Војвођански премијер препоручује склапање брачних уговора

НОВИ САД – Војвођански премијер Бојан Пајтић сматра да постоје многобројне предности склапања брачноимовинског, односно брачног уговора између вереника и вереница и мужева и жена, а то је закључио у својој докторској дисертацији која је стављена на увид јавности и отворена за критичке примедбе до 20. априла ове године на сајту Универзитета у Новом Саду. Пајтић, коме предстоји одбрана те дисертације о брачном имовинском уговору на Правном факултету у Новом Саду (где је дипломирао и магистрирао) – написао је у дисертацији и више примера таквих уговора. Он напомиње да су брачни уговори након више од шест деценија поново уведени у наш правни систем 2005. с доношењем Породичног закона и да их је погрешно називати "предбрачним уговорима".

– Уговор представља одраз зрелости вереника или брачних другова и њихове решености да одагнају потенцијалне несугласице имовинског карактера, које се у браку могу појавити. Тако се повећава стабилност једне брачне заједнице и, нема сумње, смањује број развода. Уколико би, међутим, било развода брака, закључени брачни уговор може поштедети супружнике мучног лицитирања и дуготрајног спорења о томе колики и који део заједничке имовине треба да припадне једном, а који део другом брачном другу. Такво спорење (у оквиру парница за деобу брачне тековине) неминовно са собом носи високе судске трошкове, а и знатно погоршава односе бивших супружника – написао је Пајтић. Ти уговори су "популарни" у западноевропским земљама, попут Француске, Немачке и Аустрије и због тога што, како напомиње Пајтић, они супружници који имају децу из претходног брака желе да обезбеде њихов материјални статус. С порастом броја развода бракова, као планетарним трендом, како примећује Пајтић, расте и број закључених споразума о имовинском режиму у брачној заједници. Он наводи и податак Републичког завода за статистику да су у Војводини 2005. године на 1.000 закључених бракова била 204 развода.

Мали интерес вереника и супружника за закључење брачних уговора Бојан Пајтић тумачи тиме што су слабо информисани о том правном послу, а постоји и представа у јавности по којој такве уговоре по правилу склапају изузетно имућни појединци да би заштитили своју имовину од сиромашнијег супружника.

Истраживање Невене Петрушић и Андријане Човић говори да је у Општинском суду у Новом Саду од почетка примене Породичног закона па до априла 2006. године закључено само 15 брачних уговора, при чему је отприлике једнак број тих правних послова закључен пре самог склапања брака и у току брака.

Ко склапа брачне уговоре у Новом Саду?

У Општинском суду у Новом Саду годишње буде оверено десетак брачних уговора, изјавила је за ГЛ судија Оливера Пејак-Прокеш, специјализована за решавање спорова из породичноправних односа. "Обично се за брачне уговоре одлучују млађи имућнији парови јер желе да, пре него што ступе у брак, избегну касније евентуалне недоумице о томе колики је чији допринос у стицању имовине – локала, станова, аутомобила и другог. Али, имали смо и неколико парова од 60 до 70 година који су закључили брачне уговоре. Већина их је већ раније била у браку, имају и одраслу децу, па су хтели да у брак уђу с рашчишћеним имовинским односима, да себе и своје потомке заштите од евентуалних парница у будућности. С друге стране, можда им је у тим годинама пријатније и лепше да имовину распореде у брачном уговору него да сачињавају тестамент", рекла нам је судија Оливера Пејак-Прокеш.