Нису криве кишне глисте

Као што је јавности већ добро познато, јако дуго се води полемика око избора чланова савјета РТЦГ.

На групи НВО сектора, Мирослав Влаховић дуже вријеме указује на деформацију свијести те јавности која дрско игнорише чињеницу да трећина становништва за чија се права декларативно боре, не постоји у животу институција РЦГ. На његову опаску да ни у скупу предложених кандидата за Савјет РТЦГ нема ниједан Србин, јавила се госпођа Љиљана Раичевић са следећим питањима:


Мирославе,
што се нијеси ти јавио за члана савјета?
Одакле знаш да нико од њих није србин?
И да знаш да си у праву када кажеш да су твоје поруке читане.
Ја их редовно читам.
Поздрав од
Љиљане


Преносимо интегрално одговор Мирослава Влаховића.


Поштована госпођо Љиљана,


Недопустиво дуго сте чекали мој одговор и ја Вам се извињавам што тек сад одговарам на ваша питања. Пошто је РЦГ мала држава, њену јавност, без обзира на обиље сегмената те јавности, није тешко пратити, као ни профил оних који у тој јавности учествују и који је обликују. Висок ниво диференцијације по питањима културног и националног идентитета некада истог народа омогућава пажљивом посматрачу да недвосмислено утврди националну припадност било ког учесника јавног зивота на основу његових јавно датих изјава. Осим тога постоје и публикације типа "Ко је ко у Црној Гори" које се базирају на исказима оних који су у тим публикацијама заступљени. Оне су значајан извор информација као и сајтови различитих организација и институција, Затим лични контакти са званичним представницима тих институција, затим институција посланичког питања, интервјуа и слично.

Из свега поменутог се добије јасна слика о националној припадности актера јавне сцене. Чак и о генези и варијацијама те припадности код једне исте особе. У функцији времена, како би рекли математичари.

Српски народ у РЦГ је изгубио јединог свог дипломату простом одлуком Ива Арменка да више не буде Србин. Ето, до таквих бизарних детаља моземо да дођемо ако отворених очију и без предрасуда посматрамо јавност у РЦГ. Нико од предложених кандидата за Савјет РТЦГ није Србин. То њихово јавно дјеловање и њихови лични искази јасно говоре. Можемо да кренемо и обрнутом логиком. По чему би се било коме од њих видјело да је Србин? А у овом моменту, под овим околностима, при оваквом ТВ програму у последњих 10 година, зар не би било нормално да члан Савјета РТЦГ буде неко ко се активно бавио српском културом у РЦГ или је бар познати умјетнички стваралац Србин са територије актуелне РЦГ? У предложеном Савјету нема ни формалних Срба. Оних који су Срби по потреби ДПС-а. Зар мислите да би однос збирне удружене већине према Србима био другачији да је за члана Савјета предложена г-ђа Јоргованка Џаковић? Онолико као жена заступа права жена толико као Српкиња заступа права Срба. Мислим да је и ваша НВО дала свој суд о ангажману др Јоргованке Џаковић по питању права жена. Е, исто тако бисмо инсталисање неког квази-Србина у Савјет РТЦГ ми Срби могли да поздравимо. Дакле, мој одговор је- из свега наведеног знам да нема никога међу предложенима ко је Србин. Ја се нисам јавио за цлана Савјета зато што не боравим у РЦГ. Истина, немам ни искуства ни потребних квалификација, нити знања која би ме препоручила за то мјесто. Ето ријетке прилике да чујете да се неко не осјећа способним, зарад недостатка личних квалитета, да обавља неку функцију у РЦГ. Међутим, има много Срба који би могли да врше јавне функције у институцијама и органима РЦГ које нису извршне. Ја и не тразим да Срби врше изборне функције директора јавних предузећа, да буду министри, да Србин буде шеф АНБ-а. То се осваја на изборима. Међутим, тврдим да је потпуно НЕВЈЕРОВАТНО да ниједан судија Врховног, Уставног и Апелационог суда, понављам НИЈЕДАН, није Србин. Да од 450 (четири стотине педесет) службеника АНБ-а има само 3 Србина (Податак са Одбора за безбједност Скупштине РЦГ), извор лично сеф АНБ-а. Не мора г-дин Душко Марковић да буде Србин, али сваки трећи слузбеник АНБ-а мора да буде Србин. Сваки трећи судија мора да буде Србин. Трећина програма срамне, идиотске, заглупљујуће ТВЦГ мора да буде прво квалитетна, а онда емитована на српском језику уз употребу ћирилице и на теме које су Србима интересантне. Када назовем Центар за исељенике РЦГ службеница не треба да се пренерази када кажем да српски исељеници из РЦГ желе да позову Српско пјевачкло друштво "Бранко" из Подгорице на гостовање по Србији о трошку РЦГ. Не мислите ваљда да на то немају право?

