Осврт поводом најаве увођења биометријских пасоша у БиХ у 2008. години

Човјек који носи идентификациона документа са својим биометријским подацима, који су везани за електронске базе података и чије кретање прате камере, није слободан човјек. Више од тога, он је логораш у својеврсном електронском конц-логору. У друштву које пристаје на такав надзор све приче о демократији, слободи, личном достојанству, умјетности, падају у воду. Јер, људи који су добровољно пристали на такав живот нити су достојни слободног људског живота, нити ће га достојно живјети.

Привид сигурности који пружа пристајање на такав живот је управо то - само привид. Јер, ако сте препустили власти надзор над свим странама вашег живота, онда сте јој такође дали и моћ контроле над свим странама вашег живота.

У друштву у којем су сви повезани за свезнајући информациони центар којег контролише централна власт, у којем је новац искључиво електронски, у том друштву свако ускраћивање повезаности са системом доводи до губитка посла, глади, смрти. Све  УН и Европске конвенције о заштити људских права и приватностиу су у колизији саме са собом.

Већ смо објавили бројне текстове о опасностима које носе тзв. РФИД чипови, тј. чипови-предајници, који се очитавају на даљину. Међутим, технологија толико брзо напредује, да, по ријечима из Светог писма, “прође једно зло, ево већ сљедећег”. Са могућношћу тетовирања људи невидљивим РФИД мастилом буквално је на помолу свијет из последњих времена описаних у Откровењу Св. Јована. С тим што многи можда неће ни знати да су “жигосани”. Први су то код нас доживјели пси, преко бесплатне уградње чипова под кожу, стварајући амбијент за уградњу истих на људе. Неће то ускоро бити у БиХ, али у САД већ многи добровољно пристају на уградњу чипова. Има покушаја и да се на раднике уграде исти, како би се пратио лакше њихов рад.

Увођење оваквих уређаја, довело је до упрошћавања многих рутинских радњи везаних за идентификацију и ауторизацију грађана у разним животним ситуацијама. Односно, неки грађани САД-а су већ примили специјалне РФИД-пасоше (Њемци су успјели да их ископирају), а Јапанци су прилагодили РФИД методе за ефикаснију реализацију помоћи у вријеме разних несрећа.

Док преовлађује незадовољство у државама западне Европе коју је подгријала прича британског „Гардијана”, чији је новинар крајем новембра прошле године успио да „прочита” информације са „сигурног” биометријског пасоша, и то помоћу обичног читача картица који је свакоме доступан и кошта око 350 евра, у БиХ се покушава наметнути увођење истих без икаквих јавних расправа и без питања и мишљења грађана ове државе. Наиме, стандарде за нова биометријска лична документа прописала је Међународна организација за цивилни авио-саобраћај, која препоручује да се сви подаци о одређеној особи „складиште” на RFID (Radio Frequency Identification) микрочипу, који се „чита” са мале удаљености помоћу радио-таласа.

Слични чипови се често користе у трговинама, гдје служе за провјеру количине залиха одређене робе. Чињеница да документи са биометријским подацима лако могу да буду фалсификовани изазвала је праву буру у Парламенту Уједињеног Краљевства, које је својим држављанима већ издало око три милиона „сигурних” пасоша, а од 2008. године исто планира да учини и са личним картама.

Биометријски пасоши могу да буду фалсификовани на врло једноставан начин. Уз помоћ информатичког стручњака Адама Лорија, новинар „Гардијана” је открио информације кодиране на микрочипу новог пасоша. Наиме, испоставило се да информације на чипу нису енкриптоване, односно заштићене од читања. Сви подаци који су потребни за приступ микрочипу су датум рођења особе којој пасош припада, као и број пасоша, који су јасно исписани на самом пасошу.

– Ако можемо да прочитамо податке с чипа, онда можемо врло једноставно и да га клонирамо, односно да направимо лажни пасош. А особа којој пасош припада никад неће пријавити крађу јер му пасош није физички украден – каже информатичар Лори. Он је податке са биометријског пасоша „очитао” са даљине од десетак центиметара, што значи да вам идентитет може украсти неко ко сједи у вашој близини, а игром случаја зна датум вашег рођења.

