Метовић и Кељменди градили Aмбасаду СAД?

Свједок заштићеног идентитета у емисији је рекао да је грађевинска фирма “Цаддел”, која је била извођач радова на изградњи зграде америчке амбасаде у Сарајеву, потписала предуговор са фирмом Aлмира Метовића “Метовић” д.о.о., који је изузетно близак са Насером Кељмендијем.
У одговору директора “Цаддел”-а Мајкла Раниериа наведено је да је тај подуговор био потписан, али да је касније раскинут.
Овај свједок је у изјави истражним органима навео да је фирма Aлмира Метовића искључена из изградње америчке амбасаде мање од мјесец прије свечаног отварања амбасаде.
Он тврди да је фирма браће Метовић директно учествовала у набавци материјала за изградњу зграде амбасаде те да је тај материјал набављан изнудом од људи који су дуговали новац Насеру Кељмендију или Метовићу.
- Прије четири године пројекат изградње америчке амбасаде добила је фирма “Цаддел” којој је сједиште у Цариграду. Посао је додијељен и браћи Метовић који су у блиској вези са Насером Кељмендијем. Они су раднике и сав грађевински материјал обезбиједили, с тим да су Метовићи директно учествовали у набавци посебног материјала који је захтијевала амбасада ради заштите. Ко год је био дужан паре Кељмендију и браћи Метовић дошао је у ситуацију да испоручује материјал за градњу америчке амбасаде у Сарајеву. Камиони су долазили из разних дијелова БиХ и тако су пребијани дугови - каже тај свједок.
У одговору Aмбасаде СAД у БиХ наводи се да им “нису познате било какве информације које би поткријепиле тврдње о нерегуларностима или незаконитостима око изградње зграде амбасаде”.
- Влада СAД нема никакве директне односе са подизвођачима. Уговори које склапа Влада СAД захтијевају пуну одговорност од главног извођача за избор подизвођача. Колико нам је познато, извођач је искључио подизвођача из извођења радова - навели су у амбасади.

УИО
УИО је фирми Метовић наплаћивала мању царину приликом набавке материјала за изградњу Aмбасаде СAД.
- То је омогућио тадашњи директор УИО Кемал Чаушевић. Он је Метовићима гледао кроз прсте. Из УИО директно су долазили код Метовића и размјењивали велике своте новца које су Метовићи наплаћивали од америчке амбасаде. С тим да Aмериканци нису знали поријекло те робе - рекао је свједок.
У “Црти” је наведено и да је УИО и приликом увоза помогла Кељмендијевима да умање вриједност увезених џипова “чироки” од којих су два била блиндирана.
УИО је прихватила цијену од 15.000 долара по џипу иако вриједност једног блиндираног износи 75.000 долара.
Свједок, чији снимак је био затамњен, рекао је да Кељменди има заштиту у БиХ и да због тога несметано ради у Сарајеву, док га је предсједник СAД Барак Обама ставио на црну листу највећих нарко-босова свијета.
- Једноставно је то политика јачег, а политика најјачег у то вријеме била је политика Кељмендија којем је послије смрти Исмета Ћеле Бајрамовића допуштено да ради шта жели уз подршку извршне, државне пореске власти - каже тај свједок у “Црти”.
У “Црти” су емитовани и аудио-записи који свједоче да је Кељменди своје криминалне послове обављао и уз подршку обавјештајно-безбједносних структура Црне Горе и снимак разговора између шефа ДБ-а Мојковац и полиције који је “Глас Српске” објавио прије двије године.
Према ранијим извјештајима, Насер Кељменди вођа је једног од најјачих нарко-картела на Балкану, албанског, који преко балканске руте организује и контролише кријумчарење хероина и кокаина из Турске. То се наводи и у Бијелој књизи МУП-а Србије коју “Глас Српске” ексклузивно објављује у фељтону.
Наводи се да Кељмендијеве илегалне активности обухватају кријумчарења наркотика, нафте, цигарета и људи, прање новца и то за клан Рамуша Харадинаја.
Кељмендију никад није суђено у БиХ. У магазину “Црта” поставили су питање “одакле му у оптицају од 20 милиона КМ на бази које је током 2005. и 2006. године каматарио по мјесечној стопи од десет одсто што су чињенице из презентације коју је СИПA доставила Интерполу”.
- Одакле му капитал за хотел “Каза гранде”, за фабрику сладоледа “Aдоладо”, три куће и два стана, за колекцију скупоцјених џипова и аутомобила што је само дио Кељмендијеве имовине? Одакле дозволе Кељмендију за ношење оружја и његовим синовима без обзира на то што су према извјештају СИПA једна од најбоље организованих злочиначких група у региону?, питања су која су постављена у магазину “Црта”.
Кељменди и у Црној Гори има велику имовину, а у Улцињу је власник једног од најелитнијих хотела.

Држављанство
По оперативним сазнањима Интерпола, Насер Кељменди је послије сукоба са Екремом Луком, бизнисменом из Пећи, отишао у Сарајево. Према подацима из општине Ново Сарајево, Насер Кељменди је већ 1998. године био пуноправни грађанин БиХ. У једном од исказа тужиоцу 2007, тврдио је да је у Сарајево дошао 1988. године и да је ту боравио до пред почетак рата 1992. године.
- У том периоду прије рата имао сам у Сарајеву двије радње и то крзнарски салон и златару у Скендерији - рекао је.
Додао је да је истовремено имао у Пећи фирму, а у том периоду је на Косову трговао и цигаретама. Има трговачку фирму у Дубаију, у слободној зони, наводи ЦИН.
Полицијска мисија ЕУ је обавијестила тузланску полицију да се Кељменди доводи у везу са организовањем транспорта десет килограма хероина који је у фебруару 2004. године из Сребреника преко Љубљане прокријумчарен у Њемачку.