Ако, госпођо Љиљана, сваки трећи полицајац у РЦГ није Србин, сваки трећи судија наведених судова у РЦГ није Србин, ако трећина програма телевизијског Јавног сервиса није на српском, онда је то кршење права нас Срба. Ако баш ниједан судија није Србин, ако у АНБ-у, практично, нема Срба, ако РТЦГ уопште не прави програм на српском онда држава у којој се те невјероватне ствари догађају заслужује да буде презрена, омрзнута и игнорисана од стране нас Срба, држављана и грађана РЦГ. Ако то подржава и толерише НВО сектор у РЦГ, онда нама Србима остаје да кажемо да је НВО сектор провладин. Ако посленици НВО сектора измисле 500 организација које их подржавају, па их, кад извисе, подржи само једна, онда ја томе, госпођо Љиљана, морам да се, извините на изразу, спрдам. Јер је то, што би рекли наши стари, за спрдњу. Ако смијем овом јавном обрацању да дам личну ноту- ја волим шалу. Волим онај интензитет шале који ми Срби именујемо једном глаголском именицом која садржи прилично вулгарну псовку. Зато моја обраћања цијењеним партиципантима на овој листи често имају хуморни тон, без обзира што говоре о тешкој болести једне неуспјеле, ненормалне заједнице каква је РЦГ. Без обзира што говоре о лажи, насиљу, превари и мржњи као фундаменталним принципима на којима стоји релативни мир те немогуће, болесне заједнице. Не могу да се не спрдам са посленицима НВО сектора које подрзи 650 организација. Госпођо Љиљана, 650 организација! Само из области заштите људских и дјечјих права!

И онда, од мојих пара на Јавном сервису пребирају по томе како је то могло да се деси да не упадну на мјесто да им капа 600 евра мојих (и ваших) пара мјесечно. Иста телевизија не направи ниједну емисију о убиству Душка Јовановића, док активност МАНС-а практично изрекламира, као што је некада рекламирала НВО Покрет за промјене (знам да је Група- каква је разлика?) који је имао цјеловечерње емисије са истим лицима која данас сједе у њиховом посланичком клубу или у фамозној НВО која никако да добије члана Савјета РТЦГ. И сада је проблем у Савјету РТЦГ и зеленилу око зграде Телевизије, у семафору наспрам те зграде, у влажности ваздуха и кишним глистама. Није проблем у томе да та телевизија лаже и прећуткује, није проблем у томе да чланови Савјета нису чланови Савјета него примаоци пара на име услуга диктатури, да ту телевизију не гледа бар трећина оних који је плаћају јер их она вријеђа и понижава.

Стварност ће, госпођо Љиљана, да продре и на тај медијум. Склопиће се околности, и међународне и унутрашње-политичке, које ће да у јавност уведу занемариване и игнорисане Србе из РЦГ. Већ постоје минимални помаци у том правцу. Нико више не говори да су Срби у РЦГ политичка категорија и да ће ненасилно да нестану. Нико више са подсмијехом не гледа на захтјеве српских посланика и одборника да добијају скупштинске материјале на ћирилици. Питајте сада др Старчевић-Менгелеа да ли ће Срби из РЦГ да нестану. Ваши пријатељи са оног радија за који кажете да је анти-режимски сада треба да прочитају мој интервју коме су се, чујем, у својој емисији спрдали у мом одсуству а у присуству политичара који, једноставно, није разумио шта ја говорим. Нека сада ваши пријатељи са те радио-станице прочитају тај исти интервју и оцијене да ли је битније шта сам тада рекао од тога чији сам брат.Мислим да је још једна значајна посленица НВО сектора, у међувремену, схватила да је оно шта сам јој на овој листи поручивао много битније од породичних интрига којима је побједоносно винтлала по јавности. Корисно би било да је промјена у виђењу приоритета код ње наступила усвајањем елементарних норми цивилизованог понашања, али мислим да то није доминантан мотив.Мој врли пријатељ, економско-политички аналитичар сајта www.слободнамисао.цом одложио је почетак њене званичне политичке каријере и условио њено необично реаговање на анкете про-владиних анкетара. Популарност у РЦГ је, одједном, добила негативну конотацију. Одједном, под утицајем непоћудних Срба, анкете бивају виђене као диктиране и прављене са задњом намјером. Одједном, са командног мјеста НВО сектора признање да се јавност у РЦГ креира помоћу РТЦГ и да је појављивање на РТЦГ могуће искључиво оним чиниоцима друштвене стварности у РЦГ који подржавају диктатуру и националну дискриминацију.

Убијеђен сам да и Ви, као и ја, вјерујете да ће неко за округлим столовима бораца за људска права у РЦГ, кад тад Гојку Раичевићу рећи:"Престани, сви знамо то шта нам говориш и сви знамо да си у праву.".

Оно шта знам је да Гојко прије тога неће престати да говори. Е, зато су моје поруке читане. Зато што стварност виде са оне стране са које нико из касте НВО професионалаца није сагледавао и желио да види, али је свима јасно да тако не може до у недоглед. Мало сам рано почео, али ево се сад боље разумијемо.


Надам се да је одговор јасан и сигуран сам да је исцрпан.

Примите моје најсрдачније поздраве!