BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Да може видјети своју кућу Кочић би заплакао

Да може видјети своју кућу Кочић би заплакао
11.06.2012. год.
Проповједник слободе и друштвене правде, заштитник убогог босанског сељака, а прије свега један од најбољих књижевника на нашим просторима Петар Кочић нешто више од вијека није међу нама, а можда и боље, јер каква је тренутна ситуација са његовом родном кућом, да је може видјети сигурно би заплакао.

Обнова куће славног писца у Стричићима, код Бањалуке, најављује се већ годинама, међутим, исто толико времена ништа није конкретно подузето.
Огњиште на којем је рођен творац приповједака "Јазавац пред судом", "С планине и испод планине", као и "Јауци са Змијања", готово па да је потпуно уништено.
Трава око Кочићеве куће није покошена, дрво од којег је саграђена у великој мјери је пропало, а свака зима је ново бреме за ионако дотрајали кров, који би сваког момента могао да се сруши. Кочићева биста, за коју постоји постоље испред куће, на том мјесту бива постављена само пред надалеко познат "Кочићев збор".
Наиме, у част овом великану писане ријечи сваке године у његовим родним Стричићима се одржава манифестација "Кочићев збор", коју организује Завичајно друштво "Змијање", а која привуче велики број посјетилаца из БиХ, али и држава региона.
Међутим, иако је Кочићева родна кућа празна и без прозора, сваки посјетилац и данас може осјетити снагу ријечи и дјела која су ту рођена прије више од вијека под свијећом лојаницом, уз благослов тамјана.
Недалеко од родних зидова овог књижевног великана је и кућа његовог презимењака Бошка, који каже да је дио пишчеве куће на његовој земљи, али да тренутно не може своју земљу да поклони тек тако.
"Проблем због тог земљишта постоји већ скоро 30 година. Прво сам за ту земљу тражио само да ми пијеском наспу пут до куће. Пала су нека обећања, али се након тога није ништа десило, касније је, опет, покренуто питање у вези са реновирањем исте, када сам им рекао да ми нешто плате и добиће земљу. Ипак, до данас се ништа од тога није десило", навео је Бошко Кочић.
Додаје да је срамотно што је огњиште чувеног "пера Крајине" запуштено и готово потпуно неприступачно.
Иако је прилаз кући освојио коров, а простор око куће је непокошен, то не спречава школарце да је организовано посјећују и виде гдје је рођен творац прича о Вуји и Јаблану, гордом Давиду Штрпцу те литерарном мизантропу, мрачајском проти.
Радивоје Васиљевић, наставник у сеоској школи, названој управо по Петру Кочићу, каже да је разочаран што кућа овог великана српске ријечи још није обновљена.
"Сматрам да би, без обзира на све спорне моменте који постоје у вези са тим земљиштем, требало, прије свега, да се запитамо шта је име Петра Кочића било и шта ће заувијек остати у нашој култури", каже Васиљевић.
Он додаје да је кућа изграђена поводом педесетогодишњице његове смрти 1966. године у близини мјеста гдје се некада налазила његова права кућа, од које је сада остао само мали бетонски зид.
Каже да, као и остали Змијањци, жељно ишчекује дан када ће Кочићева постојбина, огњиште и окућница, заживјети у књигама и на туристичким мапама као национални споменик.
Јелена Савић, архитекта у Републичком заводу за заштиту културноисторијског и природног насљеђа, такође је напоменула да је кућа која се тренутно налази на Кочићевом земљишту, заправо настала прије 50 година. Додала је да су они на иницијативу Завичајног друштва (ЗД) "Змијање" израдили идејни пројекат за изградњу традиционалног сеоског домаћинства змијањског краја.
"Кућа Петра Кочића није споменик, те у том смислу нема ограничења у задржавању аутентичног изгледа. Идејни пројекат за изградњу тог сеоског домаћинства већ одавно постоји, али с обзиром на то да имовински односи нису ријешени, ни изградњу није могуће почињати", појаснила је она.
Појаснила је да су почетком године у ЗД одлучили да откупе другу парцелу, која је у близини куће, а гдје власнички односи нису спорни.
"Тренутно нема нових момената када је почетак било каквих радова у питању. Оно што смо ми замислили и за шта постоји идејни пројекат јесте реконструкција куће са помоћним објектима и са додатним садржајима који ће омогућити да се ту одржавају разне манифестације и скупови у част нашег великог писца", закључила је Савићева.
Недељко Чубриловић, предсједник ЗД "Змијање", потврдио је да су имовински односи земљишта на којем се налази кућа Петра Кочића несређени.
"Желимо да урадимо реконструкцију куће, али и да изградимо још неке објекте који ће допринијети угледу и значају које овај писац заслужује. На том пројекту радим већ двије или три године, а ЗД 'Змијање' око десетак година и никако да дођемо до краја. Тренутно смо најближи рјешењу питања имовинских односа, а ако то завршимо брзо, онда ћемо за овогодишњи 'Кочићев збор' моћи потврдити и конкретне датуме и наредне кораке за реконструкцију куће и окућнице славног књижевника", рекао је Чубриловић.
Напомиње да ЗД "Змијање" потпуно аматерски дјелује, као и да је искључено из свих донација те да се тренутно њихова финансијска средства заснивају на помоћи и ентузијазму неколицине људи који желе да помогну друштву.
Иако су неки од проблема који коче обнављање куће овог смјелог и борбеног бунтовника оправдани, то свакако не смије да буде оправдање које ће довести до заборава или до потпуног уништења огњишта човјека који је славио слободу, неустрашивост крајишког сељака и који је био против сваког ропства.

Петар Кочић
Петар Кочић је био србски пјесник, писац и политичар. Рођен је у Стричићима, код Бањалуке, 29. јун 1877. године, а умро је у Београду 27. августа 1916. године. Основну школу је учио у манастиру Гомионица гдје му је отац, закалуђеривши се као удовац, био игуман. Гимназију је уписао у Сарајеву, али је завршио у Београду. Филозофију је учио у Бечу. Године 1904. је дошао у Србију и кратко вријеме био наставник у Скопљу. Послије двије године се преселио у Сарајево, као чиновник "Просвете", али је убрзо отпуштен због учешћа у радничком штрајку и протјеран у Бањалуку.
Као национални и социјални револуционар, био је веома омиљен у народним масама и међу напредном омладином, па је изабран и за посланика аустроугарског провинцијског Босанског сабора у Сарајеву. Видјевши у њему противника, државни органи су га често хапсили и кривично гонили. Уочи Првог свјетског рата на њему су примијећени знаци душевног растројства, те је доведен у Београд на лијечење. Умро је у београдској душевној болници за вријеме окупације.



  • Извор
  • vijesti.RS
  • Независне новине/ www.vijesti.RS


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ


Суд у Москви осудио је америчког држављанина Јуџина Спектора на 15 година затвора и значајну новчану казну због шпијунаже.

Вашингтон је раније наводно предложио одлагање чланства Кијева у алијанси, изјавио је руски председник


Кијев је најавио да ће престати са транзитом руског гаса ка ЕУ 1. јануара

Руске снаге извршиле су серију удара на објекте енергетске инфраструктуре на територији Украјине. Погодци су забележени у Ивано-Франковској, Харковској, Полтавској, Дњепропетровској области и на окупираном делу ДНР, где су...


У Донском региону одржан је први гастро фестивал „Од Дона до Саве“, који је постао не само кулинарски, већ и културни догађај. Фестивал има за циљ да кроз националну...


Остале новости из рубрике »