Ренесанса украјинског православља

Ренесансом украјинског православља је назвао патријарх Кирил две последње деценије служења Украјинске цркве Московске патријаршије. 28 јула, на Дан Крштења Русије, као и Дан светковина светог равноапостолног кнеза Владимира Првојерарх РПЦ, који је у пастирској посети Кијеву, захвалио је украјинском свештенству на очувању канонског православља у тој републици.

У мају ове године се навршило 20 година од момента, када се на челу кијевске духовне катедре нашао митрополит Владимир Сабодан. Јединство Украјинске цркве, њена канонска целовитост и мир, који влада у њој током ових година су важне заслуге Блаженог митрополита Владимира, - истакао је патријарх Кирил.

- 20 година сведочанства Блаженог митрополита Владимира о православној вери на положају Кијевског митрополита и Првојераха Украјинске православне цркве време је посебно, то је време нарочитих акција, нарочитог свдочанства. Данас, када славомо 20. Годишњицу, као православни људи сведочимо да је у то време Православна Црква у Украјини очувала своју духовну снагу, своју способност да води људе спасењу, своју љубав према пастви.

Данашњи првојерарх УПЦ Московске патријаршије је изабран за митрополита Кијевског и све Украјине 1992. године на Харковском сабору украјинских архијереја. Неопходност сабора је условљена била раскољничким расположењима у друштву и тежњом ондашњег шефа УПЦ Филарета Денисенка да се одвоји од руског православља и створи своју помесну аутокефалну Украјинску цркву. Филарет Денисенко, који се не слаже с одлуком Харковског сабора, уз подршку државних власти Украјине је створио алтернативну УПЦ Кијевске патријаршије и незаконито објавио себе њеним првојерархом. То су биле страшне године борбе и духовног расула, - сећа се једна од верника, Олга.

- Што се дешавало 1990-х година, нарочито у западној Украјини, страшно је рећи. Протеривали су људе из храмова, тукли свештенике. Било је бескрајно заузимање храмова. Мени је причао један свештеник како је то било, и плакао. Приврженике Московске патријаршије су стално тукли. То је била права страва.

Данас, без обзира на то, што у земљи још увек постоји три структуре, само једна од њих - УПЦ Московске патријаршије је призната од стране канонског светског православља. Неки становници земље повезују то с тиме, што су нове власти земље престале морално и финансијски подржавати расколнике, зато они немају стимулансу да наставе своју делатност. Други сматрају да честе посете патријарха Кирила републици и чврст курс Украјинске цркве на канонско јединство с Москвом испали су много јачи од илузорне идеје «слободне и независне ни од кога» цркве. Сам Блажени митрополит Владимир, који је у новембру протекле године навршио 76 година, уверен је да је сам Господ излечио Украјинску цркву од греха раскола.

- Принципи духовног света нису слични световним принципима. У духовном свету само пораз води уздизању, само помоћу самопонижавања се постижу победе у животу и делатности. Грех је ушао у свет и повредио природу добра, али не заувек, већ до одређеног времена, те се бори данас против светла и добра, како пише велики писац: бори се ђаво с Богом, а бојиште је људско срце. Људско срце много може и мора да постигне свој врхунац. Циљ човека је у овом животу спознаја Бога, приближавање Му и јединство с Њим, чак није обавезно у будућем веку, разуме се.

Данас УПЦ Московске патријаршије обухвата 46 епархија, у чијем је саставу 12 хиљада парохија и више од 200 манастира. Свакако, говорити у пуновредном савлађивању раскола је сувише рано. Међутим, учињено је много. Спасење је тамо, где је пуноћа Православља, спасење је тамо, где су око једног престола окупљени сви, који на различитим језицима хвале Господа, - закључио је Патријарх Кирил.