Српски светски конгрес упутио је иницијативу да ЕУ одмахприми у ЕУ Србију, Хрватску и Републику Српску

Српски светски конгрес у име тромилионске српске дијаспоре упутио је иницијативу да Европска унија одмах ,јос 2008 године прими у ЕУ Србију, и Хрватску и Републику Српску јер су у свему бољи од Румуније и Бугарске .

Српска дијаспора ради ,зиви у педесет земаља Европе и света те има добар увид и у стање привреде и друства у матици као и у својим усвојеним земљама .

Ми смо упредили политичко, привредно, социјално стање у Румунији,  Бугарској са стањем у Србији и закљуцили да по скоро свим елементима Србија је напреднија од Румуније и Бугарске упркос великим напорима које ЕУ предузимају.Румунија и Бугарска имају мањи стандард и далеко вецу корупцију и криминал од Србије, Хрватске и Српске.

Такође ми из дијаспоре смо били сведочи ста је суштина преговора о придруживању било којој економској унији т.ј free trade agreement  зоне.

Сведоци смо уствари да су ту кључна питања реципроцитета трговацких привилегија које се узајмно дају.

Например наса српска дијаспора је пратила па и уцествовала у висегодисњим напорним преговорима о фрее траде агреементу измедју савезницких земаља Аустралије и УСА.То би био врло слицан пандан преговорима о придрузивању у Европску Унију.

Ту се годинама јавно и детаљно преговарало о хиљадама појединацних производа и полозаја стотина категорија производјаца ,професија или компанија како би се избалансирале могуце стете и користи од узајамних укидања царина и рестрикција за пословање у двема земаљама.

Иста је ситуација и код преговора о Придрузивању у ЕУ.
Сустина је која це страна наметнуту другој сто повољнији економске привилегије у економском делу уговора.

Нажалост , ми из дијаспоре видимо да се превисе цесто малим земљама постављају неки бесмислени политицки услови само да би ЕУ обезбедио себи боље економске привилегије.

Навешћемо пример Србије.

У цетвртом ,економском и највазнијем делу парафираном споразуму са ЕУ се лепо види дискриминаторски полозај према Србији.

У том предлогу уговора под тацком Привилегије ЕУ стоји да првим даном по потписивању Србија трена да укине све своје царине за све производе из ЕУ и то без ограницења.

Али нема реципроцитета у Привилегијама Србије јер се Србији уводи царина од 20 % за њен нај познатији производ јунеце месо.

Затим се уводии јос тезе ограницење а то је да се за остале пољопривредне производе Србије царине укидају само уколико пољопривредни извоз из Србије не порасте преко 15 % годисње.А посто је због санкција и сертификата сада извоз веома мали тај лимит би нас идаље ограницавао.Па циме онда да купујемо индустријске производе са запада.

Дакле ЕУ нас ограницава да нас овако мали извоз пољопривреде немозе расти висе од 15 % ,али нема ограницења за извоз јефтиних индустријских производа из ЕУ у Србију.

Јос је горе са правом путовања ,настањивања ,отварања фирми Срба у ЕУ и Градјана ЕУ у Србији.

Дакле ми сматрамо да је за Србију једино прихватљив равноправан економски уговор са ЕУ и то одмах пријем у ЕУ јер треба отворено реци да незелимо да губимо драгоцену енергију да се свадјамо цекајуци десет фаза уласка у ЕУ
.
То значи да се успоставе равноправне привилегије за оне секторе где смо ми конкурентнији и где је ЕУ конкурентнија.

Конкретно Србија има јефтинију пољопривреду и њене компаније имају јефтинију радну снагу ,посебно градјевинске струке.

Стога би било равноправно и праведно унети у Уговор о придрузивању да се вец од првог дана омогуци да и Србија ,без царина ,квота,лиценци извози своју пољопривредне производе а њене градјевинске фирме и радници из Србије да од првог дана имају право радне дозволе и да граде по ЕУ ко сто ЕУ Банке и њихови директори из ЕУ овде имају филијале и њихови радници овде раде.

