Ко су то Срби и зашто су Срби

Део интернет дискусије неименованог дискутанта са врло интересантним објашњењима ко су то Срби, зашто су такви кави јесу и шта их то одликује. Наравно, све је написано а и дискусија је у препознатљивом српском стилу.
 
Национално човјека дефинише неколико ствари:
Име, Језик и Писмо, Култура, Традиција и Обичаји, Вјера и некада расна припадност.
 
Описујући наше народе Иво Андрић није пошао од дефинисања националног бића, па се у својим дјелима често питао шта је то што на Балкану толико крваво раздваја „исте“ људе. Откуда та и толика мржња и оних око нас и самих освајача према Србима???
Питајмо се ШТА је то што данас одваја Србина и шта је то чиме га чини посебним и другачијим човјеком, ако икако посебним и другачијим.
 
Пре једно годину дана причам са једним познаником црнцем и тако се дотакнемо теме о ропству. Ја му испричам како смо пет вјекова робовали под отоманском империјом и свиме шта иде уз то, а он ми каже како смо ИСТИ јер су и они робовали под Англосаксонцима дуго времена. Човјек је добар и драг ми је, али сам му морао реци - ДА МИ НИМАЛО НИСМО ИСТИ и нажалост да је он и дан данас остао РОБ тим својим тлачитељима. Мало се брецнуо, чак увриједио али ме ипак знајући ме пита, зашто имам такво мишљење.
 
Почнем му причу са тим првим горе наводом - шта човјека национално дефинише, са чиме се сложио јер сигурно је на првом мјесту ако се неко зове Џон Смит да није ни Француз ни Рус, а не може бити ни Индијац... па тако даље.
Питање језика и писма такође, обичаја и традиције, често вјере.
Кажем му да право ропство није толико физички повезано са ропством колико са самим духовним ропством и да се он можда ослободио физички робовања али је духовно још роб својих поробљивача. Прије но што су му претка поробили - тај предак се звао другачије, причао и писао другачије, вјеровао у другу вјеру и његова традиција и обичаји су били неки други.
 
А, видиш рекох му:
„ти носиш име и презиме свога тлачитеља, причаш и пишеш језиком тлачитеља, славиш и поштујеш празнике свога тлачитеља, вјерујеш и припадаш религији свога тлачитеља. Ти си изгубио онога себе у том ропству и дан данас си асимилиран и под ланцима, духовно, тог свог тлачитеља. Он те поробио и потиснуо све оно шта те је ДЕФИНИСАЛО“.
„Видиш, ми Срби (који смо преостали) после тог ропства од 500 година не само да смо се физички ослободили ропства, него смо остали СВОЈИ - као да опресора НИКАДА НИЈЕ НИ БИЛО. Име нам је Српско, Писмо и језик нам је Српски, Култура нам је Српска. Обичаји и традиција нам је Српска, а Вјера нам је иста каква је и била прије тих освајача и МИ СМО СЕ ОСЛОБОДИЛИ РОПСТВА ПОТПУНО. Ми смо слободни људи и СВОЈИ ЉУДИ.“
 
Кажем му још да и код нас постоје слични њему. Они људи који су остали у духовним оковима свога поробљивача и дуго након што је тај опресор протјеран са наше земље.
Муслимани су и дан данас сужањ и робље турско и након Турака. Они су прихватили - имена свога опресора, вјеру опресора, културу, традицију и обичаје опресора... Задржали су само језик јер је због дугог задржавања на нашим просторима и поробљивача користио наш језик, како би са поробљеним народом лакше комуницирао.
„Они су и данас турско робље“.
 
Срби своја имена носе као медаљу за храброст свих оних поробљених генерација - КОЈЕ СУ ИЗДРЖАЛЕ И НИСУ СЕ ДАЛЕ СЛОМИТИ НИ ТИЈЕЛОМ НИ ДУХОМ. Ми данас носимо СВОЈА ИМЕНА, причамо СВОЈИМ језиком а не колонијалним, славимо наше славе и поштујемо наше обичаје. Његујемо Српску културу а не културу оних који нас поробише, И ВЈЕРУЈЕМО У ХРИШЋАНСКО ПРАВОСЛАВЉЕ, нашу вјеру коју смо прихватили слободом своје воље а не коју нам је поробљивач донио са собом. Сваки наш предак је могао фино да оде у прву сеоску џамију, осунети се и нагузи се према Меки и Медини. Тиме би прекинуо одвођење чељади из куће, силовање женске дјеце, “мобе” присилни рад спахији па дахији. Онда му не би, оно што на свом поседу уради узимали 70% него 10 или 20%, а још би му приде дали - неко српско ропче да му помаже. Значи требало је да само оде у ту “џамију” и живот би му био далеко лакши и љепши. Нико га за 400-500 година не би кињио као што га је кињио.
 
И гле сада овде на овим интернет дискусијама ми комуницирамо - НА СРПСКОМ МАТЕРЊЕМ а не на турском, њемачком или каквим другим КОЛОНИЈАЛНОМ језику!!!!!!
И сви они који се праве “паметни” и прокламују - како из те наше трпње ништа добро није изашло, како треба да се савијемо, поспемо пепелом по глави, сами себе избичујемо што не дамо да неко улази у нашу кућу, из ње узимају шта му је воља и на очи нам јебу жене.
Ето, ми смо као криви што неки тамо ПОТЕГНУ 6.000 километара да нам “се најебу кеве”, сваких 50 година, а ми се будале нешто шатро бранимо, када људи само хоће мало да силују и оду - са товаром онога што направисмо између тих ратова!!!
 
Из тог разлога МИ СРБИ СЕ ДЕФИНИШЕМО ДРУГАЧИЈЕ, ИЗ ТОГ РАЗЛОГА СМО МНОГО ЗАЈЕБАН И НЕБЕСКИ НАРОД. Из тог разлога нас јер се ДУХОМ не ломимо.

ЈЕР, МИ СМО СРБИ.