Ватикан и Албанци разапели Србију

Књига „Убиство климентског војводе” писца, афористичара, комедиографа, песника Ралета Трифуновића, свакако ће заокупити велику пажњу јавности, како по историографској веродостојности и садржини, тако и по посебним списатељским вредностима, које сигурно ни једног читаоца, био он за , или против, неће оставити нимало равнодушним. Ово историјско-књижевно дело вешти је покушај ствараоца да многе савремене „неверне Томе” увери да је наш народ на просторима који се протежу од данашње Албаније, Македоније, Црне Горе, наравно, Србије, територије целе Босне и Херцеговине, и Хрватске са Далмацијом, заправо велике Илирије, јесте вечно станиште Срба и наших предака. Дакле, опречно тврдњама научника да српска историја почиње тек са неком сеобом Словена у 7. или 8. веку. Али  овај роман на 334 странице много је више од тога – истинита, потресна епопеја вековног страдања обесправљеног православног народа на Косову и Метохији, и не само тамо!!

То, са прилично аргумената,чињеница, поткрепљених бројним историјским подацима, научним делима, тврди сам аутор. Рецензент вредног дела др. Јован И. Деретић на једноставан начин даје свој суд о књизи.

–„Убиство климентског војводе” личи много на хронику једног времена које би се могло сместити негде у средњи век по својој грубости, а које, нажалост још траје. Све те грозоте које  је један  примитивни и обездуховљени свет могао да смисли, а за које смо склони да претпоставимо да су давно нестале, појављују се и данас пред нама у виду море у сред јаве. Ти обесни насилници које нам писац представља су Арбанаси католичке или исламске вере под заштитом турске власти, а жртве су незаштићени Срби. У данашње време стање је  различито само толико што арбанашке терористе не штите Турци, него НАТО-вци. Окупација српске територије и арбанашки терор су исти у време које се у роману описује и данас– пише, између осталог, у рецензији уважени српски академик.

•        Латили сте се пера у време када се књижевници који нису европејске провенијенције не цене, или још горе, срачунато гурају у запећак? Јасно вам је да се у садашњим „ виоровитим” временима треба „борити са ветрењачама”, да би роман постао популаран.

– Сваки Србин, који данас преживљава косметску голготу, хтео, или не, мора да се запита зашто нам се све ово дешава, ко је крив и кад је наше распеће започело? Покушао сам прво себи да дам одговор. Трагајући за истином, проучио сам, прочитао на десетине  историјских записа, сведочанстава, дела познатих научника, наших, али и страних, који се баве балканском прошлошћу. И прича у роману је, наравно, аутентична, као и догађаји. Све се дешава у периоду од 1904. до 1908. године на просторима садашње Албаније. Желео сам, такође, од заборава да сачувам  време  и прилике уочи Балканских ратова. Анализирајући свеукупне околности, закључак је да је политика ондашње турске империје била злочиначка, лицемерна према српском хришћанском живљу .Уочљиво је њихово настојање да све римокатолике у северној и средњој Албанији - исламизују и што пре пребаце на простор Косова и Метохије. А све у намери да се појача терор над Србима. Требало је Албанце искористити. Порта није смела отворено са регуларном војском то да чини због обавеза према европским силама –напомиње писац Рале Трифуновић.

•        Ко је главна личност романа? Шта она симболизује?
–Римокатолички војвода, који је живео на просторима садашње Албаније- Ђерђ Вукај био је јадан од најпогоднијих личности, пошто је, према отоманској процени, имао огроман утицај на своје саплеменике .Морао је дакле,  да одигра кључу улогу. Да прими ислам и постане „ крвави мач” над српским главама, водећи за собом масовно исламизиране католике. Међутим, није стигао да пређе у ислам. Историја бележи да је на путу од Албаније према Плаву, Црној Гори, на подручју Призрена, Пећи, Ђаковице, као католик, чинио стравичне злочине. У књизи је безброј потресних прича. Да не замарам ваше  читаоце навешћу само неке. У харему код Пећи зверски масакрира 1905. године заробљену српску девојку, а другу јадницу пред мештанима разапиње, везујући је на коњске репове. У Ђаковици, убија убогу старицу, нашу сународницу, која га је преклињала да је заштити од арбанаског зулума. Мислила је, стара измучена  Српкиња,  видевши Ђерђа који је носећи турску заставу „јездио” Косметским вилајетом, да је то власт- турски старешина. За Ђерђа се зна да је  убио на стотине Срба. Све – под отоманском заставом. Врло је битно да се зна  да су римокатолици и Албанци, под благословом царске Порте и прећутним одобрењем Ватикана чинили ужасне злочине над нашим народом. Радили су то својски почев од 17 века.