Дакле није прихватљиво да Србија прихвати да роба из ЕУ која се прави јефтиније јер је у великим серијама унисти насе фабрике а да истовремено Србија немозе то компензовати извозом пољопривредних производа и услуга својих компанија које имају јефтинију радну снагу .

Например Комграп, Рад , Минел,Енерго пројект, Генеx су све до 1990 директно изводили огромне радове по Немацкој и ЕУ.

Наси градјевинске фирме су изградиле велики део објеката Минхенске Олимпијаде.

Минел контактне мрезе су изградиле хиљаде километара трамвајских и метро мреза.
Минел је зарадјивао огромне девизе јер је био директни извојдац радова у ЕЕУ.
Насим људима тада нису требале визе и ми смо без проблема радили у насим фирмама у Немацкој ,Лондону.
Само у Генексовим фирмама у ЕУ као сто је Комбик радило је стотине добро плацених Срба који нису имали никаве проблеме са радним дозволама као сто данас немају проблема страни сефови у страним фирмама у Србији.
Медјутим 1988 било је обрнуто ми смо лако радили у насим фирмама у ЕЕУ а странци су јако теско добијали радне дозволе да било ста отворе овде.

Нај занимљивије је да је Југославија имала далеко повољнији уговор са еу 1989 него сто сада имају Румунија и Бугарска а да неговоримо о овом понудјеном споразуму са Србијом.

Јос је знацајније да смо имали јос бољи уговор са Севом ( Истоцно европска Унија ).

То је по некима био и економски разлог да се разбије Југославија уместо да је одмах примљена у ЕУ сто је и предлагао Анте Марковиц, сто се види из тога да су ти уговори брзометно понистени ,да би се земље бисе Југославије ставиле у инфериорни преговарацки полозај тј било је потребно да се ЕУ земљама предхоно дају огромне трговацке привилегије тј да отварају своје банке,осигурања,компаније а да истовремено спреце насе струцњаке и власнике бизниса да путују , раде ,отварају компаније код њих, тј да спреце да конкурису својом јефтинијом компанијском услугом.

ЕУ одговара једино да прима Румуне и Бугаре ,Пољаке да раде наградјевинама и цисцењу али само као туристе тј илегално јер им тако бедно плацају а нису у обавези за пензионо и социјалну и здравствену помоц.

Југославија је имал бољи радни уговор са Европском Економском Унијом јос 1968 него сто га данас имају Руминија,Бугарска и Пољска које су цланице ЕУ.

Тада су насим радницима гастарбајтерима медјудрзавним уговорима били обезбедјени легални папири,уплата за пензије,просторије за њихове гастарбајтерске клубове па цак је Немацка дотирала и насе наставнике који су дрзали деци Српски.

Дакле Југославија је имала деценијама фактици статус цланице Европске економске уније са свим привилегијама и поред тога сто није била формални цлан јер није ни зелело њено комунистицко руководство јер би морало да уведе висепартијски систем .

Данас такав статус има Норвеска која незели да удје у ЕУ али има скоро све привилегије цланица ЕУ као сто их је некада имала Југославија.

Занимљиво је да је Србија убрзо после распада Југославије и СССР брзо повратила своје старе трговацке привилегије са Русијом ,тако да извозимо без царина у Русију и насе фирме са огромним бројем радника као и некад граде по Русији и остварују огромне девизне зараде.

Југославија је имала квалитет зивота у рангу земаља тадасњих цланица Уније сто се види и по томе да се измедју 1885 и 1990 велики број људи вратио у Југославију и нико није хтео да емигрира јер му је био бољи укупни квалитет зивота у Југославији. ( Квалитет зивота по стандардима УН представља комбинацију висе фактора где је национални доходак -плата само један од фактора,други фактори су доступност бесплатном здравству,образовању,култури,ниво криминала,зивотни век... тако да на првом месту нису најбогатије земље.Например годинама су на првим местима Аустралија, Канада, Свајцарска ,Норвеска )

Дакле да би Србија могла поново да удје у круг земаља са најбољим квалитетом зивота она мора да сеизбори поново да Београд буде поново најјаци трговацки град у Југоистоцној и централној Европи сто је деценијама био и сто поново убрзано постаје и да њена српска дијаспора поново постане поносна траде-трговацка дијаспора која це помагати трговина узмедју запада и православног и муслиманског истока.
То србима добро иде јер се потпуно добро осецају и западни европски и православно и турски орјентално те су природни мост измедју свих тих култура.

