Шах као животни модел

У Мултимедиа Арт Музеју Московски дом фотографије одржава се изложба, посвећена шаху и великим шахистима, уприличена светском шампионату ФИДЕ у шаху који се одржава у Москви.

Интересовање према шаху и свему, што је с њим повезано,  нарочито је актуелно, захваљујући шаховском турниру између шампиона Индијца Вишваната Ананда и  израелског велемајстора Бориса Гелфанда. Како је рекао приликом отварања изложбе председник посматрачког савета Руске шаховске федерације Аркадиј Дворкович, када смо  замишљали организацију овог меча, наша замисао се састојала у томе да спојимо спорт, уметност и науку.

Управо такав спој је у основи шаха. Данас видимо праву спортску, а истовремено интелектуалну борбу: два шаховска генија се боре за шаховску круну. Меч се одржава у Третјаковској галерији – нашем уметничком бисеру. Истовремено у Мултимедиа Арт Музеју отвара се јединствена изложба, посвећена шаху. Поред тога  меч у Третјаковској галерији могу да прате стотине хиљада људи у читавом свету… Тако нешто још није било у шаху, заиста никада није било! Сматрам да смо успели да оставаримо нашу идеју!

Нажалост, међу учесницима данашњег турнира нема грађана Русије. Зато на зидовима Московског дома фотографије је читава галерија портрета чувених совјетских и руских велемајстора – светских шампиона: Алехин, Ботвиник, Смислов, Таљ, Петросјан, Спаски, Карпов, Каспаров, Крамник… Подсетимо, почев од 1948. године,  у току 25 година шампиони су били само представници Совјетског Савеза!

Назив изложбе фотографија је «Шаховске фигуре, 20. век». Тај век је био посебан у смислу односа према шаху, - тврди директор Дома фотографије Олга Свиблова. Шах је био део културе, у совјетско доба се он с правом сматрао једним од добара нације поред космоса и балета. У експозицији има 100 фотографија. Најстарији експонат датира из 1920. године, то је фотографија великог руског шахисте Александра Алехина. У раритете спадају и фотографије из 20-30-их година прошлог века.  На њима се може видети први међунардни московски шаховски турнир – обожаваоци у очекивању аутограма;  младе шахисткиње приликом првомајске манифестације – с шаховским таблама уместо плаката…Свака фотографија има легенду, зато  питања – Шта? Где? Када? – нестају.

Изложба подсећа да љубав према шаху понекад је било јача од ситуације, те је помагала да се преживи. Поред фотографија, на изложби се могу видети и шаховске фигуре од картона, направљене у блокираном Лењинграду у време Другог светског рата, или фигуре од жице,  које су направили у логорима  политички затвореници – жртве  стаљинског режима…

Међутим, главно место на изложбьи заузимају  они,  чија имена су данас у свим светским вестима – Вишванатан Ананд и Борис Гелфанд. На фотографијама оба велемајстора су снимљена  као веома млади играчи, што, вероватно, није случајно, јер експозиција је намењена младима: играјте шах, волите га као што су га волиле генерације пре вас!