Слугине слуге или не

Грдно се варате ако мислите да су „Европа нема алтернативу” и „Косово је Србија” два различита проблема. Нису. Прича да Србија уђе у Унију без Косова, па ће после као да га врати, мени звучи као бајка. Вратиће га онда на куково лето. Чиста демагогија. А Тадић се лепо заклео над Уставом у коме јасно пише да је Косово и Метохија неодвојиви део Србије. Да ли је то онда кривоклетство? Некако ми се чини да можемо у Европску унију са све Косовом па да накнадно правимо деобни биланс, мада ни то није по Уставу.

Идеју о подели Косова заступам од 2001. и свестан сам да, поготово данас, свима звучи као чиста јерес, тотално неприхватљива за све заинтересоване стране.

Ја само не могу да схватим да северни део покрајине, административно припојен шездесетих година прошлог века, насељен скоро сто посто Србима, буде у оквиру фантомске државе. Нема теорије. Ту ће бити заиста сукоба во вјеки вјеков, боље речено док се не испуни Тарабићево пророчанство и сви преживели Срби стану под једну шљиву.

Или Зубин Поток. Једина српска општина која бележи пораст становништва. Доскоро је имала десет хиљада житеља, а сада их је дванаест хиљада. Побегли несрећници из суседних српских оаза (мрзим реч енклава) и населили се на „сигурно”. Шта мислите зашто баш ту окупатори врше маневре? Зато што акумулација Газиводе снабдева питком водом више од пола Косова. Зубин Поток није никада био албански и неће ни бити.

Могао бих још да вам нашироко распредам о Косовском Поморављу, о општини Штрпце на Шар-планини , Лапљем Селу, Грачаници, Гораждевцу... Рећи ћу само још ово: Црногорци су хтели да изместе Његошеву капелу (део бившег грба Црне Горе), па су је срушили и обележили сваки камен да би истоветну поново подигли. Додуше, то никад нису урадили, али сам убеђен да би Грачаница, Пећка патријаршија, Дечани и остале српске духовне светиње на исти начин могле да буду пресељене у Србију. И да нагласим. Није то никаква византијско-косовска култура, то је срце и душа Србије.

А Тадић и друштво (склопио би коалицију и са црним ђаволом) кренули у озбиљну предизборну кампању базирану на застрашивању.

Сигуран сам да је сан сваког просечног Србина да буде брокер, али како кад акције на берзи вртоглаво падају. Наравно, следе даља поскупљења свега и свачега (гориво поскупело и у Америци, али због срања у Венецуели). Следи нам изолација, можда нове санкције, па хиперинфлација ако они не дођу на власт. Само чекам да помену и ново бомбардовање (нису ваљда блесави да бомбардују своје фирме којих је Србија препуна). Али, по ДС-у, страни инвеститори се повлаче и неће да инвестирају ако Србија не пожути скроз. Шарена лажа и жвака за лудака.

Постоји и друго решење. Да зовнемо Русе коначно, нуде се људи. Арогантна Америка са слушкињом Европом (ми треба да будемо слугине слуге) потцењују Русију и имам утисак једва чекају да се порокају међусобно преко наше грбаче. Ионако мислим да је Косово само полигон за силу. А то би значило трећи светски рат који ће остати незабележен у историји јер неће имати ко да га забележи. Као што видите, велики сам оптимиста.

Ваш Борисав Ђорђевић

П. С. Нисам хтео да плашим политичке неистомишљенике могућом коалицијом ДСС, НС и радикала, то би било превише сурово. Бу!...

П.С.С. Ако мислите да немири на Тибету немају везе са Косовом, грдно се варате.

П.С.С.С. Ионако имамо искуство у изазивању светских ратова.

Додатак број 1: Сећате ли се када се наша фудбалска репрезентација пласирала на првенство Европе, па су нас из политичких разлога избацили и убацили ничим изазване Данце који су шампионат и освојили? Замало да исто прођемо и са Евросонгом. Џаба би нам била сјајна победа Марије Шерифовић да је којим случајем Тома Николић постао председник Србије! Шведска је била спремна ко запета пушка да преузме организацију. Срећом или несрећом, победио је Борис Тадић и страсти су се смириле.

Онда је мој принципијелни пријатељ урадио оно што му је једино преостало: распустио владу. Рогови у врећи нису могли даље да функционишу ни у цртаном филму. Избори су заказани за 11. мај, а Евросонг мало касније. Европа у небраном грожђу. Не знају ко ће да победи на изборима, а немају ни убедљиво оправдање, ни довољно времена да све пребаце у Шведску. Из поузданих извора (обично су моји извори крајње непоуздани) сазнајем да још ништа није готово и да финале Евросонга у Београду још није извесно.

Нека ми после неко каже да музика и политика немају везе.

Додатак број 2: Са Чавићем сам једном приликом летео од Тивта до Београда. Изузетно добар и васпитан дечко, потпуно предан спорту.

Авион је каснио па смо имали времена да причамо о свему и свачему. Између осталог и о врхунском спорту, тачније чега се све морају одрећи они који желе да обарају рекорде и буду међу најбољима. О сексу да не говоримо, али има и бизарних детаља. Једно месец дана пред важно такмичење шампиони не смеју да ходају по степеницама да се случајно не би повредили. Свака част Милораду на спортским успесима и обореном европском рекорду. Скидам капу његовом гесту са мајицом на којој је писала истина: „Косово је Србија”. Они који су га суспендовали из даљег такмичења показали су сву мизерију и немоћ да се истини супротставе.

Чавићу је требало приредити дочек какав му доликује. Народни херој је требало да се појави на балкону Старог двора. Уверен сам да би хиљаде истомишљеника било на дочеку. Камо среће да имамо више Милорада Чавића, Новака Ђоковића, Душана Савића, Владе Диваца.... правих родољуба.


Борисав Ђорђевић