Сочи: 100 година читања у летовалишту
Јавна библиотека «Пушкин» у Сочију обележава своју 100. годишњицу. За свој јубилеј је ова једна од најстаријих библиотека на руској обали Црног мора добила ново издање – први руски превод Олимпијских мемоара оснивача олимпијских игара данашњости Пјера де Кубертена.
Данашњи живот Сочија је свакако концентрисан на изградњи нових спортских објеката, хотела, транспортних чворова ради зимске Олимпијаде-2014. Међутим, програм припреме за толико важан догађај у спортском свету обухвата и рестаурацију историјских зграда и културних објеката. Сочинска библиотека Пушкин је један од њих. Ту је недавно извршен капитални ремонт, зато јубилеј библиотека слави у обновљеној згради. Библиотека се налази у центру града. Она подсећа на средњовековни замак на високој обали мора, испред фасаде је фонтана. Прозори су необичног изгледа у облику јаја, унутра су дрвене степенице, стари камини са уметничком керамиком… То је машта аутора пројекта зграде библиотеке – талентованог самоуког архитекте Алексеја Буткина. Данас је његово дело јединствени споменик архитектуре у летовалишту Сочију и омиљено место одмора грађана, - рекао је у интервјуу Гласу Руситје директор библиотеке Валентин Волков.
1912. године је то било достигнуће, данас је то једна од најстаријих, омиљена библиотека за становнике града и његове госте. Ова је библиотека један од објеката приликом разгледања града. Страни туристи уживају у изгледу зграде и желе да је виде изнутра.
Пре више од 100 година је било тешко претпоставити да ће на месту мочваре у јужном делу Руске империје, гда је харала маларија, настати познато у свету летовалиште и бања.
Из читаве Русије су овамо дошли интелектуалци-досељеници. Једна од првих је овамо дошла из Петербурга књижевница и просветитељка Јекатерина Мајкова. Она је отворила у својој кући јавну библиотеку. Када је читава Русија 1899. године славила 100. годишњицу великог песника Александра Пушкина, Сочинци су у част тог догађаја почели да прикупљају средства за изградњу специјалне зграде за већ формиране књижне фондове. Прилоге су давали и интелектуалци-становници града, и обичан народ – занатлије, трговци, земљорадници. Патронирао је изградњу лекар Аркадиј Гордон, на чију иницијативу су у граду настали први санаторијуми и почели да се користе целебни мацестински извори.
Постепено су се фондови библиотеке повећавали, јер су их попуњавали и познате личности, и обични грађани. Осим лепе књижевности, овде има књига из медицине, права, социологије, економије – практично из свих области знања. Кустоси пажљиво чувају раритете, међу којима је раскошно издање из 1912. године Историјат сликарства свих времена и народа чувеног русокг уметника Александра Беноаа.
Данас је Сочинска библиотека савремени културни центар, где контактирају млади, где има и клуб књижевника. Читаоцима су приступачни и електронска читаоница, и сајт на Интернету.
- Извор
- Голос России, фото: РИА Новости/ vostok.rs
- Повезане теме
- Русија
- књижевност
- годишњица
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Исхрана на радном месту је један од кључних фактора који утичу на продуктивност, здравље и опште задовољство запослених. Квалитетни оброци не само да пружају енергију неопходну за рад, већ...
Председник Александар Вучић изјавио је да му је потврђена вест да за неколико дана САД уводе комплетне санкције против Нафтне индустрије Србије (НИС) због руског власништва. Кад је нека...
Руске снаге извршиле су комбиновани удар на објекте енергетске и војне инфраструктуре на територији под контролом кијевског режима.
Остале новости из рубрике »