Кинотавр поверовао у снагу духа

Десетог јуна увече у Сочију звршен је 23. отворени руски филмски фестивал Кинотавр. Главне награде добили су врло различити филмови, чија суштина се ипак може свести на једну фразу: ма колико да је живот сложен, човек мора да издржи ударац. И да истраје!

У основном програму конкурса учествовало је 15 филмова. Жири под председавањем режисера Владимира Хитињенка био је пред тешким избором – на церемонији затварања председник жирија је то рекао са њему својственим хумором.

Већ по који пут на фестивалу скрећем пажњу на својеврсни стил уручивања награда. Када награђују за краткометражни филм, све се дешава лако, лепршаво и заинтерсовано. Критичари обично уручују са изазовом. А када жири уручује главну награду он се помало извињава, што је јасно... Мени често кажу: имате тежак посао. Одговарам: тежак је посао столара, сејача. А нама је тешко само зато што својим избором некоме наносимо бол.

У сваком случају, жири је одредио победнике. Главну награду добио је Павел Руминов за филм Ја ћу бити ту. Његова јунакиња је млада жена која умире од рака и тражи родитеље који би усвојили њеног 6-годишњег дечака. Глумица Марија Шалајева ствара изузетан лик: оптимизам и снага духа до самог краја. Ништа озбиљније, осмишљеније и важније није постојало у мом животу. Ја до последњег тренутка нисам мислио да ћемо победити, али срећан сам што се тако десило, рекао је режисер извештачу Гласа Русије после награђивања.

Чини ми се да је много добрих филмова добило награде на фестивалу. Све је било врло мудро. Сасвим сам сигуран у наш филм, знам зашто смо га направили. Поводом ове награде немам никакве илузије, комплексе. Мислим да је Маша заслужила ову награду.

И Руминив, и Марија Шалајева, сијали су од среће када су позирали фотографима са наградом (статуетом у облику лопте, симболом излазећег сунца). Зато се глумица Јана Тројанова, која је поделила са колегиноцим Аном Михалковом награду за најбољу женску улогу у филму Авдотје Смирнове Кококо, трудила да се држи што неприметније. Тим пре што Михалкове на церемонији затварања фестивала није било. У интервјуу за Глас Русије Јана је појаснила:

Нисам рачунала ни на шта овог пута. Навијала сам за Ану Михалкову, за Јулију Лапшину из филма Живети. Искрено говорећи, нисам хтела да изађем на сцену да добијем награду, хтела сам да ове велике актрисе добију. Имам већ код куће једну лопту и нисам похлепна...

Филм Кококо је прича о томе како сви ми грешимо, сматрајући свој морал једино исправним. А још о провалији између интелектуалца и обичног народа коју можда и не треба превладавати. Између осталог, поменути филм Живети такође је добио награду, при томе велику – њеног аутрао Василија Сигарева наградили су на зајбољу режију. Филм се састоји од три новеле о људима који су изгубили најближе – младожењу, оца, ћерку. Неко пада, не издржавши ударац, неко постаје јачи. Али то нису само тужне приче, то је интимни разговор који продире до самих дубина.

Остаје да додамо да је награду за најбољу мушку улогу добио млади глумац Азамат Нигманов који игра у филму Конвој Алексеја Мизгирева. Гран-при Удружења филмских критичара добио је филм Михаила Сегала Приче – он је био награђен и за најбољи сценарио. Такође су истакнути музика у филму Конвој и сниматељски рад у филму Живети... Сви ови филмови ускоро ће се појавити у руским биоскопима. А неки, по речима организатора Кинотавра, већ су позвани да учествују у међународним фестивалима.