BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Хрват­ска ни­је одба­ци­ла ус­та­шку про­шлост

Хрват­ска ни­је одба­ци­ла ус­та­шку про­шлост
25.01.2008. год.

Зма­го Је­линчић, пред­сје­дник Сло­ве­начке на­ци­онал­не стран­ке, у ин­тер­вјуу за "Фо­кус" го­во­ри о по­ди­за­њу ве­ли­ке пра­ши­не у хрват­ској ја­внос­ти и на ХРТ-у на­кон ње­го­вог гос­то­ва­ња у еми­си­ји "Не­дје­љом у два" и то­ме да ли је Хрват­ска де­мо­крат­ска зе­мља.

- Реа­кци­ја Хло­вер­ке Но­вак-Срзић, уре­дни­це ХРТ-а, да ће кон­тро­ли­са­ти рад но­ви­на­ра, по­ка­зу­је да Хрват­ска ни­ка­ко ни­је де­мо­крат­ска зе­мља и да тре­ба још мно­го да ура­ди ка­ко би ушла у ред европ­ских зе­ма­ља - ис­тиче Је­линчић.

ФО­КУС: За­мје­ра­ју вам да се крај­ње не­га­ти­вно изражава­те о хрват­ској по­ли­ти­ци и по­ли­тичари­ма?

ЈЕ­ЛИНЧИЋ: По­гле­дај­те са­мо ка­ква је хрват­ска по­ли­ти­ка пре­ма БиХ. Ни ва­ма не до­зво­ља­ва­ју изла­зак на отво­ре­но мо­ре. За­тва­ра­ју вам мо­ре код Не­ума, по­го­то­во с оном сво­јом тен­ден­ци­јом и одлу­ком да са­гра­де мост до Пе­ље­шца. БиХ, као на­сље­дни­ца не­ка­даш­ње СФРЈ, има пра­во на изла­зак на отво­ре­но мо­ре, јер Ја­дран­ско мо­ре ни­ка­да у ис­то­ри­ји ни­је би­ло хрват­ско, не­го је би­ло мо­ре ра­зних зе­ма­ља. Би­ло је то мо­ре ко­је је, по­сли­је Дру­гог свјет­ског ра­та, до­би­ла Ју­го­сла­ви­ја. Тре­ба­ло би на­значити да је Хрват­ска, у окви­ру бив­ше Ју­го­сла­ви­је, би­ла је­ди­на на стра­ни Хи­тле­ра, и то од првог да­на, па до кра­ја ра­та. Не сми­је­мо то за­бо­ра­ви­ти. То пи­та­ње још је отво­ре­но, по­го­то­во ако узме­мо у об­зир да је, у но­вем­бру 1939. го­ди­не, та­даш­њи кнез на­мје­сник Па­вле у Бео­гра­ду, као ве­ли­ки по­кло­ник Хи­тле­ра, на жељу та­даш­њег ми­нис­тра спо­љних по­сло­ва, Ли­бен­тро­па, про­ми­је­нио гра­ни­це ка­да је ства­рао ве­ли­ку хрват­ску ба­но­ви­ну. Та­да су и по­је­ди­ни ди­је­ло­ви БиХ узе­ти из окви­ра и по­кло­ње­ни Хрват­ској, што је ос­та­ло до да­наш­њег да­на.

ФО­КУС: Ваш по­зна­ти став јес­те да је у Хрват­ској тре­ба­ло из­врши­ти де­ус­та­ши­за­ци­ју, као што је учиње­на де­на­ци­фи­ка­ци­ја у Ње­мачкој?

ЈУ­ЛИНЧИЧ: Ап­со­лу­тно. Све злочине ко­је су ра­ди­ле ус­та­ше и ко­је је ра­ди­ла НДХ, као ле­ги­ти­мна и ле­гал­на држа­вна тво­ре­ви­на, ни­ко ни­је осу­дио, ни­ти је на­пла­тио Хрват­ској. То би тре­ба­ло да се на­пла­ти, јер ово што го­во­ре хрват­ски по­ли­тичари, да се они не по­зи­ва­ју на НДХ, као на сво­ју пре­течу, ни­је ис­ти­на, јер је то ре­као и Фра­њо Туђман. Ако узме­те ус­та­но­вни акт Хрват­ске ака­де­ми­је на­ука и умје­тнос­ти, у ње­му ви­ди­те да је са­даш­ња Ака­де­ми­ја на­ука и умје­тнос­ти на­сље­дни­ца оне ус­та­шке ака­де­ми­је. Хрва­ти ни­су одба­ци­ли сво­ју ус­та­шку про­шлост, не­го је са­мо нас­тав­ља­ју.