      У септембарском извјештају организације FIDIS (Future of Identity in the Information Society), чији је оснивач Европска унија, каже се да „владе европских држава присиљавају грађане да усвоје нови вид личних докумената, који драматично задиру у њихову приватност и повећавају ризик крађе идентитета”. FIDIS указује на чињеницу да је нова биометријска документа могуће „прочитати” са удаљености до чак десет метара, без потребе за физичким контактом биометријског документа са читачем. Поред тога, сматра FIDIS, евидентна је опасност од клонирања биометријских докумената, као и праћење особе која носи биометријски документ са собом од стране неовлашћених лица.

      Управо из схватања тог њиховог далекосежног утицаја неопходно је да се разграниче позитивна и негативна достигнућа савремене технологије на друштво и на појединца. Посљедично, врло је важно да постоји јасна национална стратегија у њеном спровођењу и примјени која би се ослањала на позитивно искуство и праксу најразвијенијих, а која би била прилагођена специфичним условима који карактеришу нашу привреду у датом тренутку историјског развоја. То подразумјева прије свега двије ствари:

1) покретање шире и стручне расправе уз ангажман стручњака из ових области, становника БиХ, научних радника и иних о томе какве импликације на слободу личности, приватност и на друштво у цјелини могу проистећи из прихватања одређених техничко технолошких пројеката (нпр. увођење поменутих биометријских пасоша, личних карти, здравствених књижица и слично).

2) Доношење строгог закона о заштити личних података, уз како рекосмо, претходну јавну расправу. Такав приступ јасно подразумјева и одбацивања нус продуката који нужно из тих искустава произилазе, а не само копирање готових рјешења у један потпуно другачији економски, технолошки, културолошки и духовни контекст.

      Дакле, злоупотребе о којима овде говоримо се, прије свега односе на опасност од кршења основних људских права из домена заштите приватности и основних људских слобода од стране нових глобалистичких елита. Наиме, могућност стварања неког вида „дигиталног тоталитаризма“ и свеобухватног система технотроне контроле над животом појединца није само научна фантастика (о таквом тоталитарном пројекту је, између осталих, писао Џорџ Орвел у свом култном тада с/ф делу, 1984.), већ нажалост, може врло брзо постати стварност.

      Чувени професор Аустралијског универзитета, Роџер Кларк, један од врхунских стручњака из области компјутерског права и права на приватност, каже да ће држава остварити тотални надзор над својим грађанима ако створи низ база података за разне сврхе, повеже те базе података јединственом мрежом и идентификује их на конзистентан начин.

      Размислимо шта све може да настане ако неко недобронамјеран продре у базу података и, за неколико минута, сазна све о сваком од нас. Има ли ко то у виду? Или све сводимо на роботику? Хоћемо ли сви бити роботи који раде на „дугме“?  

ЗАШТО СМО ПРОТИВ?

1. Биометријски пасоши на националном нивоу су уведени у неколико држава свијета, углавном далекоисточних и сиромашних. У Европској унији велика већина земаља нема такве пасоше, нити планира њихово увођење. Оне нису услов за улазак у Европску унију, нити њихово увођење доприноси бржем уласку. Поново се показује да је БиХ експериментални полигон.
2. Земље које су планирале или планирају да уводе биометријске пасоше суочене су са отпором мислеће јавности и друштвене заједнице уопште. У Великој Британији је покушај увођења биометријских пасоша довео до вишемјесечних дебата у парламенту и бурних реакција академских грађана. У БиХ се уопште и не најављују јавне расправе ни дебате, него се ово намеће као коначно рјешење из ко зна каквих сумњивих разлога, као што је то случај од прошле године био са стављањем у функцију високо софистициране опрема за прислушкивање, која је итекако угрозила приватност сваког грађанина у БиХ.
3. Стручни органи, какав је Заједнички комитет за људска права Британске владе, процјењују да је пројекат увођења биометријских пасоша и других личних докумената на националном нивоу потенцијално у колизији са европском Конвенцијом о људским правима, а званичне студије о изводљивости показују да такви биометријски документи не гарантују стопроцентну поузданост и аутентичност.
4. У БиХ пројекат набавке опреме за израду биометријских пасоша није стављен ни на јавне расправе, нити у скупштинску расправу, ни обавезан тендерски протокол, ни законско додјељивање новца из државног буџета. Да ли то значи да ће се новац од пореских обавезника злоупотријебити, намеће се питање на које још нико није дао званични одговор.
5. Још увијек није тражена масовна сагласност грађана за проширивање базе података коју ће држава о њима водити, нити су организоване јавне дебате, а већ се најављују биометрисјки пасоши као већ свршена ствар. Потребно је добро размислити шта учинити на сљедећим изборима.
6. Пројекат директно угрожава приватност личности, као једно од фундаменталних права данашњице. Отвара се простор и за тајне електронске архиве.
7. Бирократски апарат добија моћ манипулисања огромним бројем података преко централизоване базе, а могућа је и продаја дијелова базе трећим лицима.
8. Постоји могућност скривених програмских процедура у систему, који би омогућили одлив података страним службама.
9. Злонамјерни упади споља или намјерно исправљање централизоване базе изнутра носе огромну опасност по интегритет личности, као и по националну безбједност земље, пошто би сви интимни подаци о држављанима били централизовани на једном мјесту.
10. Усвајање овог пројекта у будућности води ка много тоталитарнијим концептима интеграције свих докумената у један, чиме би се избрисала анонимност токова новца и отворио пут тоталном надзору државе над појединцем. Минијатуризација цијелог система се полако спроводи у свијету, у виду поткожних чипова, због чега грађани свих конфесија изражавају оправдан страх од најаве тоталитарног режима описаног у Новом Завјету, у Јовановом Откровењу (гл. 13, ст. 16-18).

