Партнерство Русије с ЕУ без Грчке

Десило се тако да је нови председник Француске Франсоа Оланд ступио у дужност шефа државе у сложеном за читаву ЕУ периоду – банкроту Грчке, акутном погоршању ситуације у још неким чланицама ЕУ и опасности распада еврозоне. Ти су проблеми били разматрани и током дискусије помоћу ТВ моста Москва-Париз, који је организовала РИА Новости, са темом Промена власти у Француској. Ризици за еврозону: измишљени или реални?

С руске стране су у дискусији учествовали шеф катедре европске интеграције МГИМО Олга Буторина и руководилац Центра немачких истраживања Института Европе РАН Владислав Белов, с француске -професор Универзитета Париз 10, саветник Центра перспективних истраживања и међународних информација Мишел Аглиета. Одговорили су они и на питања  новинара. Да ли је могућ најгори сценарио развоја крезе у Грчкој – њено напуштање зоне евра, слаблење саме зоне? И друго - како то може да утиче на односе између РФ и ЕУ, која је главни њен спољноекономски партнер? – питања нашег дописника за француске и руске експерте. Коментар професора Мишела Аглиета.

Одговор на то питање је веома важан, јер је повезан с политичком ситуацијом у Грчкој. У њој нема ништа неочекивано, јер становништво одбије могућност строже ситуације. Друштво у Грчкој  се распада  услед догађаја, који се дешавају у земљи: у њему се повећава неједнакост, има све више сиромаха. Још у јануару сам предвидео такав сценарио – могућност за Грчку напуштања зоне евра. Тада је таква могућност била минимална, данас она постаје све реалнија, изгледа да Грци немају други излаз. Међутим, то ће бити право осиромашење за земљу, мада, с друге стране, биле су кризе у Азији, у Русији 1998. године, у Аргентини, те су сваки пут земље налазиле излаз из такве ситуације, уводећи строгу финансијску политику и тиме повећавајући своју конкурентност и убрзавајући економски раст, и то за неколико година унапред. Односно, после финансијске кризе је тамо настајао пораст. Дакле, напуштање еврозоне од стране Грчке је могуће, после тога ће земља бити у току неколико година у веома сложеној ситуацији. Вероватно ће она касније почети да се уздиже захваљујући јефтинијем извозу, али са гледишта финансија биће јој тешко -  нема много оних, ко би одлучио да у њу инвестира, зато ће животни стандард и даље падати. Аргентини је требала година дана да би савладала кризу. И Русија је успела да изађе из кризе – повећали сте своју конкурентност, повећали извоз, те је код вас почео економски раст. Вероватно кроз то мора да прође и Грчка – развијаће се пољопривреда, јефтинија индустрија, најзад, туризам.

Међутим, то је више политички проблем – ако  влада, национализујући финансијски систем, буде могла да усмери средства  за раст производње, могуће је да ће почети раст. Ситуација у коју је Грчка утерала себе, постоји делимично у Португалији, Шпанији с њиховим слабим економијама и финансијама. Затим то могу да буду Италија, а чак и Француска. Задржати општу ситуацију је посао Централне банке заједнице, а главно је – сачувати зону евра. Водећу улогу у тој сфери преузела је Немачка, али и тамо постоји мишлење да вреди обуставити  плаћање неуспеха других. Међутим, с друге стране зона евра омогућује Немачкој да максимално искористи предности своје индустрије. Разумљиво је да ни она не жели да сврши с зоном евра. Ако се зона ипак распадне, нова немачка марка ће се наћи у катастрофалнијој ситуацији у односу на валуте других земаља. Конкурентност Немачке ће једноставно нестати. Дакле, у данашњој ситуацији треба тражити компромисе ради подршке и одржавања зоне евра.

О будућности зоне евра говори Олга Буторина.