ФО­КУС: На ко­ји начин хрват­ски по­ли­тичари на­но­се ште­ту Сло­ве­ни­ји?

ЈЕ­ЛИНЧИЧ: Хрват­ски по­ли­тичари има­ју кон­стан­тне агре­си­вне те­ри­то­ри­јал­не тежње пре­ма Сло­ве­ни­ји, иако смо се, 25. ју­на 1991. го­ди­не, до­го­во­ри­ли да између Сло­ве­ни­је и Хрват­ске ос­та­не та­ко­зва­на ре­пу­бличка гра­ни­ца. Хрва­ти су одмах на­кон то­га ушли не­ко­ли­ко ки­ло­ме­та­ра уну­тар Сло­ве­ни­је и пос­та­ви­ли сво­је кон­трол­не тачке, ко­је су да­нас међуна­ро­дни пре­ла­зи. То се де­си­ло на по­дручју Ис­тре, код Са­ву­дри­је, на два пре­ла­за и на још не­ким мјес­ти­ма. По­сли­је то­га, Хрва­ти су чак у не­ко­ли­ко на­вра­та с офи­ци­јел­ним но­та­ма за­хти­је­ва­ли про­мје­ну гра­ни­це на ште­ту Сло­ве­ни­је. По међуна­ро­дном пра­ву значи да до­го­вор између Сло­ве­ни­је и Хрват­ске, за­пра­во, не важи и да је то пи­та­ње са­да отво­ре­но. Не би тре­ба­ло за­не­ма­ри­ти ни чиње­ни­цу да не­ка­даш­ње гра­ни­це између ре­пу­бли­ка СФРЈ ни­ка­да ни­су би­ле одређене ни­је­дним спо­ра­зу­мом, ре­пу­бличким, међуре­пу­бличким или држа­вним, а ка­мо­ли међуна­ро­дним, не­го је то био до­го­вор го­спо­де на по­зи­ци­ји Ко­му­нис­тичке пар­ти­је Ју­го­сла­ви­је. Ни­ко ни­је узи­мао у об­зир ис­то­риј­ске и етно­ло­шке фа­кте и чиње­ни­це, ни­ти би­ло шта дру­го.

ФО­КУС: Та­кође, за­лажете се за ре­фе­рен­дум у Сло­ве­ни­ји о при­је­му Хрват­ске у ЕУ?

ЈЕ­ЛИНЧИЧ: Ми ни­смо за то да Хрват­ска са­ма уђе у ЕУ, јер би то оне­мо­гућило да у Европ­ску уни­ју уђе би­ло ко­ја дру­га држава с по­дручја ЕУ. У првом ре­ду, Хрва­ти би ста­ви­ли ве­то за ула­зак Срби­је, БиХ и Црне Го­ре у ЕУ.

ФО­КУС: Ка­ко, са аспе­кта зе­мље ко­ја пред­сје­да­ва ЕУ, оцје­њу­је­те одно­се у БиХ, одно­сно РС?

ЈЕ­ЛИНЧИЧ: Ми­слим да се Евро­па, па и САД, пре­ви­ше ми­је­ша­ју у уну­траш­ње по­сло­ве РС. Они то узи­ма­ју као сво­ју ко­ло­ни­ју. Мо­је миш­ље­ње јес­те да је и ЕУ не­ка врста не­око­ло­ни­ја­лис­тичке ор­га­ни­за­ци­је ко­ја бри­не са­мо о соп­стве­ним ин­те­ре­си­ма. Ако не­ко ра­змиш­ља на дру­ги начин, он­да га ма­кну. ЕУ, за­је­дно с Аме­ри­ком или под ту­тор­ством Аме­ри­ке, не до­зво­ља­ва да се у РС по­шту­је соп­стве­на на­ци­онал­ност, ис­то­ри­ја, а по­го­то­во не­ма­ју ни ве­зе, ни пој­ма о мен­та­ли­те­ту љу­ди, одно­си­ма љу­ди и ис­то­ри­ји.

