Након проглашења независности Косова распад БиХ је неминован

BRUXELLES/ WASHINGTON -Ако буде начет процес једностраног проглашења независности Косова, треба очекивати издвајање Републике Српске из БиХ и њено присаједињење Србији. Не мислим да ће у том случају западњаци рећи да, више је могуће да ће рећи не. Ако Косово добије независност, то  повлачи за собом домино ефекат. Прво што ће се догодити бит ће да муслимани и Хрвати имају право на грађење својих посебних облика државности у БиХ. Снаге које подржавају ту идеју постоје и Хрвати то желе. Самим тим и Срби имају право на то. И бит ће јако тешко да било тко Србима и Хрватима покуша објаснити супротно - казао је Дмитриј Рогозин, представник  Русије у НАТО-у.
Он је казао да у Србији и РС јача положај руских подузећа.

Рогозин: Распад БиХ неминован

- Што се тиче БиХ, Републике Српске и другог ентитета, осјећа се велика ерозија Даyтона. Предводници те ерозије су западне земље јер су свјесне посљедица косовске кризе по Босну. У случају проглашења независности Косова, распад БиХ је неминован - појаснио је Рогозин.

Неки сарајевски медији тврде како је  Милорад Додик, премијер РС, своје најаве отцјепљења Републике Српске договорио  с Москвом и њему, заправо, Русија даје подршку.

Рогозин је нагласио да је могуће да се Русија с Европљанима договори о размјештању заједничких елемената протуракетне  обране, истичући да је изградња заједничких руско-српских система обране од вањских пријетњи врло могућа.

Предложит ћу државном врху Русије, а и партнерима у НАТО-у, да се један од сљедећих самита Русија-НАТО одржи у Србији или Републици Српској. То је за сада моја лична идеја коју морам усугласити с Кремљом, али вјерујем да неће бити проблема - казао је Дмитриј Рогозин.

Kо је Рогозин?

Дмитриј Олегович Рогозин, 45-годишњи политичар, којег називају „сибирским тигром", изузетно је занимљив за БиХ. Поријеклом је Србин и праунук је српског добровољца у руској царској војсци. Отац му је био џенерал. Дипломирао је журналистику на Универзитету Ломоносов и економију на Економском факултету у Москви, да би 1996. докторирао на Филозофском факултету на тему националне сигурности у 21. стољећу. Био је шеф руске делегације у Вијећу Европе. Прије три године изабран је за потпредсједника Думе. Написао је десет књига, говори енглески, шпански, италијански, француски и њемачки језик.
Рогозин је својевремено редовино одржавао контакте са Слободаном Милошевићем, којем јер стално пребацивао да не брине довољно о Србима у БиХ. Упућени кажу да има јак утјецај и на политичку ситуацију у Србији, али и у Републици Српској гдје је неколико пута боравио и током рата. Састајао се и разговарао с Радованом Караџићем и посебно Ратком Младићем. У неким изјавама наглашавао је да на Бошњаке гледа као на „бивше Србе који су издали свој народ и вјеру". Говорећи о Босни и Херцеговини, својевремено је БиХ успоредио с Југославијом у малом: Ако се толика држава није успјела одржати, како ће то успјети Босни и Херцеговини?!

Већ се оцјењује да ће његово присуство у НАТО-у итекако утјецати и врло је могуће промијенити однос снага.

Да ће ситуација на Балкану у 2008. години бити "немирна", тврди се и у извјештају Америчке обавјештајне службе који је америчком Сенату поднио директор за националне обавјештајне послове САД Michael McConnell.

McConnell: Ситуација на Балкану ће бити немирна

- Очекујемо да ће ситуација на Балкану бити немирна, с обзиром на улазак кампање косовских Албанаца за независност у завршну фазу и с погоршавањем међуетничких односа у Босни и Херцеговини - износи се у годишњем извјештају о пријетњама широм свијета, који је McConnell поднио Одбору Сената за обавјештајне послове.

McConnell, на челу службе којој је подређено 16 америчких обавјештајних агенција и служби у оквиру разних министарстава, подсјећа да лидери косовских Албанаца намјеравају прогласити независност "почетком 2008. године".

Због тога је, процјењује он, могуће да ће у покрајини по проглашењу независности доћи до "међуетничког насиља које би изазвало интервенцију међународних снага предвођених НАТО-ом", а насиље би се могло прелити и на "сусједне земље".

- Како год да буде ријешен статус Косова, албанске мањине у Македонији и јужној Србији вјеројатно ће наставити тражити још већу аутономију, а албански екстремисти покушат ће искористити незадовољство јавности и насиље мањих размјера како би придобили подршку за уједињење с Косовом - наведено је у извјештају.

Суштинске разлике између бошњачких и српских лидера

У дијелу његовог извјештаја доступног јавности истиче се да су "суштинске разлике међу лидерима Бошњака и Срба у вези са структуром БиХ, праћене заоштреном реториком, укочиле већину реформи неопходних земљи за приближавање НАТО-у и ЕУ. Наводи се и да ће у 2008. опадати надлежности међународне заједнице у БиХ.