 
ДА ЛИ ЗНАТЕ:

• Да у БиХ није доњет одговарајући Закон о заштити личних података? Да ви, дакле, не знате ко користи ваше податке и у које сврхе, нити који се подаци о вама чувају?
• да су у САД у мају 2006. украдени подаци о 26,5 милиона ратних ветерана из базе података Ветеранске администрације у Вашингтону, и још неколико милиона из других, разних база података.
• да још увјек нису ухваћени починиоци криминалног дјела крађе базе података општинског одбора Борачке организације из Брчког
• да је контролор британске обавештајне службе МИ-6, баронеса Дефни Парк, изјавила испред британског парламента у марту 2006. да би увођење личне карте везане за централну базу података у Британији било „поклон за терористе“ и да би таква централизована база података пружила „вриједне податке организованом криминалу и обавештајним службама непријатељских држава“.
• да проф. Рос Андерсон са престижног Универзитета у Кембриџу, стручњак за безбједоносни инжењеринг, каже: „Полицијске и друге агенције могу да добију приступ неограниченој лепези обавјештења о личности. Постоје бројни докази да се рачунарске базе података – укључујући полицијске, базе за регистрацију возила и банкарске – рутински обијају од стране приватних истражитеља за рачун разних клијената, укључујући и медијске организације“.
• да ће у Швајцарској биометријски пасоши бити испитивани током сљедеће три година, тј. до 2011, на добровољној основи.
• да у Белгији, која издаје личне карте са биометријским чипом, грађани имају право да траже блокаду чипа ако не желе ту врсту идентификације.
• да се у Финској биометријске личне карте издају на добровољној бази.
• да је у Француској, неколико мјесеци прије увођења новог закона о личним исправама у скупштинску процедуру, министарство унутрашњих послова отворило сајт и омогућило грађанима и стручњацима да се укључе у јавну расправу о предложеном закону.
• да се по писању лондонског „Дејли Телеграфа“ од 5. 12. 2006. више од 50% Британаца противи централизованој бази личних података, а разне анкете у Британији показују да су милиони Британаца спремни да одбију личне карте и пасоше везане за електронску централну базу података по цијену одласка у затвор!
• Да у Аустралији и Канади приједлози за увођење сличних личних исправа нису прошли?

ШТА ПРЕДЛАЖЕМО?

1. Одлагање примјене Закона о биометрисјким пасошима док се не усагласи са Законом о заштити приватности података.
2. Покретање шире стручне и јавне расправе о томе какве су личне исправе најпогодније за БиХ.
3. Увођење начела добровољности по питању електронских личних докумената – као минимум.
4. Доношење строгог закона о заштити личних података, уз претходну јавну расправу.
5. Успостављање државног тијела за контролу коришћења личних података и спрјечавање њихове злоупотребе.  

 Свједоци смо, дакле, да закључимо, увођења једног крајње опасног пројекта са далекосежним посљедицама по појединца и његову слободу и приватност, као и на друштво у цјелини, и зато сматрамо да свако коме је прије свега слобода на срцу треба да каже енергично НЕ једном оваквом антицивилизацијском законском пројекту.  
 
  
ИНФО-СЛУЖБА СВЕТОСАВСКЕ ОМЛАДИНСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ
СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
ЕПАРХИЈЕ ЗВОРНИЧКО-ТУЗЛАНСКЕ
БРЧКО