Грађанска побуна против Миле Радишића и Драгољуба Давидовића
Након што су систематски уништили овај град као индустријски центар, након што су обавили ликвидације и распродаје фирми које су имале регионални значај у бецсијење, након што су погасили на хиљаде радних мјеста, актуелна власт довршава процес девастације демонстрирајући вандализам у сфери урбанистичког уређења. Системски уништавајући зелене градске површине мјењајући им намјену зарад изградње бетонских садржаја, бетонирајући чак и Парк Петра Кочића Драгољуб Давидовић је, најзад, успио да трајно елиминише вјековни епитет Бањалуке као оазе зеленила и култивисане природе. Досљедно се држећи тог концепта, СНСД-ова градска власт, у удруженом подухвату са партијским кадровима са виших нивоа , завршни ударац граду означила је ограђивањем скоро 30 000 квадрата зелене површине између старе зграде Владе и Медицинске електронике. На тој посљедњој зеленој оази у центру града, изузме ли се Парк Младена Стојановића, намјерили су да подигну двадесет бетонских спратова са неизбјежним шопинг молом, и тако дефинитивно поставе споменик сопственом незнању, примитивизму и незајажљивости. Управо то је био главни мотив који је активирао грађанску побуну манифестовану спонтаним окупљањем људи у парку који треба да се претвори у небодер. Случај судбине овог градског простора свеобухватна је илустрација укупне слике друштва у Србској, јер неспорно показује колико смо дубоко посрнули када су нам притвореници Специјалног тужилаштва главни инвеститор. Миле Радишић, један од осумњичених и процесуираних у афери са малверзацијама акцијама Медицинске електронике, и поред признања првооптуженог, неправоснажно је ослобођен, а управо он је спорни градски парк укњижио на своје име уз обилну помоћ Драгољуба Давидовића и његових служби. То је чињеница која говори у прилог тези да је и правосуђе у Србској приватизовано зашто ће министар Џералд Селман бити и награђен аванзовањем на мјесто предсједника Уставног суда. И на крају, све је верификовано дозволом коју је издало министарство за грађевинарство и уз то екологију иако је и лаичком голом оку видљиво да је ријеч о урбанистичком сурогату до нивоа наказности и ругла. Очигледно, ликвидација Милана Вукелића, никада расвјетљена, није била довољна цијена да би институције друштва блокирале разорно функционисање отуђених центара свемоћи који су и РС и Бањалуку укњижили као приватно власништво.
- Извор
- vijesti.RS
- / www.vijesti.RS
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Србски научник, писац, дипломата и политичар Владимир Кршљањин је током свог децембарског говора на МГИМО универзитету Министарства спољних послова Русије на Међународној конференцији \"НАТО: 25 година експанзије\" тврдио да...
Руске снаге су током дана извеле серију удара на инфраструктуру и индустријске објекте противника у неколико региона Украјине. Украјинске формације су, с друге стране, крстарећим ракетама Storm Shadow напале...
Исхрана на радном месту је један од кључних фактора који утичу на продуктивност, здравље и опште задовољство запослених. Квалитетни оброци не само да пружају енергију неопходну за рад, већ...
Председник Александар Вучић изјавио је да му је потврђена вест да за неколико дана САД уводе комплетне санкције против Нафтне индустрије Србије (НИС) због руског власништва. Кад је нека...
Остале новости из рубрике »