Али то се не постизе полтронским вец трговацким -привредницким понасањем према три велика трзиста ЕУ, Руско-Украинском и ван Европском ( БРИЦ).

Дакле морамо се поново изборити за исте трговацко-привредне привилегије са ЕУ, Русијом-Украином , Несврстаним и БРИЦ ( Бразил, Русија,Индија, Цхина ) и несврстаним земљама.

Дакле само оно сто смо имали а тиме цемо паралелно бранити и нас територијални интегритет тј и Косово у саставу Србије..

Ми треба попут Аустралије да будемо главни борац за WТО т.ј.против застарелих трговацких монопола као сто је ЕУ и да тразимо обострано укидање царина и баријера за робе и услуге по WТО критеријумима .WТО је Wорлд Траде Органисатион ).

Само глобално укидање царина,али истовремено и радних виза,И лиценци мозе подици светску продуктивност и смањити јаз измедју сиромасних и богатих земаља.Није прихватљиво да развијене земље политицким И донаторским уценама присиле сиромасније земље да се отворе за њихове високосеријске јефтиније проуизводе И забадне банке И компаније а да истовремено развијене земље И даље ометају царинама,цертификатима, професионланим лиценцама И визама да сиромасније земље могу извозити оно у цему су оне конкурентније пољопривредне производе И услуге својих градјевинских И других фирми у западним земљама.
Засто неби могли млади инзењери дрзављани Србије да отворе градјевинске И цлеанинг ( за цисцење ) фирме у Немацкој И Лондону И да запосљавају раднике из Србије И да убирају профит уместо да раде као бармени по Лондону.
Ми се морамо изборити борити за економски реципроцитет,дакле ако мозе Раифазен Банка да има филијале по Србији и да у њима раде менадзери из Немацке и Аустрије , мора се омогуцити да исто право имају пословни људи из Србије.

Дакле за обнову лиценци страних фирми мора се тразити реципроцитет И то без политицког условљавања типа дали се неко обогатио пре 1999 јер ни Немацка,Холандија ,Француска није затворила све фирме које су производиле за Хитлера.

Дакле ми смо за недискриминациону глобализацију привреде где це све земље и појединци без ометања искористити своје компаративне предности.

Например неколико српских фирми гради најбрзе најлепсе трзне ценнтре у свету ,сто ми из дијаспоре моземо потврдити јер смо видели многе.
Те српске фирме запосљавају десетине хиљада градјевинаца ,архитеката, инзењера ,мајстора.
Требало би тразити И добити реципроцно право д ате фирме имају право да оснују своје компаније у ЕУ ,да тамо запосле менадзмент И раднике из Србије И да граде за свој или тудји рацун трзне центре као сто су код нас изградили немацки Метро , словенацки Меркатор, Хрватска Идеја.

Ми смо да се истовремено укину све препреке да граде И купују трзне центре странци али да се ИСТОВРЕМЕНО трговинским уговорима о придрузивању са ЕУ реципроцно и ИНДЕНТИЦНО укину све препреке за отварање и рад дрзављања Србије у земљама ЕУ.
Само тако ми моземо компензовати комплетно унистење домаце индустрије које це неминовно наступити кадфа се укину царине земљама ЕУ.
Апсолутно је немогуц опстанак Заставе, Тигра или било које фабрике у власниству Срба у слуцају укидања царина.

Медјутим за Србе настаје јос боља санса да граде по европи И изнајмљују И продају изградјене станове И лоцале јер имају јефтинију градјевинску оперативе ,сто сада масовно раде по Русији .

Медјутимније прихватљиво да се по политицким И слицним критеријумима дисквалификују насе фирме јер одговорна влада одмах мора увести реципроцне санкције према страним фирмама тих земаља у Србији.

