Одложен почетак градње аутопута Хоргош-Пожега

Влада Србије сутра неће донети одлуку да радови на аутопуту Хоргош-Пожега почну 2. априла, већ ће ДС и Г17 плус инсистирати да се почетак радова одложи док концесионари не обезбеде финансијска средства, а што је први предуслов почетка реализације концесионог уговора, сазнаје „Блиц“.

До неспоразума у вези са концесијом јуче је дошло на Одбору за привреду и финансије Владе Србије, где је министар за инфраструктуру Велимир Илић инсистирао да се прихвати примена концесионог уговора, иако концесионар није испунио основни услов. Он је најавио да би концесионари могли да обезбеде финансијску конструкцију тек у децембру, јер „Дојче банка“ не жели да улази у посао пре тог датума, али упућени оцењују да је Илић желео да пресече црвену врпцу у току предизборне кампање.
Илић је инсистирао да концесионари почну са радовима са средствима која имају, као и да се 10 милиона евра, депонованих као гаранција, усмери у радове на овом пројекту. То би значило да држава финансира оно што би требало концесионар, а онда да се радови обуставе 31. децембра како би се сачекала одлука „Дојче банке“, предложио је Илић. Министар за капиталне инвестиције је отишао и корак даље и навео да би концесионари одмах могли да почну да наплаћују путарину на деоници од Хоргоша до Београда, а да им се новац који су уложили, када обезбеде финансијску конструкцију, врати као да су радили посао за државу.
Представници ДС и Г17 у Одбору за привреду и финансије одмах су одбили предлог министра Илића, после чега је он рекао да је у том случају једини излаз да са својим предлогом иде директно на Владу.
- На Влади ћемо тражити да се бар на три-четири месеца одложи почетак радова, док се не затвори конструкција - каже наш саговорник члан Владе Србије, који је желео да остане анониман.
А најаву министра Илића да ће се изаћи у сусрет концесионару, конзорцијуму компанија „Алипна“ и „Пор“, који су затражили да доставе само банкарску гаранцију за рокове у првој години уместо да пруже гаранцију за укупну инвестицију, економисти тумаче као „неозбиљан потез“, који указује на једно - да ће уступака сигурно бити још.
- Велика је грешка што се одустало од првобитних услова тражених за гаранције и што су касније сужене обавезе за концесију. Одступа се корак по корак. Прво се захтевало да се обезбеди гаранција од око 100 милиона евра, односно 10 одсто од вредности радова. Затим је тражено 10 одсто за извршење послова и пет одсто за евентуалне недостатке. Све је то смањено и сведено на 10 одсто. У међувремену, обавезе из концесионог уговора пренете су на концесионо предузеће које има два милиона евра капитала. Намеће се питање како неко са толиким капиталом може да финансира радове од 100 милиона евра прве године - истиче економиста Милан Р. Ковачевић.
Наш саговорник указује да се и у случају да банка одустане од давања гаранције за изградњу аутопута, поставља питање ко онда може да пружи обезбеђење да ће посао бити завршен у договореном року. Такође, и после ових уступака, каже Ковачевић, може се очекивати да би се од државе касније могли тражити нови уступци.
Александар Стевановић, сарадник Центра за слободно тржиште, истиче да је концесија за аутопут од почетка лоше замишљена.
- То је аутопут који је политички и који није исплатив. Сада би било веома тешко да се одустане од те концесије и да се распише нови тендер. У оваквој ситуацији чисто сумњам да би било боље понуде, тако да је ово стање погодно за уступке и неке видове уцена и то је логично размишљање концесионара. Они знају са ким су склапали посао, какав је тај посао и да морају да уграде и неки ризик у случају да Србија можда одустане од аутопута, уколико се промени политичка гарнитура. Јер, свака нормална влада би одустала од аутопута који није исплатив, а градила би неке друге трасе које су потребније народу - закључује Стевановић.

Заобилажење Србије  

Према проценама стручњака, аутопут Хоргош-Пожега није европски транзитни пут нити је за Србију много исплатив и многи сматрају да Илић гура свој сан о изградњи аутопута, не узимајући у обзир чињеницу да је улазак Бугарске и Румуније у Европску унију проузроковао драматичан пад промета према Блиском истоку у друмском саобраћају кроз Србију. Заобилазећи Србију, возачи се све чешће опредељују за путеве кроз земље ЕУ - Мађарску, Румунију и Бугарску.
Процењује се да ће додатном паду промета допринети завршетак моста на Дунаву, који ће повезати Калафат у Бугарској са Видином у Румунији. Изградња моста умрежила би коридор 4, аутопутеве који ће повезивати западну Европу са Грчком, Турском и Блиским истоком, преко Мађарске, Румуније и Бугарске. За Србију требало би то да буде сигнал за узбуну. Ова транзитна зона могла би у потпуности да избаци из игре транзит кроз Србију. То би знатно оштетило буџет.
Да би надокнадила потенцијалне губитке у промету између истока и запада, Србија мора да развије коридор 10, који иде од севера према југу Србије и даље кроз Македонију и Грчку до Турске. Тај коридор је потенцијално краћа и погоднија траса до Турске од коридора 4.