Да ли ће сепаратисти поцепати Европу

Због несугласица између Фландрије и Валоније, последњих месеци краљевина Белгија нема владу, покрајина Фландрија прети отцепљењем. Политичка атмосфера тако је усијана да је на пример Фламанцу који не говори француски најбоље да прича енглески у бриселском таксију уколико је таксиста Валонац. Валонија је покрајина у којој се говори француски, а Фландрија има свој фламански (холандски) језик за службени. "Од када је све ово почело пре неколико месеци - више не возим Фламанце који причају свој језик у мом таксију - иако их разумем", рекао нам један таксиста Валонац у Бриселу, очигледно расположен за битку.

Балканског читаоца овај таксиста свакако подсећа не некога или нешто иако је мало вероватно да би белгијски "развод" какав год да буде могао да се одигра на балкански начин. Белгија је најилустративнији пример регионалних сепаратизама који јачају не само на Балкану или територији некадашњег СССР-а, већ и у Европској унији. Између Фландрије и Валоније постоји језичка подела – али је она, иако највидљивија – заправо најмање значајна. Иза сепаратизима Фландрије стоји економски предумишљај. Фландрија је економски динамична и богатија од Валоније која још увек има карактеристике некадашњег индустријског центра који није успео да се опорави и стане на ноге после краха индустријске ере седамдесетих година. Независност Фландрије није више хипотеза већ све реалнија могућност која би значила стварање независне Фландрије и посебни статус за регион Брисела. Испитивања јавног мњења показују да је већина Фламанаца за отцепљење, а већина Валонаца за одржање краљевине Белгије као једне државе.

Белгија је најсвежији, али не и једини пример јачања сепаратистичких снага и покрета у Европи. У последњих неколико деценија Европска унија се све више шири, али се у исто време одвија процес јачања регија унутар држава чланица и слабљења централне државне власти. Случајно или не, што се ЕУ више шири – све је више регија које захтевају повећање аутономне економске и политичке власти, а све су бројније политичке странке које заговарају отцепљење својих регија. После отцепљења Црне Горе, потенцијални "кандидати" за независност су Косово, али и Шкотска у Великој Британији рецимо.

Када је реч о западној Европи и сепаратистичким амбицијама регија, поред Белгије на политичкој карти ЕУ најуочљивији су примери Шпаније и њених регија Каталоније и Баскије. Ове две регије имају веома високу аутономију, која је пре свега очигледна на плану система образовања. Каталонија има чак и своју независну репрезентацију, своју химну, своју заставу и свој сопстевни каталонски језик као службени у јавним институцијама, укључујући и правосуђе. Један високи дипломата у ЕУ пореклом из Каталоније рекао нам је да треба бити опрезан када је реч о извлачењу закључака. "Сви Каталонци су сепаратисти када ујутру пију кафу у бистроу преко него што почне радни дан. После кафе мењају поглед на ту причу. Када почну да раде, нарочито ако су у приватном бизнису, они веома добро знају да је Каталонији боље да буде држава у држави Шпанији која је држава у Европској унији. Без шпанског чланства у ЕУ, Каталонија никада не би добила милијарде субвенција које су се у њу сливале последњих десет година преко Мадрида и захваљујући којима је Шпанија постала економски развијена", каже наш саговорник.

Сепаратисти нису без политичког предумишљаја ни у Шкотској. Шкотска национална партија све је моћнија у шкотском парламенту и прети проглашењем независности заснивајући своју политику мање на "патритоским песмама и играма", а више на чињеници да жели да самостално располаже приходима од извора нафте у Северном мору.