„Вашингтон тајмс”: Косовско звоно упозорења

Наметнуто решење за Косово и тражење поделе суверене територије Србије без њеног одобрења, нису у интересу САД и америчка политика према Косову мора без одлагања да се преиспита, оценила су у „Вашингтон тајмсу” тројица бивших високих америчких функционера. Оптимистичка претпоставка америчке политике да би девет година релативног мира било довољно да уљуљкају Србију и Русију да измене своје ставове према конфликту који траје вековима - показала се као крајње наивна, оценио је аутор текста Џон Болтон, бивши амерички амбасадор при УН. „Америчка политика према Косову мора без одлагања да се преиспита”, упозорили су аутор Болтон, као и бивши амерички државни секретар Лоренс Иглбергер и некадашњи помоћник секретара одбране Питер Родман. „Инсистирамо да Бушова администрација јасно стави до знања да ће се до резултата таквог преиспитивања уздржати од признавања независности Косова и да неће подстицати косовске Албанце да предузму такав корак”, наведено је у „Вашингтон тајмсу”.

Садашња америчка политика се заснива на неубедљивој тврдњи да је Косово „јединствен” случај и да неће бити преседан за друге кризне регионе, оценили су бивши амерички функционери.

Они су упозорили да би признавање независности Косова, без пристанка Србије, био преседан са далекосежним и непредвидивим последицама по многе друге регионе широм света.

„На косовски модел већ се позивају присталице баскијског сепарартистичког покрета у Шпанији и турског дела Кипра” а „ни Савет безбедности, нити било које друго међународно тело нема моћ нити овлашћење да наметну промену граница било које земље”, нагласили су аутори.

Болтон је навео да је можда најпроблематичнији аспект садашње политике „презрив став према руском противљењу” независности Косова.

САД не треба да подстичу непотребну кризу у руско-америчким односима, јер постоје хитна питања због којих морају да сарађују са Москвом, укључујући иранске нуклеарне амбиције и нуклеарне капацитете Северне Кореје, нагласио је он.

„Оваква сарадња би била минирана америчким потезима да неутралише легитимну забринутост Москве због Косова”, наведено је тексту.

Болтон је упозорио да, ако Америка пожури са признавањем Косова, пасивност Москве не треба да се прихвати као готову чињеницу. Данас не би било паметно одбацити спремност и способност Русије да помогне Србији.

Да ли је због питања од малог значаја за САД вредно потрошити значајан политички капитал који имамо с Русијом, питају Болтон, Иглбергер и Родман.

„Наша политика према Косову је готово подједнако проблематична и нашим пријатељима и савезницима у Европи”, констатовали су они.

„Иако неке европске земље, пре свега чланице ЕУ, можда осећају обавезу да нам се придруже у признавању независности Косова, један број земља ће то урадити против своје воље због непопустљивости и инсистирања Вашингтона”, оценили су аутори.

„Ни Европа неће имати никакве користи од конфронтације са Русијом, која се може избећи”, сматрају Болтон, Иглбергер и Родман и указују да, чак и ако Косово прогласи независност, она ће бити нефункционална и та држава биће „штићеник” међународне заједнице.

Они су подсетили да су корупција и организовани криминал узели маха, да привреда, ако се изузму међународна помоћ и криминалне активности, не може да се одржи, а да ред и закон, интегритет судова, заштита људи и имовине и други предуслови државности, практично не постоје.

„Иако се ови неуспеси често правдају неизвесним статусом Косова, једнострано проглашење независности које ће признати неке земље, а одбити многе друге, тешко да ће поправити чињенично стање”, наведено је тексту.

Болтон сматра да ће последица бити нови замрзнути сукоб, а статус Косова и даље нерешен, а да би ризик од обновљеног насиља још више успорио развој Косова.

Бивши високи амерички функционери су указали да је Србија направила велике кораке у демократском развоју и економској ревитализацији од пада режима Слободана Милошевића и констатују да садашња политика према Косову ризикује да поништи ове успехе.

„Суочена са избором између западног партнерства и одбране своје суверене територије и устава, мала је неизвесност какву одлуку ће Србија донети”, наведено је у тексту, уз оцену да „садашњи позитиван тренд могао да посрне пред политичком радикализацијом и могућом унутрашњом дестабилизацијом”.

Болтон пише да би односи Србије са земљама које буду признале Косово били нарушени и да би се Србија неизбежно приближила Русији као свом једином заштитнику.

„Ми не потцењујемо тешкоће и комплексност косовског питања, нити сугеришемо да статус кво може да траје у недоглед. Будући да оваквих мучних питања има широм света, одржива и трајна решења треба да резултирају из преговора и компромиса”, навели су аутори текста.

Такав исход је миниран америчким обећањем косовским Албанцима да ће њихови захтеви бити удовољени ако остану постојани и не постигну договор са Београдом, констатовали су они.

Болтон, Иглбергер и Родман сматрају да се овакво обећање не може правдати тврдњом, коју често наводе заговорници независности, да стрпљење Албанаца истиче и да независност мора да им се да без одлагања.

„То није ништа друго до смиривање претње насиљем”, указали су они, додајући да је преиспитивање америчке политике према Косову требало одавно да се догоди.

„Ако преиспитивање почне сада, надамо се да ће оно моћи да предупреди политику која би поставила веома опасан међународни преседан”, нагласила су тројица истакнутих политичара.

„У међувремену, императив је да се не предузима никаква неоправдана и брзоплета акција која би сада релативно мали проблем претворила у велики”, упозорили су некадашни високи амерички функционери.