Србска православна амбасада на Јаузи
Више од четири века Срби имају духовни кутак у срцу Москве, који се данас претворио у прави руско-србски културни центар. 12. јула, на дан св. апостола Петра и Павла, подворје Српске православне цркве (СПЦ) у историјском центру Москве обележило је свој храмовни празник.
Као и сваке године, на дан св. Петра и Павла у подворју СПЦ окупили су се представници српске дијаспоре и Руси који воле србски народ и културу.
Ова мисија подворја на зближавању двају народа почела је веома давно. Још средином 16. века у Москви је постојало подворје србског светогорског манастира Хиландара. Подворју је уступљен храм Успења Пресвете Богородице на улици Таганка. Данас се ту налази представништво Бугарске право-
славне цркве.
Садашње подворје основано је 1874, када је Србској цркви уступљен храм св. Кира и Јована на старој московској улици Сољанка, саграђен у част крунисања Катарине Велике. Чим је отворено, подворје је одмах постало духовни и културни центар српске заједнице у Москви. Ту је било организовано и прикупљање прилога за српске храмове не само у Србији, него и у Босни, Херцеговини, Хрватској, Далмацији, Војводини и другим земљама. Али, ово подворје није дуго постојало. Затворено је, као и сва остала подворја, 1918. после револуције у Русији. Убрзо затим је срушена и сама црква.
„
Изузетно волим да долазим у подворје СПЦ. Иначе, много Руса долази на Дан св. Саве да виде шта је крсна слава, зато што у Русији нема такве традиције. Овде можемо да видимо како Срби славе славу, како се свети колач и певају народне песме. Још један велики празник на који редовно долазим јесте Дан св. апостола Петра и Павла. Тога дана, сви ми Руси који долазимо као да се селимо у Србију: после богослужења у двориште се износе столови и поставља се ручак на који су позвани сви присутни. Испред храма тада обично наступају руски музички ансамбли у традиционалним ношњама, који изводе веселе народне песме.
Владислава Фиљанова
политиколог
После победе Русије у Другом светском рату у Москви су поново почела да се отварају представништва разних православних цркава. Године 1948. патријарх московски и целе Русије Алексије I благословио је обнову рада Србског, Антиохијског и Бугарског подворја. Србско подворје, међутим, није отворено због неслагања између Јосипа Броза и Јосифа Стаљина. Тада је грађанима Југославије било забрањено да бораве у СССР-у, и обрнуто.
Нова историја Србског подворја почела је 1999, када је патријарх Алексије II предложио да се оно поново отвори. Данас се подворје Српске православне цркве налази у историјском центру Москве, у храму светих апостола Петра и Павла, који се први пут помиње у 17. веку. Од 2002. настојатељ подворја је епископ моравички Антоније Пантелић. „То је био један од малобројних храмова у Москви у коме су вршена богослужења и који никада није био затваран, али и поред непрекидних богослужења био је у прилично запуштеном стању. Било је потребно доста труда да се уреди унутрашњост храма, његов спољашњи изглед, као и простор око храма. Морали смо да тражимо дозволу за сваку врсту радова, јер се ради о споменику архитектуре“, сећа се владика Антоније. Укупно је на рестаурацију и реновирање храма утрошено око 3,5 милиона евра. Сва средства су прикупили парохијани, како Руси, тако и Срби.
Данас се с правом може рећи да је подворје међународни центар. Овде се на празнична богослужења окупљају представници дијаспоре и амбасадори не само свих бивших република Југославије, него и других земаља. У подворје понекад сврате и представници власти из Србије, када дођу у званичну посету Москви.
Богослужења су на црквенословенском језику, мада се овде врше и традиционални србски обреди (на пример крсна слава) којих нема у пракси Руске Цркве. На дан спомена србских светитеља врше се посебне службе на србском језику. По речима настојатеља, однедавно Срби овде обележавају и своје националне празнике.
„У подворју се организују и изложбе, на пример посвећене тешком положају Срба на Косову. Издајемо књиге и материјале о нашој земљи намењене туристима. Код нас се објављују и књиге србских аутора на руском језику. При подворју делује поклоничка служба ‘Пут вере’, а такође друштво и фонд руско-србског пријатељства“, прича владика.
Као и пре 130 година, данашње подворје активно учествује у прикупљању прилога за Српску православну цркву. Тако је 2011. године напорима парохијана из српске дијаспоре прикупљена сума од сто хиљада долара за обнављање Хиландара, који је озбиљно оштећен у пожару у марту 2004.
Ирина Решетова,
Изворни линк вести
- Извор
- Руска реч/ vostok.rs
- Повезане теме
- Русија
- Србија
- православље
- споменик
- религија
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Руски председник предложио је тестирање западних одбрамбених система против нове руске хиперсоничне ракете
Србски научник, писац, дипломата и политичар Владимир Кршљањин је током свог децембарског говора на МГИМО универзитету Министарства спољних послова Русије на Међународној конференцији \"НАТО: 25 година експанзије\" тврдио да...
Руске снаге су током дана извеле серију удара на инфраструктуру и индустријске објекте противника у неколико региона Украјине. Украјинске формације су, с друге стране, крстарећим ракетама Storm Shadow напале...
Исхрана на радном месту је један од кључних фактора који утичу на продуктивност, здравље и опште задовољство запослених. Квалитетни оброци не само да пружају енергију неопходну за рад, већ...
Остале новости из рубрике »