Банка спасава поштаре

"Поште Српске" завршиће пословну годину с позитивном нулом, с обзиром на чињеницу да је првог јула 2007. године истекла обавеза Телекома Српске да нам исплаћује субвенцију, каже у интервјуу за "Фокус" Јасминка Кривокућа, директор "Пошта Српске".

ФОКУС: Може ли такав резултат да се оцијени добрим?

КРИВОКУЋА: "Поште Српске" не могу пословати позитивно, јер имамо велики број пошта које производе само губитке, а њихово пословање јесте у директној вези с развијеношћу привреде. Према закону, обавезни смо да у сваком насељеном мјесту имамо пошту. Будући да не могу затворити поште које послују с губитком, бићу приморана да раднике шаљем на чекање. Обратила сам се Влади РС са захтјевом да "Поштама Српске" обезбиједи субвенцију од милион марака мјесечно на име инвестиција и покрића губитака непрофитабилних пошта. Међутим, нисмо наишли на разумијевање приликом доношења буџета за 2008. годину. Ресорни министар одговорио нам је да "Поште Српске" не могу да добију субвенцију од Владе РС, јер су акционарско друштво. Подсјећам да "Жељезнице РС" имају идентичну власничку структуру, али ипак добијају грант од Владе, који ће у овој години премашити износ од 30 милиона марака. Наш највећи проблем јесу средства за инвестирање, јер "Поште Српске" из свог пословања могу да покрију само бруто плате.

ФОКУС: О каквим инвестицијама се ради?

КРИВОКУЋА: "Поште Српске" немају сортинг центар, односно аутоматску обраду писама и пакета обиљежених бар кодовима, по чему су јединствене на простору бивше Југославије и шире, јер је ручна обрада давно превазиђена. Сортинг центар кошта око 40 милиона марака, а ми тај новац немамо. Један од проблема јесте и то што су сви објекти "Пошта Српске" у веома лошем стању и захтијевају поправак. На прагу смо реализације једне велике инвестиције, а то је изградња бекбоун система, односно радио-релејног уређаја којим ћемо све наше поште повезати у јединствен информациони систем. На тај начин уштедјећемо 700.000 марака на годишњем нивоу, које смо до сада плаћали за кориштење линкова Телекома Српске.

ФОКУС: Да ли вам је Телеком Српске исплатио сав новац?

КРИВОКУЋА: Много нам је помогао ревизорски извјештај господина Бошка Чеке из 2002. и 2003. године, у којем је констатовано да нас је Телеком Српске поткрадао. Уз много труда, успјела сам да наплатим 11 милиона марака од Телекома, које сам орочила и које чувам за оснивање Поштанске банке.

ФОКУС: Које услуге ће пружати Поштанска банка?

КРИВОКУЋА: Поштанска банка бавиће се платним прометом, штедњом и мањим кредитима, а акценат ће бити стављен на рурална подручја. На примјер, просвјетни и здравствени радници у малим мјестима, у којима нема банака, могли би да примају плату преко Поштанске банке. Исто важи и за субвенције за пољопривреднике. Елаборат о оснивању Поштанске банке израдила је ревизорска кућа "Ревидере" из Бијељине, која је изабрана путем објаве. Елаборат је, у ствари, анализа пословања "Пошта Српске", са освртом на могућности оснивања банке. Познато је да у сваком насељеном мјесту у Републици Српској постоји пошта, што нам даје широке могућности за бављење банкарским пословима.

ФОКУС: Покренули сте иницијативу за измјену Закона о посредовању у осигурању. Зашто?

КРИВОКУЋА: Наш циљ јесте да вршимо продају осигурања у име и за рачун осигуравајућих друштава, исто као што посредујемо у име и за рачун банака у платном промету. Сва осигуравајућа друштва заинтересована су за посредничке услуге "Пошта Српске", с обзиром на развијеност наше поштанске мреже као и присуство ЦИПС-а у 55 општинских пошта на подручју РС. Осим тога, кроз информациони систем пошта смањиле би се злоупотребе и омогућила контрола уплата.

ФОКУС: У 2007. години био је актуелан конкурс за добровољни раскид радног односа. Да ли је тај пројекат завршен?

КРИВОКУЋА: Да. Услове за прекид радног односа и право на отпремнину остварило је 178 запослених. На име отпремнине исплатили смо 3,2 милиона марака, али ту суму, према процјенама, вратићемо за 18 мјесеци. Такође, у току је конкурс за добровољни докуп радног стажа и за ту сврху издвојићемо 600.000 марака. На овај конкурс до сада се пријавило око 60 запослених. Почетком 2008. године спровешћемо још један циклус добровољног прекида радног односа, али то не значи да нам нису добродошли млади, квалификовани кадрови. Протеклих година у "Поште Српске" запошљавали су се радници свакаквог профила, кувари, конобари, кожари. Међутим, успјели смо да ријешимо проблем једног дијела радника који својим квалификацијама не одговарају модерном поштанском систему.

ФОКУС: Какви су планови у идућој години?

КРИВОКУЋА: Почетком фебруара требало би да буде одржана Скупштина акционара "Пошта Српске", на којој ћемо, надам се, усвојити план пословања за 2008. годину и план пословања до 2011. године. Будући да 2011. године почиње либерализација поштанског система у БиХ, бојим се да би "Поште Српске" могао да угрози неки приватни поштански оператер, а то не би одговарало Влади РС. Вријеме је да представници власти схвате да поштански систем у Српској не може да опстане на садашњем принципу пословања.