И доктори су пацијенти

 Бели криминал
 
Уместо реформи, у србском здравству царују криминални кланови, беда, неморал и простаклук
 
И доктори су пацијенти
 
У врло кратком року здравство Србије је остало без новца и кадрова. У иностранство су, од пре десетак година, са картом у једном правцу, одлазили читави хируршки тимови, а данас одлази свако ко има лекарску диплому. Мрак, примитивизам, алкохол, наркоманија, криминална удруживања, политичке сплетке и општа материјална и духовна беда, то је данас слика србског здравства
 
Милица Грабеж
 
Нови синдикат здравства, према свему што он представља,  представља најобичније наслеђе др Предрага Пешка, дигестивног хирурга Клиничког центра Србије, професора и академика, пријатеља бившег председника Тадића и незаобилазног друга сваке значајне личности из јата демократских јастребова. Овај окорели коцкар и алкохоличар, оставио је исто онолико штете у србском здравству колико и његов "дигестивни" колега др. Томица Милосављевић, па је и синдикат о коме је реч наменски смишљен за уништење његових противника у србском здравству.
 
У међувремену, Пешко се јавно хвали својим везама у подземљу, али и оним "небеским", преко Цркве и њеног истакнутог трговца на велико, владике захумско-херцеговачког Григорија, везама у Војсци Србије преко Демократске странке и Драгана Шутановца, али и веза у правосуђу и МУП-у, где има, како сам каже, "најјаче упориште"!
 
Ова "осебујна" личност, остаће упамћена и по циркуским представама у Управном одбору Клиничко-болничког центра "Бежанијска коса" и по многим другим јавним, тајним и полузатвореним "наступима".
 
Његова жена Славојка, преко свога земљака Светислава Бате Ђуровића (шеф УБПОК-а) одувек је ведрила и облачила, завршавајући чак и прљаве послове за мрачне фракције полицијске силе. Међутим, нови синдикат здравства о коме је овде реч, класична је криминална организација којом председава Предраг Пешко са најјачим упориштем у Клиничком центру Србије, где му је "позиционирана" његова верна пудлица, Живорад Мркић, са својом ханумом Миром Бауцал.
 
Одатле па до нових сукоба и подела у највећем клиничком центру у Србији, није било далеко...
 
Почело је акцијом против новог директора Клиничког центра Србије Ђорђа Бајеца (који је и сам "политички директор" те се ово може сматрати унутарстраначким обрачуном!) лепљењем плаката новог синдиката на којима је написано како је Бајец своју љубавницу без адекватног образовања поставио за помоћницу директора службе у управи Клиничког центра Србије.
 
Акцију су подржали верни Пешкови сатрапи из управе КЦС, Миле Трифуновић и Биљана Димитријевић, па је Бајец морао да одустане од неких намера које је осмислио око преуређења управо ове, некада угледне и моћне здравствене установе...
 
Са друге стране, једна од Бајецових акција било је и спровођење министрових замисли за формирање службе за борбу против мобинга у КЦ Србије, са подршком Републичког центра за мобинг у Вршцу, па је "мр. Џорџ" (Бајец) одредио другарицу из генерације др Мају Милошевић за шефа ове службе.
 
          Јер је, нема никакве сумње, та служба била преко потребна. Наиме, дешавало се, заиста, спровођење мобинга према честитим и поштеним лекарима широм Клиничког центра Србије,  који су били угрожени, пре свега од повереника новог синдиката здравства по клиникама и у те сврхе ангажована је и службеница Александра на препоруку државних органа која је одмах отпочела са послом.
 
Међутим, у конфликт са њом одмах улази руководство новог синдиката здравства после акције раскринкавања криминала активиста овог синдиката у Клиници за пластичну хирургију.
 
Наиме, злогласна Мира Бауцал ступа на сцену и спречава продужење уговора ове службенице из КЦ Србије, без обзира и на  врело јасну препоруке из Владе Србије, па се ту видела јасна подршка коју нови синдикат здравства има у Немањиној улици од некаквих "дискретних"структура унутар министарства здравља, а које, судећи по "рукопису", одговарају подршци коју годинама ужива др Предраг Пешко. Укратко, реч је о истим људима...
 