Уверена сам да ће руководство ЕУ бранити очување зоне евра све до последњег цента. Мислим  да ће зона евра бити очувана са 95 одсто вероватноће. Да ли вреди да се Грчка искључи из зоне евра како то предлаже шеф ММФ г-ђа Лагард? Грчка се нашла у зони евра практично на превару. Током 20 претходних година она је имала дефицит државног буџета на нивоу 7-8 одсто годишње у просеку и веома високу инфлацију. Зато нису постојали никакви економски предуслови да би земља испунила критеријуме Маастришких споразума. Грка је фалсификовала финансијске податке, те је била унапред примљена у зону евра. Не искључујем да су јој учињени уступци под притиском одређених политичких снага у ЕУ. Прво, Грчка је почетак европске цивилизације и културе. У периоду хладно грата Грчка је била адут у игри између два политичка пола. Она је изгубила ту улогу после распада социјалистичког система. Данас, када су чланице НАТО Бугарска и Румунија, она више није толико интересантна за западне стратеге. С обзиром на превару приликом учлањивања у зону, данас би било право да је искључе. Међутим, ако Грчка напусти зону евра, губици при обрачунавању с њом ће износити око 50 милијарди долара.  Питање  је одакле ће она добити тај огроман износ? Могло би се десити да искључивши Грчку, остале чланице ЕУ морале би да саграде на граници с њом високе зидове да би онемогућиле долазак имиграната, илегални бизнис, укључујући дрогу. Земља разорене економије, свакако, угрожава осталу Европу. Зато, - каже Олга Буторина, сматрам да ће Грка ипак остати у зони евра.

Ево мишлења другог руског експерта Владислава Белова.

Могућност  изласка Грчке из еврозоне није катастрофа, - каже он. – То је редовни процес, који је могућ. Ствар је у другом: Грчка не жели да напусти еврозону, док не постоји механизам који би је натерао да  напусти. Оци-оснивачи еврозоне нису мислили на то, они су очекивали да ће се зона само ширити, зато нису мислили на  излазак из ње. Међутим, то ће бити додато  Лисабонским уговорима. Према последњим анкетирањима – 8 од 10 одсто Грка је против изласка из еврозоне – они штрајкују, вичу, једноставно зато да би им за то још и платили. Данас сам слушао директан пренос разговора с једним од идеолога Социјалистичке странке Грчке, коији је рекао да их погрешно тумаче. Грчка је спремна да плати дугове да би остала у зони евра, али ради тога јој је потребан трогодишњи мораторијум. Тај предлог може да се разматра, зато до распада зоне евра неће доћи. И Немци, и Французи – канцелар Меркел и председник Оланд – недавно су стриктно потврдили своју спремност да и даље раде с Грчком ради њеног очувања у еврозони, пружајући јој помоћ у спровођењу реформи. Дакле, ја сам оптимиста, зона евра ће бити сачувана.

О последицама евентуалног распада или очувања зоне евра за Русију говори Олга Буторина.

Мислим да неће доћи до крупних промена, - каже она. – 40 или нешто више одсто валутних резерви Русије се састоји од европске валуте, отприлике исто толико се састоји од долара, остало се састоји од фунта стерлинга и јапанске јене. Подсетим, да од почетка 2005. године Русија користи бивалутни систем долара и евра. У еврима се склапа све више уговора и у случају, када евро почиње да се смањује у односу на долар. Русија, мада је то чудно, има предност, јер када  увози европску робу за евре и извози нафту и гас за америчке доларе, има разлику у курсу себи у прилог. Зато увек при смањењу курса евра ширимо увоз из зоне евра, а то позитивно утиче на европску економију. Увек имамо позитивни салдо у трговини с ЕУ. Додуше, оно се смањује током година, али не верујем да ће доћи до неких кардиналних промена с доларима и еврима, што гарантује бивалутну стабилност Русије.

И Владислав Белов сматра да догађаји у еврозони неће много утицати на Русију.

80 одсто нашег извоза су сировине, односно, долари, 80 одсто  нашег увоза је опрема, и то 60 одсто добијемо из ЕУ, 50 одсто из еврозоне, - објашњава он. Чак да је остала само Немачка, нова немачка марка неће настати, остао би евро, зато Русија нема зашто да се брине.  Што се тиче руско-француске сарадње, она ће доласком новог председника добити нови подстрек. Нови председник  не негира ту сарадњу пре свега због тога, што су крупни француски концерни заинтересовани за ширење свог присуства на руском тржишту. То је опет подршка евра.

Слушали сте фрагмент видеомоста Москва-Париз са темом Промена власти у Француској. Ризици за еврозону: измишљени или реални?