Сезона матуре је успешно приведена крају, одела темељно усрана алкохолом и полусвареним урнебесом из предјела очишћена су и спакована у пакет са нафталином да чекају свадбу, хаљине угледних дизајнера из Пожаревца, Кучева и Петровца на Млави уредно висе на офингерима као необориви немам-шта-да-обучем аргументи. Појело се и попило, задригли власник „Завичајпромет компани доо“ ексклузивног хотела са две звездице баца директору школе двеста евра и одлази мечком пут дискотеке да јебе матуранткиње, док га овај прати погледом тужног кучета што говори: „Господине, молио бих вас за још, добри господине!“. Весело друштво је пролило хектолитре суза, крај четворогодишњег дружења и зезања, братић моооооооооооооој!, што се лудо воооолимоооо, а ипак се раастајемоооо, зајапурене фаце адолесцената шатро погођених емоцијом и размазана маскара што шаље у сигурну кућу, опште грљење и дуго опраштање. Музика прати пиће у стопу, разредни металац кренуо да наручи „Волим попит, волим загаламит“, изгубио равнотежу и забо нос директно у сисе јебозовне музичарке, ова поправља деколте и дискретно га одвлачи у WC где настаје једна од оних прича за пивске ноћи у паркићу у које нико не верује. Фајронт, из звучника креће „знам за један град“, општи врисак, дизање руку и певање „мој Беооооооограде загрли мееееее“ као апокалиптични омен скорој масовној миграцији после које ће место омиљене песме преузети „Провинцијалка“ од оног лика.
Сваке године средње школе (а нарочито гимназије) универзитетима испоручују нове туре социјалних случајева са новчаником на родитељској инфузији. Малограђанско гађење над занатима, потреба за самопоуздањем и аргументом за подјебавање у комшијско-родбинским односима као и неприхватање чињенице да су изродили аутентичног дебила што једе нектарине са мајонезом су кључни узроци због којих родитељи шаљу своје мезимце ка великим градовима на школе, а све под паролом знање је моћ. Ова парола је фала Богу сасвим погрешно и искривљено схваћена. Знање које је стварна моћ мора да буде поуздана и употребљива чињеница: информација да ће скок евра да поједе динарски кредит подигнут у сврху куповине уложака за ципеле против шуљева од меморијске пене, или да је авиону са петог спрата муж масна шоферчина са еректилном дисфункцијом која тренутно тера макароне за Техеран, или квалитетна дојава од трећег голмана Гренобла. Универзитети су попустили пред навалом тупаџија и пустили да их носи струја, критеријуми су спуштени испод мере, а испити могу и да се купе преко портирско-теткичне мафије, практично знање (оно које је моћ) те у потпуности истиснула теорија, професори граде ауторитет на квотама за полагање по испитном року, на једног доброг студента (правог, не талентованог професорског детета) долази 500 приучених и неспособних, ректори и декани се буне што у свету не признају њихове универзитете који школују будуће таксисте, ноћне чуваре, промотерке и раднице код Кинеза. За оне са посебним потребама измишљени су менаџменти у слагању мајица и дизајн екс, ен и пит-бул теријера, а све зато што није фенси бити добар аутомеханичар или чак водоинсталатер, па се човек једва отима искушењу да се присети Пола Пота који је све то испребиј’о и посл’о на њиву да копају, пичка ли им материна њи’ова, јебали их Битлеси и Ђорђе Марјановић. Свако ‘оће да буде неки курац, а нико не увиђа да нема већег и културнијег господина од хер Жике Павловића!
Мислиш за себе да си јако паметан? Ниси једини, сви то мисле, фора је у томе да нешто и постигнеш, онда се то рачуна. Ако си већ решио да приуштиш себи најмање четири године студентске беде и мазохизма пропорционално компензоване релативном самосталношћу и сходно томе већом могућношћу за опијање и јебање да би нешто НАУЧИО и научено максимално ИСКОРИСТИО, Тарзанија ће те помазити родитељском руком и сјетовати умесном речју којим путем да идеш како не би дошао у искушење да после тога извршиш самоубиство разочаран у живот. А ако си то исто решио само да би се осамосталио, онда батали, диплому из средње у руке и почни да радиш; ако си завршио гимназију, ко те јебе, што си је уписивао.