          Када је, коначно, Бајец чврсто решио да уручи отказ поверенику Новог Синдиката Здравства на пластичној хирургији КЦ Србије због низа кривичних и прекршајних дела, у КЦ Србије се појавио проф. др Живко Кулић, професор на полицијској академији који је као представник Агенције за мирно решавање радних спорова тражио целокупну документацију о том случају.
 
Међутим, и поред свих правних елемената који су ишли у прилог одлуци руководства КЦ Србије да се поменутом одреди мера отказа, Агенција је заташкала случај и одбацила документа из тужилаштва према којима је тај повереник Новог Синдиката учествовао у крађи доказног материјала за време трајања истражног поступка, који је против њега вођен у палати правде али и јос неких кривичних поступака који се против истог воде.
 
Супруга професора Кулића, која је, иначе, предавач у Вишој медицинској школи, жалила се колегиницама како њен муж "...мора да брани неког идиота из синдиката са горим кривичним делима од Ал Капонеа, јер су на њеног мужа и директора агенције Костића вршили притиске из врха странке...".
 
          У овој "приповести" није баш јасно о којој се странци ради, јер Нови Синдикат здравства има чланове у свим странкама, баш као што је и др Предраг Пешко у својој породици свакога учланио у по неку странку па по том механизму води и синдикат. Председник овог синдиката у КЦ Србије, Живорад Мркић, већ је раније, "за своје заслуге", саградио кућу у Јајинцима која је од темеља до врха настала средствима синдиката, мада му то не би било тешко и од оних неколико мегаломанских плата које деле он и његова ханума Мира Бауцал.
 
Истовремено, тај синдикат у КЦ Србије, потпуно противзаконито одржава статус репрезентативног, јер нема довољан број чланова, а повереници овог синдиката по клиникама врше стравичне притиске на сваког ко неће да се учлани или хоће да се ишчлани...
 
Други синдикални представници су се жалили на колеге из новог синдиката, подносили у министарству доказе ишчлањеним, умрлим или пензионисаним члановима који су, ето чуда, на волшебан начин нашли на списку активних чланова новог синдиката!
 
Све  што државни органи предузму против овог синдиката, успешно блокира др Предраг Пешко. Његове везе са криминалом су јасне али нису јасне везе МУП-а и правосуђа који сталним прекршајима у раду својих служби штите активисте овог синдиката од робије, дајући им чак и податке о истрагама других појединаца.Тако је, на пример, Живорад Мркић, у време када је МУП био на трагу велике пљачке у Клиници за пластичну хирургију, КЦ Србије од стране тамошњих активиста новог синдиката, у општим синдикалним протестима, узео микрофон и поред осталог рекао :
 
"...а влади Србије поручујемо да смањи сиве токове па ће бити довољно пара за плате...".
 
Ко је други могао да преко Мркића пласира једну овакву реченицу (и протури је у јавност!), осим Предрага Пешка, коме су доступне све информације о активностима врха ДС? Наравно, нико у КЦС није толико "талентован" за сплетке као он...
 
          Остаје јавна тајна да је ово било упућено директно руководству Демократске странке које је практично могло да помогне др Ђорђу Бајецу да реши проблем овог, по свему судећи криминализованог синдиката и доведе до хапшења његовог руководства али, очито, сам Бајец није био довољно оперативан да спроведе у дело цео тај посао. Истина, имао је и довољно реметилачких фактора, али...
 
Некад институција, а данас корупција и проституција,
 
Група медицинских техничара са ВМА подигла је свој глас против потпуно безнадежне ситуације која у дужем временском периоду влада у овој здравственој установи. У жељи да јавност коначно сазна још детаља о лекарском клану који овде дословно "дрма", медицински техничари о којима је реч, на првом месту истичу нељудску тортуру од стране надређених лекара. Ту се појединци посебно истичу и свакако заслужују да се о њима и јавно проговори... Пре свих, треба поменути случај др Миодрага  Јовановића из Клинике за општу хирургију ВМА, који је, осим других скандала које свакодневно прави, у више наврата напао, а једном и претукао медицинску сестру на радном месту! Ко је тај ко има права да дигне руку на медицинску сестру у сред радног времена, шта год да је био повод, питају се потенцијалне жртве оваквог дивљаштва на ВМА ? Или може да свако свакога бије кад хоће, а да за то не одговара, већ буде награђен? 
 
Надлежне службе, наравно, покушавају све то да заташкају, а у нечасном послу "пеглања" овако ружне стварности,  истиче се начелник, Марјан Новаковић. Мобинг, трачеве и најружнија "смештања", нису непознати у његовој технологији владавине, коју, неодвојиво од њега, чини и Јовановић. Узгред, свима у овој установи је познато да је доктора Јовановића напустила његова прва жена због прељубе, па је оженио другу 20 година млађу, која је трудна. Сада и њу вара са сестром из Хируршке интезивне неге! Начелника ВМА га јавно правда речима да данас сви варају! Како човек оваквог морала може да улива поверење пацијентима? Јер, није лекар само струка, него и човек!  Треба додати и то, да др Миодраг Јовановић није само бахат него и богат, па се мало осилио: од оне "видљиве" имовине, поседује три скупа аутомобила (Рено клио, Мини морис и Хонду). И то од плате која не прелази 75000 динара?!
 
Мито, корупција, проституција харају овом кућом... Такозвани лекарски лоби штити ово зло и учествује у њему. У овој некада моћној установи, по природи посла сваки лекар има своју собу и одмара се на дежурствима. Међутим, многима је то место за уживање, па и сусрете са љубавницима и љубавницама...Парадокс је, али у овој извиканој установи, млађи лекари обављају послове које треба да раде дежурни старији...
 
Специјалистима су плате три пута веће од медицинских техничара, имају повластице да раде шта хоће, никоме не одговарају, а чак су и подржавани од стране Начелника ВМА. Не поштује се рад. Морал је на нули. Не поштују законе, манипулишу како им одговара и кажњавају оне који им се одупру. О пацијентима говоре као о бројкама, а не о људским бићима. Немају ни најосновније ствари, попут Пеницилина, а набављају најскупље лекове. Тендери се расписују по принципу, како им ко плати, али "газде" део за себе обавезно узимају. Такође, исти клан врши операције у приватним клиникама широм Србије, и то у току радних дана у државној установи. У току рада скоро колективно излазе са посла да обаве своје приватне ствари. Многи који памте ВМА као моћни бастион врхунске здравствене заштите, са правом се питају-докле тако?
 
Дрогирана докторка у операционој сали
 
У операционој сали Здравственог центра Студеница у Краљеву, медицинско особље је свакодневно изложена незамисливим искушењима. Али, не у сусрету са пацијентима, него у незамисливим конфликтима које има са својим претопстављенима!
 
Не тако давно, неко мало ревноснији из одељења за анестезију и реанимацију, приметио је  да из операционе сале нестају хипнотици, заправо лекови за анестезију, а убрзо после тога, једна медицинска сестра је открила и узрок томе. Случајно је пронашла др Јасну Веселиновић у тоалету, у полусвесном стању, са шприцем у вени и све је било јасно...
 
Одмах је о томе обавештен и тадашњи директор, а касније и министарство здравља, јер је постојала врло мала могућност да ће тадашњи директор (Зоран Арсић), било шта предузети, с обзиром да се радило о супрузи његовог првог помоћника др Звонка Веселиновића. Све је привремено заташкано, јер је она убрзо после тога отишла на једно дуже боловање...
 
Да невоља у овој здравственој установи буде већа, сазнало се да је др Звонко Веселиновић  већ дуже времена у љубавној вези са медицинском сестром, извесном  Виолетом, која ради на одељењу опште хирургије. Управо зато је више пута долазило до скандала и туче између ње и Веселиновићеве супруге и сви запослени претпостављају да се Јасна одала дрогирању због брачног конфликта, који је више него очигледан...
 
Иначе,  др Звонко Веселиновић је у свим кадровским опцијама био други човек у Здравственог центра Студеница, а 1998. године био је и смењен са места помоћника због доказане малверзација са лековима из хуманитарне помоћи!
 
Да зло буде веће, у време када је министар здравља Зоран Станковић сменио бившег директора, а на његово место поставио др Звонка Веселиновића, ситуација у операционој сали постала је дословно ужасна. Сви стрепимо шта ће се десити, а нико ништа не предузима. Садашња начелница о овом драматичном стању не сме да обавести никога. Пре неколико месеци, невоље са лекарком-наркоманком су се поновиле. Наиме, несрећна др Јасна Веселиновић, у време свога дежурства,  под тешким дејством хипнотика, давала је анестезију једном дечаку, над којим је рађена хируршка интервенција. На пола операције, потпуо је изгубила контролу над собом, па је пала преко детета на операциони сто! 
 
Срећом, искусни медицински техничар (Мишо, презиме познато редакцији...), који је све време био ту, вешто је реаговао, склонио је дрогирану докторку са стола и сам је завршио анестезију до краја операције...
 
Где је овај новац потрошен ?
 
У претходних 10 година само из јавних финансија за здравство је потрошено 15 милијарди евра, а по питању опремљености и кадрова Србија је на самом дну Европе. С тим новцем могло је да се уради много више да је било знања и добре воље. Тако ми и даље, упркос епидемији малигних болести од којих годишње оболи 33.000 људи, а умре њих 20.000, немамо довољан број апарата за зрачење. Због тога велики број оболелих никад не стигне на радиотерапију. И у дијагностици је слична ситуација јер недостаје велики број мамографа, али, и тамо где их има нема стручних лица да их употребе, јер лекари масовно одлазе из Србије! Занемарена је и епидемија кардиоваскуларних болести, па нема довољно хируршких сала и кардиохирурга...Укратко, стање је хаотично и нико не зна какве ће његове последице бити. Сигурно је једино, да ће бити дугорочне, чак генерацијске...
 
 
 
У сред кризе на пут задовољства
 
(Писмо из Завода за трансфузију крви)
 
 
 
Спадам у мање снабдеваче медицинском опремом трансфузиолошких установа у Србији и обраћам вам се са молбом да јавност обавестите о стању у појединим здравственим установама, како сте то и раније чинили. Такође, и да јавно подсетите на њихове обавезе, надлежног министара здравља, председника Владе (ове техничке или неке која ће у међувремену бити), Председника републике...
 
У ери енормне кризе и државе која је пред колапсом незајажљиви директори три Завода и педесетак трансфузиолошких банака крви при болницама, траже спонзорство за Конгрес у Канкуну, у Мексику, са одмором на Куби (укупно 13 дана!), који ће бити одржан у јулу месецу 2012. године. Аранжман кошта од 3500 до 4000 евра по особи. Свако од њих, наравно, тражи и днвнице...
 
Према добро провереним подацима, преко двадесет  трансфузиолога иде на овај "пут задовољства" преко фирме Флy ориента а исто толико преко ПМ плус фирме. Укупан трошак срачунат је на око 160.000 евра.
 
Уместо да се тај новац уложи у службу и смањи енормни дуг београдског, нишког или новосадског Завода и унапреди рад банака крви у Србији, неко је одлучио да оде на прескупо летовање у светски познату туристичку дестинацију, мексички Канкун!
 
Да је имало свести код ових људи, могао се сачекати следећи конгрес који је на тлу Европе 2013. године, али...
 
                                      (Име и адреса познати редакцији)
 
 
 
Болничко искуство пацијента В. А.
 
"...Седећи у потпуно разваљеном болничком парку прекривеном пикавцима и смећем, по ком шугаве мачке луталице и чопори пацова разносе крваве тампоне, одбачене скореле завоје, фластере и газе, збуњен и згађен, нисам могао да се отмем тужном утиску да неко једноставно не жели да се ствари икада поправе и промене, да неко баш инсистира на томе да се „лечимо" у овако грозним зградама, да једемо овако грозну храну, да се према нама осорно и понижавајуће опходе медицинске сестре, да нас с бескрајних висина осматрају набусити, ћутљиви и ћудљиви лекари..."