Куда иде Република Србска?

Лакоћа прихватања ове драматичне компарације убједљив је доказ потпуне друштвене апатије најширих слојева становништва, али и одсуства компетентности и озбиљности владајуће политичке гарнитуре да се суочи са свим неминовностима уколико се уопште озбиљно мисли избјећи грчки сценарио.
Но, многи економски параметри указују на могућност да проблем Грчке буду “млака вода” у односу на могући развој догађаја у РС.
БиХ је, на исти начин као и Грчка, изложена отвореној цјеновној конкуренцији из Европске уније, а основни предуслов да бх. економија опстане у оваквом окружењу је да домаћа конкурентност буде усклађена у односу на главне трговинске партнере.
Ово је само један сегмент терапије која се наводи у кварталном економском монитору Удружења економиста РС - СWОТ, а у којем је као тема броја управо обрађен статус Грчке у еврозони и поуке које из тога могу извући РС и БиХ.
Обзиром да монетарна политика изостаје као инструмент управљања домаћом економијом цијене и плате краткорочно преостају као једини прави инструмент управљања домаћом конкурентношћу.
"Од почетка године евидентан је тренд погоршавања укупних економских кретања у РС па тако индустријска производња и извоз, као главне полуге економског раста, константно биљеже негативне резултате", наведно је у анализи и истакнуто да се не може ни наслутити опоравак грађевинарства док незапосленост достиже нове рекордне вриједности.
По показатељима Еуростата БиХ је земља која је окована овим проблемом јер је стопа незапослености дупло већа него у Шпанији која је, у том контексту, на првом мјесту у Европској унији.
Перспективе су крајње депримирајуће јер је и Међунарони монетарни фонд за БиХ пројектовао стагнацију за ову годину са закључаком да би задржаqвање стагнације на прошлогодишњем нивоу представљало успјех.
Оваква оцјена драматично свједочи у каквом се стању налазе и РС И БиХ.
Анализа у терапијским мјерама фокусира приоритетно нужност много већих фискалних уштеда и у РС и у ФБиХ, јер је потрошња владиног сектора на свим нивоима огромна.
"Посебно велики терет представљају енормно високи трошкови плата који далеко премашују те трошкове у другим земљама западног Балкана, док истовремено имамо најману потрошњу на инвестиције", наведено је у анализи.
И други мјеродавни извори наводе овај проблем као кључни, а према подацима Свјетске банке средства за плате у јавном сектору на свим нивоима власти у БиХ као удио у БДП-у највећа су у читавој регији Европе и Централне Азије.
Потрошња владиног сектора у БиХ је огромна и у 2010. години је износила 49 посто БДП-а.
Од тога чак 12,9 посто БДП-а прогуају плате у владином сек¬тору што далеко премашује издвајања за исте сврхе у другим земљама западног Балкана.
Цијену овакве растрошности платиле су инвестиције које су са 3 посто учешћа у БДП-у најмање у односу на све земље идентичног ранга.
Али фискална штедња, сама по себи, није цјеловито рјешење, већ само један његов сегмент.
Она мора бити праћена агресивним мјерама подршке привредној активности и економском расту, назначава се у анализи СWОТ-а јер је од почетка године евидентан тренд погоршавања укупних економских кретања у РС па тако индустријска производња и извоз, као главне полуге економског раста, константно биљеже негативне резултате.
Но, актуелна власт већ шест година у континуитету не чини ни једно, ни дуго, већ управо супротно.
Умјесто да се креше јавна потрошња администрације “инвестирано” је у партијско запошљавање у јавном сектору, умјесто да се привреда стимулише смањењем намета и форсирањем њене конкурентности на тржишту, додатним захватањима и оптерећењима Влада јој је сјела на грбачу која не може издржати толики паразитски товар.
Оваква економска слика РС неминово има своју рефлексију и на политичком плану.
Степен економске снаге и фискалне одрживости директно условљава и ниво политичке независности. “Управо је примјер Грчке показао да што је већи фискални дефицит, политичка независност више кошта”, илустрација је СWОТ-ове анализе.
У Србској је већ на нивоу свакодневне праксе да се фискални дефицит амортизује новим задуживањима.
Те операције се још увијек обављају на домаћем тржишту али је због његове ограничености и исцрпљености већ сада јасно да ће Влада РС нова средства морати тражити на међународном тржишту на коме ће тај новац бити и скупљи и условљенији а то је траса која води у финансијску али и у политичку зависност гдје нема избора између два зла.
И умјесто да се са овом непосредном и неспокојноном будућношћу суочи владајућа гарнитуре је до јуче важећу флоскулу о “перспективој и стабилној Србској” замијенила фразом о “ваћању достојанства” иако је већ свима јасно да је њихов шетогодишњи учинак умногоме допринио да ни стабилности, ни достојанства, у оваквој реалности нема.