АРХИТЕКТУРА
Давао или узимао, ту су паре како год окренеш. Прво за упис, онда за материјале, па за разне ситне трошкове, а ако не докажеш отаџбини да треба да финансира твоју школу, припреми 240000 динара, нећеш спавати много, учићеш као коњ (као и на свим техничким факултетима, учење је као бабин оброк – често и обилно), цртаћеш више од обједињене десетогодишње производње цртаћа у Јапану, али након тога и последње рате кеш-кредита за који је уговор ситним словима писао сам ђаво, почиње твоје време. Улагање у некретнине овде је посао једнак по сигурности са погребном опремом, па ће пре или касније на врата да ти закуца власник малог и средњег предузећа да му испројектујеш зграду, а ако се добро покажеш и његов топли породични дом од симболичних хиљаду и по квадрата у хрому, фасадним плочицама и коринтским стубовима са гигантским натписом Ћикетови двори на калкану. Циркулација стварног новца код нас је једнака циркулацији крви код Ивице Дачића – једну блокира дуг, другу холестерол, али ти си обезбеђен јер уместо пара добијаш стан или локал у твојој згради и тако остварујеш сан већине Срба: живиш од кирије, блејиш по баштама и дркаш курац.
ЕЛЕКТРОТЕХНИКА
Могуће да си мјеталац. Могуће и да знаш са компјутерима, отварао налог на фејсу тихој патњи са надом у јебање и боље сутра. Али овде нећеш јебати. Имаћеш прилике, није да нећеш, али нећеш хтети. Овде ћеш да учиш. И да учиш. ЕТФ је поприлично име код нас, записи духовитих враголана по његовим ВЦ-има кажу да значи Екстремно Тежак Факултет или Е Треб’о сам ФОН. Ми о томе не знамо много и не знамо је ли нам жао због тога, али знамо да је најгоре што може да ти се деси после њега да се запослиш. Како је техника један од кључних делова људског живота и развија се тако да ускоро можемо очекивати да Скајнет постане свестан себе, људи сваке године својевољно жртвују између 5 и 20 година живота у нади да ће једном примати дебелу плату у Силицијумској долини, возити црвеног шевија до куће и свакодневно наплаћивати сисатој Тифани све оне године нејебања и суздржавања животних сокова у којима ће тад пливати формиране мртве жабе. У прилог томе говори и чињеница да нико није чуо да се неко са нашим факултетом запослио негде споља, а да није шофер, грађевински радник или проститутка-трансвестит импозантног капацитета ждрела.
ПРАВО И ЕКОНОМИЈА
Још су наши стари знали да у она времена чељад око огњишта сјетују честом изјавом: „Ко орати не умије и женит се не хтије, тај упише право или економију, ој додо, ој додоле.“ Ова два факултета спајамо јер не постоји довољно оправдан разлог да их раздвојимо: сви који их уписују не знају шта то заправо хоће од живота, али знају да то треба да подразумева одело, канцеларију и чир на желуцу. Ако не знаш шта би, упиши једно од та два, уосталом немогуће је да стотине хиљада успешних Никшићана, Пљевљака и Бјелопољаца греше! И ту стижемо до кључа: ако немаш тату начелника округа, маму помоћника министра унутрашњих послова и културе, стрица домара у суду или ако сам ниси млада нада општинског одбора неке странке џабе си уписивао и придружићеш се веселом друштванцету са завода којем координатори гледају да разбију сујету и растуре га по бутицима и трафикама. Дакле, не слушај родитељске мудрости о предностима државне службе ако ти место у њој није резервисано, а ако јесте остварио си други велики сан већине Срба: примаш плату, блејиш по баштама и дркаш курац.
