица на делу аутопута Београд-Ниш, између наплатних станица „Бубањ поток” и „Трупале”, јер оне нису биле евидентиране у рачунском систему наплате.

Радници интерне контроле су, према оптужници, свесно пропуштали да у време таквог издавања и наплате картица обављају контролу, иако су били у обавези да то чине, док су радници Одељења наплате избегавали да анализом података из електронског система и спровођењем ванредних контрола такве малверзације благовремено открију.

У оптужници се прецизира да је Јоветић, као контролор у Одсеку унутрашње контроле Одељења за наплату путарине ЈП „Путеви Србије”, по упутствима покојног Недељковића најпре постигао договор са седморицом сменовођа на рампама, Гораном Стојановићем, Живојином Ђорђевићем, Саватијем Јовићем, Раденком Кецојевићем, Амиром Шеховићем, Вукманом Вукашиновићем и Гораном Лазаревићем. Живојин Ђорђевић је, по наводима оптужнице, ангажовао електроинжењера Александра Ђорђевића, иначе сервисера компјутерских уређаја на станици „Трупале”, да осмисли начин како да се пролазак возила девете категорије, односно страних шлепера, чији возачи плаћају путарину од 6.000 динара, не евидентирају у постојећем електронском систему наплате.

Александар Ђорђевић, како се наводи у оптужници, направио је каблове са прекидачем за штампање дуплих картица истог серијског броја и повезивање такозваног горњег и доњег штампача и каблова за подизање рампе на наплатној станици без регистровања проласка возила. Он је у рачунарски програм уградио додатни нелегални програм за издавање признаница о наплати, без евидентирања те наплате у систему. Ови уређаји и програми уграђени су у одређене наплатне кабине у „Бубањ потоку” и на „Трупалама”, а оптужени су их демонтирали ако би постојала опасност да дође до откривања.

Тужилац даље наводи да су сменовође о овој замисли обучиле инкасанте, раднике на издавању и наплати картица за инсталирање и коришћење посебно конструисаних каблова и програма за штампање дупликата тих картица, као и за наплату без евидентирања у систему. По налогу организатора групе, они су узимали тако штампане картице и износе од наплаћених а неевидентираних путарина и предавали их непосредно надређеним члановима групе.

До маја 2005. године, новац је са нишке наплатне рампе предаван Горану Стојановићу, а после тога Живојину Ђорђевићу, док је у Београду тај посао обављао Ненад Станковић. Они су свакога дана од 14 до 15 и од 18 до 19 часова телефонима, посебно намењеним за овај „посао” и из посебно изнајмљених станова, размењивали информације о серијским бројевима издатих и наплаћених дуплих картица.

У оптужници се наводи да је на овај начин наплаћена путарина од најмање 527.568.800 динара. Од те суме, 40 одсто је припало организаторима групе, а остатак је подељен другим члановима. Инкасанти су новац добијали од сменовођа ван радних просторија, неколико пута месечно. Током истраге коју је спровео Вучко Мирчић, истражни судија Специјалног суда, обављено је економско-финансијско вештачење. Утврђено је да је група месечно присвајала у просеку око 24 милиона динара. Александар Ђорђевић, човек који је био „мозак” преваре са картицама, признао је да је његов програм почео да ради 1. јула 2004. године.

Афера коју су медији назвали „друмска мафија” званично је откривена крајем маја прошле године, иако се о малверзацијама на наплатним рампама шушкало и годинама пре тога. После вишемесечне акције, у којој су пресретнути телефонски разговори окривљених, широм Србије су почела хапшења. Од једног дела оптужених полиција је одузела велике количине новца као и документацију и евиденције од додатног „посла” којим су се бавили.

Јавно предузеће „Путеви Србије” за сада није навело тачну суму за коју је оштећено. Судија Вучинић је саопштио да је Бранко Јоцић, директор ЈП „Путеви Србије” у истрази казао да, као представник оштећеног предузећа, није у могућности да наведе прецизан износ штете, али да је фирма заинтересована за обештећење уколико се утврди да су оптужени криви.

Заменик специјалног тужиоца Велимир Голубовић прочитао је јуче целу оптужницу, али је суђење после тога прекинуто и одложено за данас, када ће првооптужени Милан Јоветић изнети своју одбрану. Његов адвокат Драгољуб Ђорђевић затражио је од суда да одмах на почетку издвоји из доказног материјала транскрипте о прислушкиваним разговорима његовог клијента и осталих оптужених, али је суд одлучио да тај предлог размотри касније у току поступка. Милан Јоветић се у истрази бранио ћутањем, а јуче је најавио да жели да изнесе одбрану.