•        Пишете о периоду уочи Балканских ратова. Зашто на томе толико инсистирате?
– Турска империја је у то време била прилично уздрмана унутрашњим неприликама и сходно томе, настојала по сваку цену да убрза исељавање Срба са Косова и Метохије , досели Албанце и исламизиране католике, како би као живи бедем штитили отоманске границе, евентуално били претходница за нова освајања. А, наша голгота почела је још у 17 веку. То одлично знају врсни историчари, али и „ они други”, који из својих разлога ћуте. Врана врани очи не вади. Оно што је занимљиво, када је војводска Вукај „ династија” у питању, јесте чињеница да је војвода Марк, Ђерђов отац који је управљао средњом и северном Албанијом, био велики пријатељ са српским главешинама у Црној Гори и  краљем Николом Петровићем. Као ватрени заговорник сарадње са Србима у Црној Гори и Цетињем, настојао је да спречи исламизацију, насупрот свом сину.

•        У књизи је фрапантан податак везан за Курде и Јермене!
– Јавност није упозната  да је Турска империја масовно користила Албанце за гушење побуна Курда и јерменског народа, који су сличне судбине као ми Срби. Тада су и ови народи живели на простору  отоманске империје. У свим злочинима над Јерменима и Курдима учествовали су арбанаски послушници, плаћеници, а под отоманским наређењем. Јерменски народ ни данас не одустаје и сада тражи од САД да званично призна да  је Турска крива за геноцид над Јерменима, када је поубијано  више од 1,5 милиона недужног народа. И, шта се дешава? Америка „не би да призна” геноцид, јер би тиме покварила добре војно-партнерске односе са Турском. У књизи, призренски Шемси-паша у разговору са  католичким војводом Ђеређ Вукајем износи тврдњу да су Албанци масовно учествовали у свим покољима над Јерменима, а не само Турци.

Где је била Албанија и где је права постојбина данашњих Албанаца, Шиптара, Арнаута, Арбанаса и како се све,већ према тадашњим потребама, нису звали
Из мапе се такође лако закључује зашто је Турска баш њих ангажовала за геноцид над Јерменима и Курдима

•        Документаристички роман описује погибију Шћербина, првог руског конзула у Призрену
– У руској  дипломатској историји, конзул Шћербин упамћен је  као врстан, неустрашиви, искусни политичар. Да би Русију детаљно информисао о погрому православног живља у Косовском вилајету одлазио је храбро у најзабитија српска села, у која од Арбанаса нису смели ногом да кроче ни српске дипломате. Док је Шћербин обилазио  напаћени, застаршени, српски народ у околини Приштине, убио га је Албанац- ангажован од турске власти,  за обезбеђење руског конзула. Наступило је због тога време озбиљне кризе у односима Турске и Русије. Да би се некако „ ствар заташкала” , заплашена отоманска империја наредила је да се виновник јавно погуби, оправши тако руке, од, како се касније, испоставило, нарученог убиства.

•        Дакле, показали сте да су Срби од памтивека на Балкану.
– Користио сам  драгоцену, званичну документацију. Навео бих уџбеник  за основне школе француског Министарства просвете из 1868. „Римска држава” у којем пише да су Арапи крајем Х века довели албанска азијатска племена са Кавказа, прво на Сицилију, пошто су Арапи у то време, победивши византијску војску, покорили пола Сицилије. Из Сицилује због преврата, Албанци већ исламизирани - беже. Насељавају половином 11. века подручја садашње Албаније и Космета, у почетку као сточарска племена. Податке о пореклу Арбанаса запад је дуго скривао. Званичну „своју верзију” вешто пласирају. А, то је да су Албанци, Шиптари, односно Арбанаси „староседеоци”, а да су се српска словенска племена ту „ настанила” тек у 8. веку, што наравно није истина. Срби су староседеоци на овим просторима од памтивека. О томе постоји бројна научна документација. Што се романа тиче, нека читаоци просуде.