Тако су радили наси преци И тако цемо радити И ми,борити се за просперитетну,богату,сназну Србију која никада није дуго прихватала притиске И уцене И увек је победјивала И то бранеци најнапредније принципе а то је антифеудализам, анти империјализам, анти фасизам, анти стаљинизам ,анти монополизам трговинских блокова.
Сви наси суседи су увек цутали И привијали се тренутно јацем ,али су отмени И предузетни Срби увек устајали И на крају излазили као победници И лидери у праведним И напредним борбама.

Питање преговора са ЕУ је питање борбр за равноправну глобализацију светске привреде ,при којој се неце само мале земље отварати давати повластице великим,него да се принуде да се И богате земље отворе за пољопривредне производе сиромаснијих земаља И за њихове услузне И градјевинске фирме јер су то могуцност за сиромасније да се обогате јер имају јефтинију радну снагу.


Српски светски конгрес – Сербиан Wорлд Цонгресс је ту да помогне да српска дијаспора, Србија и Српска сто пре поново испреговарају стварно слободни проток људи И роба са свим водецим трговинским блоковима као некад тј са ЕУ ,Русијом ,Кином, Индијом ,УСА….
Такодје мора се паралелно водити дипломатска борба за територијани интегритет ,опстанак Косова у Србији и немесање у унутрасње послове.

Треба радити максимално на хватању оптузених за ратн е злоцине али треба одбити да њихова испорука буде услов за преговоре у ЕУ јер ти услови нису постављени ни највецој земљи ЕУ ,Немацкој.
Дакле није Немацкој постављен услов да прво испоруци Бормана ,Хитлеровог заменика и наследника и Менгелеа па да добије помоц Марсаловог плана или да удје у ЕЕУ.

И за Бормана су деценијама скоро свакодневно новинари И енглеска тајна слузба известавали да је видјен у Немацкој и ван ње.
Тек после тридесет година је пронадјен његов костур и утврдјено да је убијен јос маја 45 а цак је осудјен у одсуству 1946 у Нирмбергу на смрт.

Тако се данас без доказа тврди да је Младиц у Србији и тиме обара преговарацка трговацка позиција према ЕУ и у вези Косова јер се за изузимање Младица тразе привредни уступци који би јос висе осиромасили Србију.

Донације ЕУ ,не могу заменити развој српског предузетниства по целој Европи ,јер само велики број српских фирми које слободно тргују по целој Европи И свету мозе уједнацити услове зивота срба И ЕУ ,као сто је својевремено осамдесетих Београд достигао квалитет зивота светских метропола а далеко иза себе оставио све градове централне И истоцне Европе.

Ми смо убедјени да се Србија И Београд вец убразано крецу тим путем упркос интезивних напора трговацких конкурената да преко својих политицара дестабилизују србе И њихове фирме И трговину.

Ми предлаземо да земља која трвди да је Младиц зив и да је у Србији полози двадесет милијарди долара депозита ,које це изгубити ако се испостави да су погресили јер толико коста уцењивање Србије поводом тога.

Дакле поново искрено апеујемо на ЕУ да одмах потписемо уговор о уласку у ЕУ , али свим правима које имају старе цланице ЕУ. Дакле сматрамо да су српски народ искрено за улазак у трговински блок слободне трговине који се зове Европска Унија али без дискриминационих клаузула.

Такодје смо за наставак да слицне трговинске уговоре о слободној размени роба И услуга потписемо И са свим осталим земљама ,а да нас у томе ЕУ не ограницава.

Дакле јесмо за ЕУ зону слободне трговине али да И ми моземо ОДМАХ слободно сви трговати ,радити,отварати фирме у ЕУ И у ЊИМА РАДИТИ.
Нека нам буде узор Аустралија коју је ЕУ уцењивала ,изоловала а она је онда склопила сјајне трговачке уговоре са земљама Азије а затим са УСА ,па језатим добила велика права и у ЕУ.



Српски светски конгрес

Пресидент – председник
Зоран Јовичић дипл.ел.инг

Држављанин Србије и Аустралије