Рафинерија смањује дефицит

Израда Програма мјера за примјену ЦЕФТА споразума, који ће, између осталог, обухватати мјере за повећање извоза, у завршној је фази и ускоро ће бити упућен на разматрање Савјету министара БиХ, каже у интервјуу за "Фокус" министар спољне трговине и еконосмких односа БиХ, Слободан Пухалац.

- Материјал ће обухватати и мјере за смањење спољнотрговинског дефицита, мјере за привлачење страних инвестиција, програм мјера у области агрокомплекса, мјере у обалсти фитосанитарне заштите и програм мјера за техничке индустријске производе. Такође је дата оцјена постојећег стања, одређени носиоци и рокови за активности у правцу побољшања стања - каже Пухалац.

ФОКУС: Протекла година остаће упамћена и по великом спољнотрговинском дефициту. Шта можемо очекивати у 2008.?

ПУХАЛАЦ: Раст спољнотрговинског дефицита БиХ прати стални раст обима спољнотрговинске размјене, односно и увоза и извоза. Такво стање остаће све док не дође до важнијег пораста производње, а у оквиру тога посебно извозно оријентисане привреде с чим у вези је неопходно повећање конкурентности БиХ привреде. Треба имати на уму да четири области чине преко 50 одсто спољнотрговинског дефицита БиХ а то су нафта и нафтни деривати, увоз возила, увоз механичких машина и уређаја и увоз електричних машина и уређаја. То упућује на закључак да се много улаже у проширење привредних активности. Нема сумње да ће отпочињање рада Рафинерије нафте знатно допринијети смањењу дефицита у 2008. години.

ФОКУС: Приближавање ЕУ подразумијева измјену или доношење великог броја закона. Може ли компликована процедура дјеловања институција БиХ одговорити том изазову?

ПУХАЛАЦ: Припрема ће захтијевати пуни ангажман и разумијевање свих институционалних капацитета. Обавеза усклађивања законодавства БиХ са ацqуис цоммунаутаире ЕУ настаје потписивањем Споразума о стабилизацији и придруживању, а када БиХ постане пуноправна чланица, њено законодавство мораће у потпуности бити усклађено с ЕУ законодавством. Да би се приступило овој великој и сложеној обавези, Савјет министара је својом одлуком утврдио процедуре и поступке усклађивања законодавства, као и начин формирања радних група за те активности. Састав радних група предлажу ресорна министарства а сачињавају их представници релевантних институција БиХ и ентитета. Надлежност Министарства спољне трговине и економских односа БиХ јесте подручје активности шест радних група, а то су слободно кретање робе, привредно право, индустријска политика и мала и средња предузећа, конкуренција и заштита потрошача, заштита животне средине и царине. Нас посебно обиман и сложен задатак очекује кроз преузимање ЕУ регулативе у области пољопривреде, која по неким процјенама, чини око 70 одсто укупне легислативе.

ФОКУС: Први јануара је помињан као рок за отклањање свих царинских и бесцаринских баријера између БиХ и Србије. Да ли је то учињено?

ПУХАЛАЦ: Све потписнице Споразума о слободној трговини обавезале су се да неће уводити додатна ограничења. О овој теми ће се посебно разговарати у оквиру Пододбора за техничке и нецаринске баријере, као једног од пододбора које је формирао зеједнички комитет ЦЕФТА али и на билатералној основи, посебно са Србијом и Хрватском, као најважнијим трговинским партнерима наше земље. БиХ се налази у знатном технолошком заостатку и биће неопходно што хитније учинити много на изградњи система инфраструктуре квалитета, као што је стандардизација или техничка регулатива, кроз оспособљавање кадрова, доношење прописа, успостављање потребних лабораторија како би се достигле остале чланице ЦЕФТА.

ФОКУС: Да ли је постоје додирне тачке пољопривредне политике БиХ и Србије?

ПУХАЛАЦ: Заједничко за пољопривредну политику свих земаља у региону јесте неопходност увођења нових технологија и у области производње и у области прераде, као и стицање нових знања о тржишту пољопривредних производа. Заједничка је и неопходност привлачења инвестиција и свјежег капитала у ову област а такође и земљишна реформа, јер је евидентно да је велика уситњеност посједа велика препрека за конкурентност ових производа.

ФОКУС: Недавно сте изјавили да је енергетски потенцијал БиХ дупло већи од постојећег. Како га достићи?

ПУХАЛАЦ: Према плановима ентитетских влада, до 2013. године предвиђена је рехабилитација постојећих термоелектрана као и изградња потпуно нових хидро и термолектрана, те вјетроелектрана како би обезбиједили додатних око четири хиљаде мегавата струје, колика је садашња инсталисана снага капацитета за производњу електричне енергије у Босни и Херцеговини. Хидропотенцијал је до сада искориштен око 30 одсто. У току је израда студије енергетског сектора БиХ која ће нам дати оптимални план изградње енергетских потенцијала до 2020. године. При томе ће се анализирати и нови пројекти за производњу електричне енергије који су кандидовани од стране ентитетских влада.

Ратни дуг

Почетком септембра 2007. године у Сарајеву је одржано прво засједање Међувладине босанскохерцеговачко-руске комисије за трговину и економску сарадњу. На том састанку разматрана су питања ратног дуга за гас према Русији и клириншког дуга бившег СССР-а према БиХ. Стране су се усагласиле да се формира радна група за рјешавање ових питања за шта је Савјет министара одредио Министарство финансија и трезора БиХ као надлежно министарсво које је и носилац обавеза по овом питању. Мислимо да је крајње вријеме да се ово питање разријеши, тим више што руска страна даје пуну подршку за било коју варијанту која је усаглашена с наше стране. Стоји чињеница да се дуг за гас (предратни и ратни) може пролонгирати на пристојан рок али не и отписати.