ФО­КУС: Ка­ко ко­мен­та­ри­ше­те српско-хрват­ске одно­се?

ЈЕ­ЛИНЧИЧ: Српско-хрват­ски одно­си по­дређени су међуна­ро­дним одно­си­ма. Међуна­ро­дна за­је­дни­ца уну­тар бив­ше Ју­го­сла­ви­је на­пра­ви­ла је сви­ња­ри­ју без прем­ца. То што су они ура­ди­ли због сво­је игно­ран­ци­је, не­по­зна­ва­ња ака­та, а при­је све­га за­то што су се не­ки ге­не­ра­ли око­ми­ли на та­даш­њу Ју­го­сла­ви­ју, а он­да и на сва­ку државу ко­ја је нас­та­ла из не­ка­даш­ње Ју­го­сла­ви­је, јес­те из личне љу­тње. Ту се ви­де и одно­си између Хрват­ске и Срби­је, ко­је бих ја свео на хрват­ске гра­ничне про­бле­ме са свим држава­ма у окружењу, јер Хрват­ска има те­ри­то­ри­јал­не пре­тен­зи­је и пре­ма БиХ, и пре­ма Срби­ји, и пре­ма Црној Го­ри, и пре­ма Сло­ве­ни­ји. То је врло би­тна ствар. Они има­ју осјећај да су бо­гом да­ти за све, али са­мо су изу­зе­тно на­ду­ве­ни и не по­зна­ју сво­ју ис­то­ри­ју. Ако узме­мо у ру­ке хрват­ске ис­то­риј­ске књи­ге, мно­го су ра­зличите од ос­та­лих књи­га на За­па­ду. Узми­те са­мо као при­мјер њи­хо­ва сла­вна Акта-кон­вен­та, ко­ја су по­тпи­са­на 1100. го­ди­не с Мађари­ма, о то­ме да Хрва­ти пре­узи­ма­ју вођство уну­тар сво­је државе, а ци­је­ли сви­јет зна да је тај акт из 16. ви­је­ка, са­мо Хрва­ти не. Они гу­ра­ју сво­ју чис­ту ис­ти­ну.

ФО­КУС: За­што вас Хрва­ти на­зи­ва­ју србо­фи­лом и сло­ве­начким Ше­ше­љом?

ЈЕ­ЛИНЧИЧ: Не знам. То је њи­хо­ва ствар, то је њи­хо­во миш­ље­ње, ко­је ми не ства­ра не­уго­дност. До­зво­ља­вам да сва­ко о сва­ко­ме ми­сли ка­ко хоће, то је би­тан став де­мо­кра­ти­је. Не бих ре­као да идем за србо­фил­ством, али мо­рам рећи да се са Срби­ма те­шко скло­пи уго­вор, али ка­да се скло­пи, он­да он ос­та­је, чак се и ри­јеч ви­ше по­шту­је. С Хрва­ти­ма можеш да се до­го­во­риш, да по­тпи­шеш, да си­гни­раш или уда­риш печат, а да то за дан-два ни­шта не ври­је­ди.



  • Извор
  • Фокус
  • Повезане теме


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Новоизабрани председник САД одбио је да коментарише да ли је већ било контаката са Кремљом


Исхрана на радном месту је један од кључних фактора који утичу на продуктивност, здравље и опште задовољство запослених. Квалитетни оброци не само да пружају енергију неопходну за рад, већ...

Председник Александар Вучић изјавио је да му је потврђена вест да за неколико дана САД уводе комплетне санкције против Нафтне индустрије Србије (НИС) због руског власништва. Кад је нека...


Руске снаге извршиле су комбиновани удар на објекте енергетске и војне инфраструктуре на територији под контролом кијевског режима.


Најновији пакет вредан је 500 милиона долара, саопштило је Министарство одбране САД.


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА