Кинези долазе на четири точка
Данас се више не поставља питање да ли ће Кина бити највећи произвођач аутомобила на свету, већ – када ће се то догодити
Кинези дефинитивно долазе. Али не на бициклима, или рикшама, не пешице с торбама пуним којекаквих ситница. За освајање Запада одабрали су моћније „оружје”, коме је тешко одолети и на које је мало ко отпоран у развијеном и размаженом свету високе технологије, удобности, брзине и индивидуалности. Да, погађате, реч је о његовом величанству аутомобилу. Данас су на улицама и булеварима великих кинеских градова реке бициклиста уступиле место хиљадама металних четвороточкаша. Кина незадрживо постаје аутомобилски џин.
Пластичне играчке, јефтина пиротехничка средства и разноразне техничке направе, које се по ниским ценама производе у најмногољуднијој земљи света по лиценцама светских технолошких гиганата, нису задовољиле амбиције брзо растуће кинеске привреде. Следећи корак, који треба да одржи невероватан годишњи раст од десетак процената, јесте развој аутомобилске индустрије.
Данас се више не поставља питање да ли Кинези могу да буду велики произвођачи аутомобила, већ када ће постати – највећи.
За скептике, који не верују оценама и проценама, ту је неумољива статистика. Подаци казују да 1957. године Кина уопште није имала аутомобилску индустрију – није произвела ни један једини аутомобил. Ни тридесетак година касније Кинези се нису могли похвалити неком озбиљнијом производњом, јер на милијарду и више милиона становника бројка од 510.000 возила с ознаком „made in China” у 1990. г. заиста није била вредна помена. Међутим, већ деценију касније из погона у тамошњим фабрикама излази 2.070.000 возила, што је био мали корак за Кину, али велики за свет.
Последње годишње статистике из 2006. говоре о бројци од чак 7.189.000 произведених аутомобила, чиме су се Кинези „пласирали” на треће место светске ранг-листе, иза САД и Јапана. Надмашили су чак и Немачку, а процене су да ће производња, ако се моторизација настави овим темпом, већ за 15 година превазићи укупну продукцију у САД и Јапану.
Кинески грађани данас возе чак и најскупље и најрепрезентативније светске марке, а о томе колики је замах ухватила аутомобилска помама говори податак да се само у Шангају дневно прода више од 1.000 аутомобила разних модела.
Необично је да се све ово догађа у земљи са системом којим челичном песницом управља комунистичка партија.
Прави почеци кинеске ауто-индустрије датирају од средине осамдесетих година. Тада је, наиме, амерички Крајслер са кинеским локалним произвођачима закључио уговор о склапању познатог америчког „џипа” (jeep). То је био први корак који су следили скоро сви светски произвођачи, у већој, или мањој мери. Ипак, највећи допринос моторизацији дали су Немци. Доласком Фолксвагена по принципу заједничког улагања (50:50), што је и данас услов да се послује у Кини, и почетком производње модела „сантана”, настао је прави бум. Овај аутомобил, чија је производња у Европи одавно престала, данас доминира улицама и друмовима развијенијег дела земље, а најомиљенији је код таксиста.
Кинези су успели да овај модел улагања задрже и поред уласка у Светску трговинску организацију (СТО), која се иначе противи сличним видовима протекционизма код својих чланова. Тако највећи кинески произвођач аутомобила FAW (First Automotive Works) послује у исто време са Фолксвагеном, Тојотом, Нисаном, Маздом..., а ту су и Џенерал моторс, BMW, Шкода, Пежо-Ситроен и други.
Занимљиво је да Кинези раде на два колосека. На једном производе светске моделе по лиценци, док на другом развијају сопствену технологију, односно знање. Резултат овог другог је поплава аутентичних кинеских модела савременог дизајна, а ниских цена. Ипак, мора се признати да тај „цунами” неће бити јаког интензитета ако се тренутно низак квалитет не приближи високим европским и светским безбедносним и еколошким стандардима. Западне земље својим строгим прописима поставиле су својеврстан Кинески зид и за сада одолевају најезди са Далеког истока, али остаје питање докле ће издржати.
Кинези, међутим, не одустају, чак дрско под нос Европљанима на највећим салонима аутомобила (Париз, Франкфурт, Женева) потурају своје аутомобиле који су пресликани модели Мерцедеса, Аудија, BMW-а. Због тога европски судови имају све више посла, али без резултата. Нико до данас није добио спор по тужби за плагијат.
- Извор
- Политика
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Влада у Триполију, која у ствари контролише тек половину Либије, обзнанила је да неће дозволити прераспоређивање руских снага и наоружања који су, после пада режима Башара ел Асада, остали...
Руски председник предложио је тестирање западних одбрамбених система против нове руске хиперсоничне ракете
Србски научник, писац, дипломата и политичар Владимир Кршљањин је током свог децембарског говора на МГИМО универзитету Министарства спољних послова Русије на Међународној конференцији \"НАТО: 25 година експанзије\" тврдио да...
Руске снаге су током дана извеле серију удара на инфраструктуру и индустријске објекте противника у неколико региона Украјине. Украјинске формације су, с друге стране, крстарећим ракетама Storm Shadow напале...
Остале новости из рубрике »