Кустурица: Уз Србе је 2,5 милијарди људи

УЖИЦЕ - Једнострано проглашење независности Косова за мене је од почетка војна акција! Не ради се ту ни о каквој цивилној операцији која за резултат има да део једне територије постаје независан него о - војној операцији! Још нешто је мени ту веома занимљиво - пре шесто и нешто више година на Косову је била велика битка између српске царевине и Отоманске империје и Косово је тада изгубљено на - масу! На биолошком нивоу Косово је сада поново изгубљено на - масу.
Наш прослављени режисер Емир Кустурица, говорећи о Косову као великој српској рани, каже да ће оно као огроман ожиљак дуго остати на души нашег народа.

- Највећи проблем јесте то што се Косово не издваја неким посебним социјалним пројектом, што се не издваја неком великом традицијом нобеловаца, што се не издваја по људима који су правили неке значајне патенте... То је територија која нема те патенте, те људе да би издејствовала да тај фрагмент овог света не буде са Србијом. Ради се о томе да се свет сада фрагментира, да се што је могуће више подстичу сепаратистички покрети, а онда се целина прави не на нивоу Европе и света нација, него на нивоу корпоративног капитализма који онда дозира колико ко шта може да произведе и да поједе, а да све они то контролишу. Ако је љубав Срба и Американаца до 1915. била каква је била, па смо шљивама плаћали дугове и размењивали искуства, ту нема раздора. Он је, заправо, на вишем нивоу. По мени, тајна је у новом распореду војних сила које једног дана треба да крену на исток - каже Кустурица.

Једнострано проглашење независности Косова већ је сасвим извесно. Како ћете ви лично примити тај чин?

- То је оно осећање које је почело са Словенијом! Невероватно је како у подсвест људску не можеш да завириш и зачачкаш, да јој кажеш - смири се! Оно што је најтрагичније јесте да је за све што се дешавало на Косову, укључујући и уништавање богомоља, окривљиван Милошевић, а ми сад видимо да то нема везе са тим. Ми смо ваљда једина земља на свету која је имала читаву једну политичку фракцију, секту која је промовисала отцепљење. То нигде не свету нема. Дакле, ми смо по свему необични, па и по томе што смо Америци дали Теслу, а она је нама вратила кроз оно што се сада дешава. И не само кроз ово, него кроз све оно што се дешавало последњих 15 година. Надам се само да су ово последњи потези које они вуку. Мене душа боли за Косовом. Боли ме што су нам пре неколико година уништили 180 богомоља, а цео свет је ћутао.

Шта вам говори чињеница да ће Америка прва признати Косово?
- Као што је Римска империја некада распоређивала своје војнике, то данас раде Американци. Постоји чак и претпоставка да је распоред и број војника које је Римска империја имала од Малезије до овог дела овде и број војника које сада имају Американци по свету - исти. Имају 400.000 војника од Јапана и Малезије у круг, преко Авганистана. Нико више у свету и не поставља питање о Косову. Свет је заправо постао огромна порнографска база, у којој нема више скривених тенденција. Нема идеја да је један народ - народ и да му се не може улазити тек тако гнусно у двориште. То значи да амерички интерес може да сеже и до наших брачних кревета! Они једноставно то раде по новом концепту корпоративног капитализма. Чини ми се да се на Косову ради о уводним тактовима краја демократије. Косово је знак да демократија ишчезава из светског миљеа.

Како смо, као народ, дошли у садашњу ситуацију у којој, благо речено, четири од шест светских сила нису на страни Србије. Јесмо ли сами својом политиком томе допринели?
Некада је, у кризним временима, то бивало другачије.
- Срби су могли да буду и пет пута гори, па опет, не могу се кажњавати оваквим актом! Они који тако говоре заборављају другу ствар - Срби имају иза себе две и по милијарде људи. Срби се политички држе уз Русију, Кину и Индију. Ту је читав источни свет који се буди и који постаје значајан фактор. Ово што се дешава, у крајњој мери, и није кажњавање Срба, то су само војни циљеви који се реализују кроз одређене акције. Комоција у Паризу и Лос Анђелесу се држи кроз јак НАТО и кроз контролу нафтних поља, цене нафте на светском тржишту. Живимо у времену у коме се свет не ослања на културу и традицију него живи на полузи која се зове наука и технологија. То је једино што им је важно, па им је онда сасвим свеједно јесу ли у питању Срби који имају нобеловца, који имају традицију, или су Албанци који то немају.

Шта онда ту могу да ураде мали народи какав су Срби?
- Има фаза када не могу да ураде ништа! За време Отоманске империје духовни живот Срба одвијао се у манастирима, све друго је било замрло.