МЕДИЦИНА И ФАРМАЦИЈА
После смрти, болест је најсигурнији посао и медицинско-фармацеутски лоби то добро зна, па у сарадњи са илуминатима, масонима, Ватиканом, Ротшилдима и Хенријем Кисинџером сваке године измишља нове вирусе, те тако поразбољеваше овај народ који нема леба да једе. Ако не можеш да их победиш, придружи им се! Бити доктор значи наследно племство, јер се подразумева да ће ти деца бити лекари, а и њихова деца и тако до белих пчела. Обуздаш гађење, гуташ пегле на вежбама по мртвачници, после неког времена лепо развијени чиреви почну да те привлаче и увиђаш њихову лепоту када пацијент пошаље хирургу двеста евра и виски. Бели мантил, кломпе, презир према плебсу што гмиже у твоју ординацију и рутинско преписивање антибиотика, цегери са кајмаком и сиром, флаше пића и коверте, а да не помињемо специјализацију и паралелну приватну праксу! За оне који не желе много контаката са људима, а воле паре једнако или више основана је фармација где из криптографије научиш дешифровање свих врста рукописа и клинастих писама, што те оспособљава да отвориш приватну апотеку, улетиш у договор са лекаром и запослиш пропупеле фармацеутске техничарке које таслачиш на пакетима бруфена. Тако остварујеш трећи велики сан већине Срба: држиш апотеку, блејиш по баштама и дркаш курац.
УМЕТНОСТИ
Ако стварно размишљаш да упишеш неку уметност, то значи да живиш у салонцу на Дорћолу или Врачару, тако да те боли курац, и без тога ћеш пре или касније да правиш изложбе фотографија на терет градског буџета.
ЈЕЗИЦИ
Ако си мушкарац, постоји оправдана сумња да имаш неслућене таленте да упариш карирано и пругасто, те да волиш дуге шетње поред реке, плачеш уз Тајчи и гледаш „Титаник“ са другарицама, у ком случају не знамо како си залутао овде. Ако си риба, то је савршен параван пред родитељима да се одвојиш од њих, јебеш као штука а да то не зна цела Ћуприја и закевиш и да се коначно удаш у Београд.
МАТЕМАТИКА, ГЕОГРАФИЈА, БИОЛОГИЈА, ХЕМИЈА И ОСТАЛИ ПРОСВЕТНИ ФАКУЛТЕТИ
Ови факултети доносе паре које су никакве, али зато сигурне, спокој рано озбиљној и сазрелој омладини која почиње да се брине за здравствено, доприносе, стаж и пензију у трећој години живота, као и изузетну прилику за лечење комплекса садизмом са оне стране клупе. То значи да ћеш увек бити само просветни радник, ништа боље и ништа горе, са тиковима у тридесетој, притиском у четрдесетој, аритмијом у педесетој и тоталном деменцијом у шездесетој, са клинцима на другој страни учионице које савршено заболе курац за косинусе и привреду југоисточне Азије, са претњама батинањем на мртво од стране нервозних родитеља, мизерном кинтом од приватних часова и проклетством да те никад нико не доживи као озбиљног човека, чак ни у старости јер ћеш и тад остати само професор. Ко ти је крив кад се бавиш глупостима које никад ником неће требати у животу.
ДИФ
Ти си Црногорац или Босанац и боли те курац. Ми вас волимо и дајемо вам паре и посао.
БИЛО ШТА НА СЕВЕРУ КОСОВА
Клањамо ти се, ти знаш шта хоћеш. Пет минута предавања, два сата демонстрирања на челу са професорима, углављивање на пет послова у Митровици, Звечану или Зубином Потоку са државним дотираним платама од 150%, одлазак на посао једном месечно да би све те плате покупио и узгредно шверцовање робе из јужног дела у Србију. Свака ти част!
