Србија: кохабитација без „еуро-форије“

У Србији се води борба за власт. Коалиција око Демократске странке Бориса Тадића и Социјалистичке партије Србије Ивице Дачића, не дочекавши нинаугурацију новог шефа државе, почела је званичне преговоре о формирању парламентарне већине. Раније се бивши председник Тадић сложо да се кандидује за премијера, што је натерало многе грађане Србије да се запитају зашто човек који је осам година руководио земљом није одржао своју реч.

Заиста, 20. маја, пошто се сазнало да је у другом кругу победио опозициони канидат Српске напредне странке Томислав Николић, разочарани Тадић је изјавио да неће бити нови премијер и да неће учествовати у кохабитацији. Прошли пут ми је био довољан за цео живот, рекао је тада Тадић, имајући у виду период када је премијер био његов политички опонент Коштуница.

Касније је он објаснио да је све то било речено у узбуђењу, тако да сада, по мишљењу београдског политиколога Милоша Кнежевића, у Србији се све управо креће ка кохабитацији председника Николића и премијера Тадића.

"Ради се о истој оној личности која је изгубила председничку трку, што помало одудара од уобичајене европске праксе да поражени на председничким изборима не може добити награду у виду канцеларског положаја. Но, Србија је земља одређених специфичности локалног политичког колорита и ето, код нас се највероватније  дешава оно што се у другим земљама не дешава да губитник на председничким изборима постаје добитник функције премијера."

Треба истаћи да је последње четири године за време Тадића премијер у Србији играо улогу статисте, али изгубивши, лидер Демократске странке одједном се сетио да је Србија по Уставу парламентарна република, што значи да премијер има више полуга управљања. Сада, како би очували власт, демократи Тадића су спремни да се баце у коалициони загрљај либералима, који се залажу са ступање Србије у НАТО, мада већина грађана земље није за то. Тадићеви истомишљеници имају услове да осигурају себи макар крхку, али ипак већину у парламенту и да формирају владу, ипак, уверен је Милош Кнежевић, србска спољна политика са новим председником Николићем неће бити иста као раније.

"Када је реч о томе да ли ће влада и председник у кохабитацији да делују тандемски, усклађено и у истом правцу, може се рећи да ће се то десити када је реч о евроинтеграцијама, значи уласку у ЕУ. Али, мора се знати, да је тај улазак у ЕУ на дуг рок и да највероватније, временски обухвата најмање 3 изборна циклуса. То је огроман временски период, који на међународној сцени и консталацији планетарне, глобалне моћи може да донесе такве промене, да садашње идеје и једног и другог буду депласиране и од Србије захтевају нова прилагођавања и усклађивања ситуацијама. Други план, евентуалног, хипотетичког уласка у НАТО пакт, мислим да је са председничком функцијом Томислава Николића, коначно депласирано. Шта више, чини ми се да се могу назирати контуре дисконтинуитета и оној еуро-форији, одушевљењу евроатлантским интеграцијама које је до сада наметала и фаворизовала Демократска странка са својом коалицијом. Мислим да те еуфорије која је Србију обележавала у најмање 4 протекле године, више неће, нити моћи да буде- јер, у кохабитацији, не само председника и премијера, него и реалној подели моћи у парламенту између два блока. Више не може бити речи о без-алтернативној србској политици у смислу једностраности и једностране окренутости Бриселу. Прва посета садашњег тј. будућег председника је указала на то да ће бити одређених промена у комуникацији са великим силама, пре свега у односу на Русију."

У сваком случају за сада све указује на то да ће се прегорови између странака и процес поделе министарских портфеља у Србији отегнути, и све то на позадини динара који нагло девалвира, других економских и политички проблема и коначно чињенице да међувлашће у Београду радо користи Приштина.

Самопроглашене косовске власти предузимају покушај да преузму на себе функције које тренутно врши мисија УН. Реализација овог сценарија је сасвим могућа, уколико само нови председник земље Томислав Николић не преузме у потпуности на себе израду нове стратегије за Косово и вођење преговора са руководством покрајине.