Дел Понтеова пред српским тужилаштвом

Векарић: Процес ћемо истерати до краја и зато ће Драгољуб Стевановић, заменик тужиоца, позвати и бившу хашку тужитељку и портпаролку да сведоче. Човић: Дел Понтеова је знала за логоре, али није покретала истрагу због несарадње Кфора. Дрецун: Кфор и Унмик нису желели да признају свету да су Шиптари, које су толико штитили од Срба - гнусни злочинци, па су ћутали

Бивша тужитељка Хашког трибунала Карла дел Понте и некадашња портпаролка суда у Хагу Флоренс Артман биће позване као сведоци у недавно обновљеном поступку српског тужилаштва за ратне злочине о трговини органима Срба са Косова и Метохије које су терористи ОВК отели пре, током и после бомбардовања 1999. године.

Дел Понтеова је, наиме, прошле недеље обелоданила да је хашко тужилаштво током истраге о злочинима ОВК 1999. над Србима, Ромима и другим етничким заједницама „имало озбиљна сазнања да је најмање 300 људи отетих на Косову одведено на север Албаније, где су им вађени органи, који су потом продавани на црној берзи“.

А овај више него профитабилан посао, како тврди хашки сведок на основу чијег исказа је била покренута истрага о отмицама и убиствима Срба са Косова, у којима је и сам учествовао - био је под директним надзором Хашима Тачија, актуелног премијера „државе Косово“!
Тужилаштво за ратне злочине дошло је до нових сазнања и сведока страшног злочина албанских терориста, те је прошлог петка обновило истрагу, а како нам је потврдио портпарол тужилаштва Бруно Векарић, на списку сведока сасвим сигурно ће бити Дел Понтеова и Артманова.

- Планирамо да процес истерамо до краја и зато ће Драгољуб Стевановић, заменик тужиоца, позвати и Артманову и Дел Понтеову. Важно је да смо овај случај уврстили у ратне злочине који не застаревају, па ћемо, када нам се за то укаже прилика, и овде и у Албанији саслушавати све сведоке до којих будемо могли да дођемо - рекао нам је Векарић који је раније истакао и да је Унмик препрека у процесуирању појединих случајева, те да је у том погледу сарадња са мисијом УН на ниском нивоу.

А док се наше тужилаштво спрема да затражи и проверу података о пресађивању органа у европским клиникама у критичном периоду, после тврдњи Карле дел Понте, и у Хашком трибуналу разматрају могућност да овај случај буде поново отворен.
И мада се хашка тужитељка, детаљно описујући информације које је о томе имала, сада правда да су истражитељи „због немогућности даљег вођења истраге морали да одустану од тог случаја“, тадашњи представници званичног Београда и Срби из Покрајине тврде да је постојање логора у Албанији и на Космету, као и трговина органима било јавна тајна, те да су „кочницу обелодањивању и спречавању овог најгнуснијег злочина од Другог светског рата представљали званичници Унмика и Кфора“.

Најмање 300 бубрега и још бар 100 осталих органа, како тврди заштићени хашки сведок, извађено је и преко Италије продато, а неретко су заробљеницима вађене јетре и срца. Цена бубрега, тврди он, била је од 10.000 до 50.000 марака, те је укупна зарада премашила четири милиона марака!

- Вођена је прецизна евиденција. Извештаји су подношени командантима ОВК и лично Тачију. Командантима је ишло и 80 одсто пара. Остатак су делили људи који су организовали вађење и транспорт органа - описао је сведок Хашког суда, додајући да се одлучивало ко ће под нож тек када би из Италије стигао сигнал који орган је потребан.
Заробљеници су, како је навео, после вађења органа, углавном остављани да умру, а убијани Срби закопавани су у масовне гробнице, које су током 2000. у неколико наврата премештане, а највећа са око 100 Срба била је у месту Бурел, у централној Албанији.

И извори суда у Хагу, навела је Дел Понтеова, казали су да је велика група отетих Срба била притворена у бараци иза једне жуте куће двадесетак километара јужно од Бурела, где је једна соба служила као операциона сала! Извађени органи су, преко аеродрома Ринас код Тиране, слати у хируршке клинике у иностранству, где су коришћени за пресађивање богатим клијентима који би то дебело плаћали.
Према тврдњама заштићеног сведока К-144, отимање Срба и вађење органа пре ликвидације био је уходан посао под директном контролом челника ОВК и, уз прећутну сагласност, власти у Албанији.

Да су Кфор и Унмик свесно прелазили преко чињенице о трговини органима, али и да је званична Тирана знала и жмурила на постојање логора на њеној територији, потврдио нам је и аналитичар Милован Дрецун.
- Амерички новинар српског порекла, кога сам у то време срео на Космету, причао ми је да је радио репортажу о логорима и да му је један од албанских званичника без икаквих проблема потврдио постојање логора на северу. И моји шиптарски извори говорили су ми о фабрици гуме у Сувој Реци где су Срби затварани и мучени. О томе сам покушао да говорим у нашој јавности, али су ме притискали са свих страна - рекао нам је он и нагласио да је основни разлог за незаинтересованост Кфора и Унмика за овај случај јесте то што нису желели да признају свету да су Шиптари, које су толико штитили од Срба - гнусни злочинци.

Да је књига „Лов“, у којој Карла дел Понте пише о трговини органима косовских Срба, представља њено „прање биографије“ због гриже савести, тврди некадашњи шеф Координационог центра за Космет Небојша Човић.
- Дел Понтеова није покренула истрагу о логорима за Србе у Албанији, иако је морала. А знала је за њихово постојање и за све гнусне ствари коју су тамо рађене отетим Србима са Космета - истакао је Човић, подсетивши да је 2001. године од Координационог центра тужитељка добила те податке, те да ју је лично тада упозорио „да се тамо свашта догађа, али она није реаговала“.

Човић је објаснио да му је главна тужитељка рекла да не може порећи истрагу о логорима у Албанији док податке које је добила од Координационог центра не провери код мисије Кфор у Приштини, те да се после правдала да јој Кфор наводно није хтео изаћи у сусрет.
- Сумњиво је и то што није дозволила да се истраже масовне српске гробнице, попут оне на Радоњићком језеру, мада јој је то био основни посао - закључио је он.
Карли дел Понте током 2000. и 2001. на могућу трговину органима указивао је и тадашњи шеф одељења правосуђа у Координационом центру Владимир Божовић.

- Док сам радио на Космету, породице несталих и киднапованих су ми сугерисале да постоји могућност трговине органима и Дел Понтеовој сам у неколико наврата говорио о томе. Али она је то искористила тек касније - истакао је он за Глас.