Необична породична историја Мише Павловића Голицина, који ради на реконструкцији регионалног система вода у Крушевцу. Један од 220 наследника руске династије која је напустила домовину 1918.
У МАЈДЕВУ, селу поред Крушевца, где се тренутно врши реконструкција Фабрике за прераду воде, доселио се један кнез. Реч је Београђанину, мр Михаилу Павловићу Голицину, вођи пројекта реконструкције Регионалног водоводног система у Крушевцу, коме је Руска Федеранција вратила титулу 2008. године као једном од наследника славне династије Голицина из 13. века.
Супрузи Едити, каже, дугује што је успео да се повеже са 220 живих Голицина, јер је 17 година реконструисала породичну историју. За то време, Михаило Павловић је реконструисао и градио водоводе у Алжиру, Русији, Либији, Енглеској, САД, био сарадник Зорана Ђинђића у градској влади 1997. године. Последње две ради у италијанско-србској компанији ЛАД.
БОГАТИ И СЛАВНИ ЛОЗА Голицина заузима истакнуто место у руској историји. То је једна од највећих и најзначајнијих руских аристократских породица у седамнаестом веку. Из реда ове чувене породице изашло је 25 фелдмаршала и велики број људи високог ранга. Истовремено Голицини су били власници великог броја имања, зграда, који су им после Октобарске револуције одузети, а чланови породице се расули по свету.
- Родоначелник наше лозе Гидемин имао је два сина, а један се у војевању против Швеђана посебно истакао. Како се на руском језику песница каже голица, добили смо и ми презиме Голицин - прича за "Новости" мр Миша Голицин. - Моји су преци одувек били уз Романове, па су 1918. као белогардејци приморани да беже. Деда Стефан се са браћом и синовима изгубио у луци Одеса, док је женски део потомства највероватније страдао у чисткама у Сибиру 1936.
Живот је иписао невероватну историју са деда Стефаном, за кога се открило да је од 1918. до 1925. године био у Истанбулу. Преко Црвеног крста сазнао је да је један син успео да се спасе и да ради као таксиста у Паризу. Кренуо је возом до Француске, на железничкој станици у Београду изашао из воза и дао једном момку да му очисти ципеле.
- Гледао га је у погнуто теме и видео познати увојак косе. Био је то то његов син, а мој отац, Павле. Он је доспео до Београда. Студирао је грађевину и радио свакакве послове, између осталог је чистио ципеле - прича невероватну животну причу Миша Голицин, чији најстарији син такође има необични увојак косе.
Стефан Голицин је тако остао у Србији, радио као мајордомус у Патријаршији у Сремским Карловцима, а 1935. добио држављанство. Пре четири године Голицинима је враћена титула кнеза, а потомци из династије постављени су за управнике обновљених здања у Москви, Новгороду, Подолску.
Док нам у монтажној кућици градилишта у Мајдеву приповеда породичну историју вредну најзанимљивијег романа, млади инжењери, сарадници мр Мише Голоцина, слушају га без даха. Као што слушају све његове професионалне савете.
- Радни дан овде почињемо око 6, радимо док не завршимо - каже мр Голицин. - Овде смо од 1. марта 2011, а завршићемо до августа. Укупно сам две године у Крушевцу. Обишао сам цео крај и заволео га. Иако сам рођени Београђанин, овде сам као код куће.
Шта ми се највише допада?
Фабрика воде у Мајдеву...
