Руске војне базе у Србији: из утопије у реалност

Практично је читава прошла година била у знаку сучељавања Русије и САД по питању смештаја елемената америчког система ПРО на територији Источне Европе. Као одговор на тај нимало пријатељски корак САД који представља отворену претњу стратешкој безбедности Русије, наша земља је предузела читав низ корака позваних ако не да ликвидирају, онда да битно смање штету од реализације стремљења Американаца. То су и фактички излазак из УКОСЕ (Уговора о конвенционалним оружаним снагама у Европи) који ће омогућити Русији да у случају нарастања напетости оперативно пребаци потребне јединице на европско војиште, и изјава о продаји оперативно-тактичких ракетних комплекса «Искандер-Е» Белорусији, и вероватно смештање ракетних бригада у Калињинградској области – то јест, стварање асиметричних противпретњи. Али, штоно кажу, напад је најбоља одбрана. У вези с тим на дневни ред може доћи питање стварања руских војних база у кључним тачкама Евроазијског војишта у циљу јачања стратешке безбедности Русије. Пре свега, за Русију је Средоземље најважнија зона. И у вези с тим се поставља питање претварања пункта за материјално-техничко обезбеђење РМ Русије у сиријском Тартусу у пуновредну војнопоморску базу за обезбеђивање сталног присуства здружених јединица РМ наше земље у Средоземном мору.

У последње време се све више говори о стварању руских војних база у Србији, па чак и у Боснии и Херцеговини. Тако хрватски лист „Слободна Далмација“ тврди да је Москва наводно развила план стварања руских војних база на обали Дрине, близу граница Хрватске.

У случају развоја догађаја по том сценарију, интерконтиненталне ракете с атомским бојевим главама у том делу Европе могле би брзо и делотворно одолевати америчком штиту ПРО који треба да се смести у близини европског дела Русије.

Међутим, треба бити реалан. Ма колико било ко желео да руске „Тополе“ види у Србији и Босни, треба одмах признати да је вероватноћа реализације тог сценарија једнака нули. И ту се чак не ради о постојању или одсуству извикане „политичке воље“ код лица од којих зависи доношење те одлуке. Ствар је у томе што ће такав демарш Русије сломити крхки систем безбедности у Европи, настао током последњих 20 година (премда ће га радње САД још брже сломити). Уз то, нерационално је пребацивати интерконтиненталне балистичке ракете (ИБР) из Русије, где су релативно безбедне, практично на истурени положај потенцијалног конфликта, где могу бити уништене већ у првом масовном авионском и ракетном удару. А и домет ИБР ракетних јединица стратешке намене је довољан да погоде сваки циљ на ма којој тачки Земљине кугле из места где се сада налазе. Ту је и свеприсутно финансијско питање -- стварање ракетних база изван граница Русије исувише кошта и не уклапа се у концепцију делотворног асиметричног одговора.

Ипак, то не значи да Русији нису потребне базе на Балкану. Јесу. Притом, како Русији тако и Србији. Русији -- зато да оперативно реагује на искрсле претње, а Србији -- као гаранција да се догађаји из пролећа 1999. године неће поновити.

Члан српске делегације по питању статуса Косова и Метохије, председник Савета српских заједница Косова и Метохије Марко Јакшић први је крајем септембра 2007. године изнео мисао о стварању руских војних база у Србији. Затим је та тема постала једна од главних у предизборном програму Томислава Николића, кандидата СРС за председника Србије. Истакнути српски политичар који се бори за развој и јачање односа са Русијом предложио је као могуће место за руску базу планински масив Копаоник на југу Србије, у непосредној близини Косова и Метохије, или пак војни полигон „Пасуљанске ливаде“, такође на југу Србије.

Какве циљеве може имати стварање руских војних база у Србији? Пре свега, у знатној мери -- политичке. Могуће руско војно присуство на Балкану представљаће битан чинилац руског утицаја на Балкану и јако ће отежати Западу доношење одлука на штету суверенитета и територијалне целовитости Србије. С друге стране, смештање руских јединица у Србији мора имати и чисто практичне циљеве везане за постизање безбедности наше земље и оперативно реаговање на негативне промене војнополитичке ситуације на Јужноевропском војишту.

Које снаге могу бити смештене у Србији? Као што је већ речено, не може бити говора о стварању ракетних база, укључујући и базе оперативно-тактичких ракета. Ипак, да би руско војно присуство на Балкану било максимално делотворно, неопходно је смештање у Србији или ваздушно-десантног пука с потребним бројем транспортне авијације и пуном формацијом наоружања, или пак смештање ваздухопловне базе са мешовитом ваздухопловном здруженом формацијом која би укључивала известан број бомбардера Ту-22М3 и јединицу фронтовских ловаца за ваздушну заштиту те базе.

Међутим, остваривање тих планова које, све у свему, ипак сматрају полуфантастичним, могуће је само ако 3. фебруара у другом кругу председничких избора у Србији победи проруски кандидат Николић. У супротном ће сви ти планови и даље остати утопијски.