Радун: Србија без образа

Због наводног „кршења људских и мањинских права и изазивања националне и верске мржње“, како стоји у образложењу одлуке, Уставни суд Србије забранио је деловање организације „Отачаствени покрет Образ“. То значи да ће „Образ“ бити избрисан из регистра организација. По речима Томе Зорића, саветника и портпарола Републичког јавног тужилаштва, ова одлука би „требало да допринесе и сузбијању насиља и нетолеранције које је пропагирала ова организација“. Кључни аргументи за забрану „Образа“ јесу акције отачаственог покрета, међу којима се посебно истиче спречавање одржавања параде хомосексуалаца 2009. године, односно изазивање сукоба са полицијом приликом одржавања геј параде 2010. године. МУП Србије је, иначе, ову организацију у интерним документима још 2009. године означио као клерофашистичку.
 Да ли се овакве квалификације могу аргументовано доказати?


„ОПСКУРНИ ОБРАЗ“ ИЛИ ЕВРОПСКА ГЕЈ ПАРАДА

Одлука о забрани „Образа“ је скандалозна бар по два основа. Најпре, до сада уопште није доказано да је „Образ“ заиста организовао поменуте сукобе са полицијом. Са друге стране, оптужбе за изазивање нереда и насиља могу да се односе само на појединачне случајеве. Наиме, уколико је неки припадник ове организације и починио одређени прекршај, то никако не може бити разлог за забрану читаве организације. Следећи ту логику, доказани лоповлук неког члана политичке партије могао би да буде разлог за забрану те странке.

Такође, оптужба да је неко негативно вреднујући одређене појаве у друштву, као што је геј парада у овом случају, изазивао мржњу према једној популацији (хомосексуалци), заправо се може посматрати и као корак ка укидању слободе говора и мишљења. Отуда је сасвим логична претпоставка да је „Образ“ био жртвени јарац, приложен на олтару толеранције у „дугиним бојама“ као новог система вредности „европске Србије“.

О томе, уосталом, сведоче и речи вође ове организације Младена Обрадовића који је у расправи пред Уставним судом изјавио да се он залаже за „здраво друштво“, „структурну обнову српства на темељима светосавља“, те да сматра да „србски светосавски национализам није шовинизам“. Али, управо, чини се, „србски светосавски национализам“, као основно програмско начело „Образа“, представља јерес за глобалистичку догму. Било да нам се ставови и систем вредности Младена Обрадовића допадају или не, индикативно је да се у медијима нарочито жигошу овакви ставови, који би, у Европи и Америци, свакако, били макар толерисани. Рецимо, уколико би се неки Американац залагао за повратак „фундаменталним основама америчког друштва“, он би од заговорника неолиберализма био окарактерисан као ригидни конзервативац, али не би био жигосан као припадник неког примитивног племена, а камоли изложен на стуб срама. У САД-у можете да промовишете и Хитлера и да будете припадник Кју клукс клана, али вам нико не може забранити организацију због тога, нити ограничити промоцију таквих идеја. У развијенијој политичкој култури немогуће је, дакле, да се повезивањем навијачког менталитета оптужи и оцрни сам национални идентитет и традиција једног друштва. Дакле, ако је „Образ“ представљен као екстремистичка и клерофашистичка организација, а заправо се позива на „обнову друштва на темељу светосавља“, тиме се врши опасан удар и на саме темеље наше заједнице и њеног трајања кроз векове.

И у томе је суштина процеса против „Образа“. Мада, руку на срце, тешко је разлучити коме у овој игри припада улога тројанског коња, а коме улога „корисног идиота“. Тим пре што се јавности намеће једна лажна дилема – „опскурни Образ“ или европска геј парада.


УКУС ЗАБРАЊЕНОГ ВОЋА

Последице забране „Образа“ могу да буду и много веће него што се то данас може чинити. Следећи корак може да буде забрана других организација које сматрају да је промоција хомосексуализма и педофилије штетна појава у друштву. На тај начин битно би била сужена слобода јавне речи, и то само са једне стране – у исто време другачији екстреми (рецимо афирмација ЛГБТ идеологије) били би под маском борбе за људска права протежирани. И тада ћемо имати једначину – афирмација светосавља угрожава људска права, афирмација ставова ЛГБТ организација их развија. Или: србски национализам је регресивна појава у друштву, али промоција сецесије Косова, федерализације Србије или „геноцидне Републике Српске“, примери су прогресивног мишљења.

Но, последица забране „Образа“ могао би чак и да ојача ову организацију, да је учини много живљом, јер би млађи незадовољни „навијачки кадрови“ могли да добију мотив да се учлане у организацију коју је омражени корумпирани режим забранио. Укус „забрањеног воћа“ је увек најпривлачнији онима који не желе да поштују правила система.

Ипак, забрана „Образа“ резултат је безобразног притиска Европске уније и геј лобија, који играју на последњи трзај одлазеће владе, на њен покушај да док још може да изврши притисак на правосудне органе у земљи заврши још један нечасан посао. И тиме пошаље поруку, и грађанима Србије и свету, како је Србија спремна да настави свој европски пут. Без образа, и уз низ глобалистичких и опскурних „парада“.

_________________

Заборављени Небојша Крстић

„Отачаствени покрет Образ“ је основао Небојша Крстић, декларисани националиста, десничар и православац. За њега се никада није везивао ниједан облик насиља. Крстић је погинуо у саобраћајној несрећи 2001. године, под околностима које његове пријатеље и саборце и данас држе у уверењу да је у питању био атентат. После његове смрти „Образ“ је неколико пута био пред гашењем, а број чланова је из године у годину опадао. Данас, по броју чланова, ресурсима и инфраструктури, „Образ“ спада међу мање и слабије организоване покрете. Он свакако није могао бити узрок отказивања геј параде, јер је готово свака навијачка групација била бројнија и боље организована од њега.

Извор: Печат