У случају „друмска мафија” терете се: Милан Јоветић (46) из Београда, Живојин Ђорђевић (47) из Ниша, Ненад Станковић (36) из Београда, Амир Шеховић (44) из Београда, Славиша Тричковић (47) из Ниша, Спасоје Лабудовић (52) из Београда, Биљана Анђелковић (46) из Ниша, Љубиша Влачић (35), Владан Стублинац (38), Горан Лазаревић (45), Славољуб Ђорђевић (50), Јелка Пауновић (48), Ђорђе Гудурић (46) сви из Београда, Вукман Вукашиновић (50), Александар Јевтић (32), Драгана Милосављевић (50), Јанко Ивановић (49) из Београда, Бобан Јегдић (49) из Београда, Милош Вуловић (47) из Београда, Небојша Милићевић (45) из Београда, Маја Путник (30) из Земуна, Вучко Тошић (52) из места Мачка, Горан Стојановић (51) из Ниша, Александар Ђорђевић (36) из Прокупља, Владица Спасић (38) из Прокупља, Горан Пешић (41) из Ниша, Јања Јауковић-Веселиновић (31) из Ниша, Мирко Тодоровић (44) из Ниша, Горан Пешаковић (46) из Ниша, Гордана Миљковић (50) из Земуна, Драган Богдановић (49) из Пожаревца, Бошко Цимбаљевић (48), Миомир Каличанин (50), Драгутин Ерчевић (41), Верица Сибиновић (41), Горан Радојковић (49), Никола Трипковић (51), Раденко Кецојевић (52), који се налази у бекству, Саватије Јовић (45), Момир Димић (46), Новица Петровић (50), Јелена Петров (45), Божидар Јовановић (39), Иван Тасић (49), Драгана Закаријевски (45), Славољуб Јанковић (39), Градимир Перић (49), Драган Радосављевић (48) сви из Ниша, Дејан Никчевић (42), Мирослав Дошен (52), Тихомир Михалчић (57), Драган Цветковић (42), и Раде Радиша (35), сви из Београда.

Два самоубиства

Случај „друмска мафија” обележила су два самоубиства. Крајем јуна прошле године у Институту за ментално здравље „Топоница” код Ниша у тренуцима нервног растројства убио се тада осумњичени Мића Ђукић, тако што се исекао стаклом. Две седмице касније, у београдском ЦЗ-у Зоран Недељковић је направио омчу од чаршава и обесио се у тренутку када су двојица његових цимера изашла из ћелије јер им је дошао неко у посету. Зоран Недељковић био је млађи брат Милоша Недељковића, финансијског директора ЈП „Путеви Србије”.

Организована криминална група, у јавности познатија као „друмска мафија”, званично је откривена 23. маја прошле године, када су припадници МУП-а Србије, у сарадњи са Безбедносно-информативном агенцијом ухапсили првих 25 особа, махом радника ЈП „Путеви Србије” који су на наплатним рампама на аутопуту Београд–Ниш продавали дупле наплатне карте.

Акција хапшења изведена је синхронизовано у Београду, Нишу и Сремској Митровици. Током претресања станова и других просторија пронађена је већа количина девизног новца, као и документација која се односи на сва кривична дела која је група починила.

У јавности је кружило више прича о томе како је „друмска мафија” заправо откривена. Према једној верзији, 2005. године ухапшена је група „рекеташа” која је покушала да изнуди од неколико радника на наплатној рампи аутопута Београд–Ниш 300.000 евра. Полицији је, према непотврђеној причи, било сумњиво одакле толико новца обичним радницима на наплатној рампи, па се почело са проверавањем. Према другој верзији, највећу електронску пљачку у Србији камером је снимио бивши радник предузећа „Путеви Србије” и захваљујући њему група је откривена и похапшена. Званично, група је откривена, захваљујући једноипогодишњем оперативном раду БИА, која је подразумевала праћење и снимање свих осумњичених чланова „друмске мафије”.

Нагађа се да је лоповлук на наплатним рампама трајао деценијама, тако да је немогуће израчунати за колико новца је оштећен буџет Републике Србије. Познато је да се за то радно место плаћало, а у Врчину је, на пример, на место на наплатној рампи конкурисало више хиљада људи. Посао на наплатној рампи био је „златна кока”, па би радници брзо куповали нове аутомобиле и зидали вишеспратнице.

Ова афера о крађи путарина добила је временом политички карактер. Тако је опозиција оптуживала Велимира Илића, тадашњег министра за капиталне инвестиције, а садашњег министра за инфраструктуру, да је знао за крађе на наплатним рампама. Илић је негирао те наводе, оптужујући бивше режиме да су организовали крађу на наплатним рампама и да су тако финансирали своје предизборне кампање.