Карлос Рејгадас: стазом ка слободи…

На обали Волге у старом руском граду Пљос завршен је 6. Међународни филмски фестивал, посвећен  Андреју Тарковском, Огледало. У његовом програму је била представљена ретроспектива звезде  савремене светске синематике Карлоса Рејгадаса. Гост фестивала, чувени мексички редитељ, дао је интервју Гласу Русије.

Неки критичари су признали да су дошли на фестивал само ради Рејгадаса. Сам је он стигао у Русију  из Кана – ради Тарковског. Својевремено он је студирао право, био у дипломатској служби у Лондону и Бриселу, тек после тога, под утицајем филмова Андреја Тарковског, почео да се бави режијом. Његов филм Безгласна  светлост, који је 2007. године добио награду Канског фестивала, стручњаци називају ремек-делом. На фестивалу Тарковског је демонстриран и нови филм мексичког редитеља и сценаристе После мрака светлост. Стручњаци су већ и овај филм сврстали у дела, која траже од гледаоца напоре и  дугачка размишљања. Они сматрају Рејгадаса следбеником Тарковског, мада  он иде својим путем.

О коинциденцијама са стваралаштвом истакнутог руског редитеља, о својим тражењима у животу и струци Карлос Рејгадас је испричао у интервјуу Гласу Русије.

Тарковски ме је инспирисао више од свих редитеља, чије сам филмове гледао. Он ме је натерао  да схватим оно, што он поштује, пробудио у мени тежњу да се реализујем. Све што је он чинио, било је дивно. Диван свет, дивна земља, дивни пејзажи. Ову реч не третирам као «изврсно». То су могли да буду руинирана зграда, руинирани предео. Мислим на снагу његове слике… Знате ли, био сам већ у Русији неколико пута и увек хтео да поново дођем, погледам земљу, где је он стасао. Када су ме поново позвали, одмах сам пристао.

Понекад размишљамо шта би било да је… да смо поступили овако, а не онако, - размишља Карлос Рејгадас. – Рецимо, размишљам, да ли бих снимао филмове, као што их снимам да нисам  гледао филмове Тарковског?.. Чини ми се да би моји филмови били исти, али уствари не знамо  шта би било. Он ме је, без сумње, инспирисао, научио, он је био прави мајстор. Вероватно постоји скривена сличност међу нашим филмовима, о којој говоре.

Иначе, Карлос Рејгадас је често помињао имена руских писаца, музичара, сликара. То није комплименат Русима, - рекао је он, -  то  постоји и у мојој души…

Културу стварају личности, - наставља мексички  уметник, -  овде, у Русији, створена је дивна култура. Осећам захвалност, што ме је она обогатила. Истина је да је Шостакович, например, један од три моја омиљена композитора. То се тиче и ваших великих писаца. Они су дивни. Они су на врху културе свих времена.

Свакако, то је само један део мога знања. Руски писци су ме формирали поред аутора из читавог света, - додаје Карлос. – Увек је тако: ма куда идете, ма шта читате, - све то постаје део вашег живота, ваше искуство, оно вас чини таквим, какви сте постали. Филмови Карлоса Рејгадаса умногоме су ауобиографични. Први мој филм је посвећен стасању  једног младића, други избору, трећи љубави…Данашњи филм После мрака светло посвећен је породичним односима, покушају да се обнове осећаји и иначе вештини осећања, слушања, схватања овог света. Иначе, Карлос Рејгадас га је снимао у својој кући, главне дечије улоге су тумачила његова малолетна деца.

Не знам да ли је Тарковски био у правом смислу речи слободан, - размишља Карлос Рејгадас, мислим да је потресно достигнуће знати шта желите. Чини ми се, што се тиче стваралаштва, Тарковски је то знао.

Велико је достигнуће реализовати свој сан, - наставља Карлос. –Уствари је најтеже да схватите шта уствари желите?  Често желимо оно, што нам није потребно. Раније је велики број правила, моралних норми сметао човеку да постане свестан својих правих жеља, данас сметају фалсификоване, наметнуте информације. Читав систем савременог света компликује схватање наших правих тежњи.

Међутим, морамо да се боримо за њих, - убеђен је Рејгадас: слушати себе, одбити непотребно, учинити видљивом своју машту и ићи ка њој.