Има око нас још малих народа, наших суседа, па је мало ко од њих, као ми, сваки час на некој животно важној раскрсници. Је ли то усуд овог народа?
- То је знак да су наши преци, када су стигли са Дњепра, кућу направили на друму и да морају свако мало да је реновирају. Ипак, кад Србе упоредите са свим народима около, дођете до податка да су највећа имена Балкана ипак сконцентрисана у том народу.

Многи кажу - а какву ми то поруку шаљемо свету ако 19. век завршимо убиством кнеза просветитеља, 20. започнемо убиством краља, а 21. убиством премијера који је сматран за великог реформатора?
- То је као када би Французе питали какву су поруку свету послали тиме што су свог краља не убили него - удавили и обесили. То што сте набројали може да се нађе у традицији свих народа. У великим земљама сви ти злочини су дело - бизнис група, масонских завера... а код нас сва та убиства су мање-више изазвана са стране.

Многи у Србији мисле да је Косово изгубљено још пре осам година, да га је Милошевић изгубио, а да је ово сада само егзекуција?
- Кад га је Милошевић изгубио, зашто онда тај НАТО и Америка нису хармонизовали Косово са Србијом и довели га у везу са оним што је Косово било пре 600 година. Ти што то мисле не уважавају чињеницу да је Бондстил највећа војна база према истоку и да је од пада Берлинског зида идеја да се НАТО све више помера на исток.

Како гледате на став премијера Коштунице да нема потписивања споразума са ЕУ док нам та иста Европска унија отима део територије?
- Читава прича о Косову последње две године сконцентрисана је на то да добијеш грч од смеха кад ти одузму део територије. Ту се тражи да се људи насмеју и, по ономе што сам ја видео, тај потпис би требало да буде прва тачка у томе да Србија прва призна Косово. Коштуница је то изгледа прозрео, а видим и да Тадић то све више уважава. Сва идеја сада јесте да се полако, са осмехом, растанемо од Косова. Логика у политици више не постоји, али логично питање сада јесте - зашто не би Србија и Косово ушли у Европу заједно, па се раздружили у оквиру Европе. Да се ауторитет Европе и света успостави и да оно што је нама тамо значајно, а то су традиција и историја, остану у Европи, па да онда „косовари“ оду.

Сматрате ли да у контексту овог што се дешава са Косовом и Србима у Босни припада независност?
- То су све логичне ствари. Али, када се читају интервјуи са америчким званичницима, они не објасне зашто - само кажу - то је другачије. Све то говори да смо ми у вртлогу у коме се циљеви усклађују са војним потребама, а не цивилним.

Каква је будућност српских цркава и манастира, српске баштине на Косову?
- Сада је можда и боља него када су их пуштали да пале српске цркве, а Кфор их је пустио да то раде.

Какве ће трагове ово што свет ради са Косовом оставити на култури, на историји, на души, будућности српског народа?
- На души народа то ће бити огроман ожиљак који тешко може да буде залечен. Има нешто апстрактно што човека и читав народ води кроз цео живот, има нешто колективно несвесно што се реализује и што се пројектује, тако да ће тај ожиљак тешко да зарасте. Ово посебно када се зна да се једна огромна културна традиција жртвује за нешто што нема своје утемељење у западно-европској хришћанској култури.

Да ли сте размишљали о томе да ће Србија некада, у будућности, можда моћи да врати Косово?
- Немам представу о томе. Оно што знам јесте да Србија не сме да изгуби Косово из своје меморије. И још једно, ако узмете геноцид који су Турци починили над Јерменима, када је побијено 900.000 људи, добро смо ми ту прошли. То што смо ми доле гинули, па нас је изгинуло колико јесте, па смо онда преживели како смо могли и умели, па смо дошли до тога да кључно место наше традиције биолошки изгубимо, показује да се ми сналазимо у великим акцијама и великим заносима, али, кад дође обичан живот, ми те битке губимо. Ако је Косово као пројекат изгубљено, оно је изгубљено на ономе што се сада дешава и у Америци: тамо сада, статистички, живи 90 милиона хиспаника и црнаца, а то значи већ једна трећина становништва! Могу слободно да кажем да ће биолошки тај рецепт да надвлада светом за 20-30 година. Ми као народ волимо узнесења, волимо да учествујемо у огромним офанзивама, народ смо који може да победи у било чему, укључујући и најзначајније културне победе по свету, али, кад дође до тога да се организујемо и да живимо по социјалним обрасцима, врло често губимо битке.