Русија неће дозволити да имање Рериха у Кули буде освојено на јуриш

Забрињавајуће вести и даље стижу из Нагара, Долине Кулу, где се налази меморијално имање породице Рерих – познатих руских истраживача Истока, уметника и философа. За последња два месеца локалне власти су дозволиле да се изврше два јуриша на имање Рериха. Њиме управља Међународни меморијални траст Рериха (ММТР). За његовог доживотног тутора последњи члан породице уметник Свјатослав Рерих, који је нас је недавно напустио, именовао је руског дипломату, познаваоца Истока, руског амбасадора у Индији Александра Кадакина. Извршни директор и руски координатор ММТР у току 10 година је познати индолог др Аљона Адамкова. Локалне власти државе Химачал Прадеш, где се налази имање Рериха два пута су у грубој форми приморавале Адамкову да напусти територију имања и да потпише нелегитимна документа да на њих прелази управљање ММТР. И руски координатор их је одбила – док не буду задовољени захтеви руске стране.

 „Инсистирамо на томе да пре него што садашњи координатор ММТР А.Адамкова напусти своју дужност, - истакао је у интервјуу за „Глас Русије“ амбасадор РФ у Индији Александар Кадакин – мора бити потписан трилатерални документ између владе Индије, попечитељског савета ММТР и представника Русије с описом и проценом музејских експоната на имању Рериха у Кули. До сада влада државе Химачал-Прадеш на наше молбе није обратила никакву пажњу.“Кршећи стату ММТР извршни комитет ММТР је у марту донео одлуку да не продужи уговор с координатором из Русије.

За 10 година рада у ММТР његов руски координатор је обавила огроман посао на обнављању објеката на територији имања Рериха у Кули. Основан је уметнички колеџ „Јелена Рерих“, на којем се школују деца из околних места, почела је изградња његовог новог објекта. Редовно се издају албуми са сликама Николаја Рериха, философске књиге његове жене Јелене и дела њихових синова: тибетолога Јурија и уметника Свјатослава Рериха. Имање Рериха је највећи културни центар у држави. Годишње га посети 100.000 људи. Овде се одржавају међународни уметнички фестивали, научни семинари, мастер-класови на којима учествују познати музичари и солисти.

 „Сматрамо да управљање Трастом треба поверити централној влади Индије, -истакао је амбасадор Кадакин. –Ово питање је покренуто на високом нивоу за време недавне посете Москви од стране министра иностраних послова Индије. Није добро кад спомеником културе светског значаја, који има посебну вредност за руско-индијске везе управља рејонска администрација државе. Као неопходан услов захтевамо учешће руске стране у делатности ММТР. Умесно је да он има два координатора: из Индије и из Русије. Драгоцено наслеђе породице Рерих чини саставни део руске културе. Оно припада Русији, Индији и целом свету.“

Ову позицију дели индијски колега руског амбасадора из Попечитељског савета ММТР Судхинер Кулкарни – саветник престижног фонда Observer Research Foundation, познати публициста, бивши помоћник премијер-министра:

Породица Рерих нам је оставила драгоцено стваралачко наслеђе. Николаја Рериха бих назвао супер јунаком уметничких духовних вредности. Његове слике, његова књижевна дела нам на потпуно нови начин откривају лепоту света. Имали смо среће да је последњих 20 година свог живота овај велики уметник живео и стварао на Хималајима. Брижљиво се односимо према његовим делима. Чувајући и популаризујући их, јачамо пријатељске везе и сарадњу између Индије и Русије. За последњих 10 година руски координатор ММТР Аљона Адамкова је преузела врло ефикасне напоре ради рестаурације спомен-куће Рериха. Из многих земаља света код Рериха у Нагар долазе следбеници њихових погледа на просветитељску мисију уметности, који подржавају њихову тежњу да сачувају за потомке уметничке и књижевне вредности из различитих епоха.“

„Главна одговорност  настале потешкоће је на индијској страни, -сматра С.Кулкарни. – Треба се с већом одговорношћу и захвалношћу односити према огромном доприносу Русије делатности ММТР и стваралачком раду који је обавила садашња руска координатор. ММТР су заједнички основале индијска и руска страна. Русија обавезно треба да настави да активно учествује у делатности ММТР. То је наш заједнички задатак – да нове генерације учинимо заједничарима у драгоценом уметничком, књижевном и научном наслеђу породице Рерих.“

Аљона Адамкова и даље остаје у Кули и обавља своју дужност координатора ММТР не примајући притом плату. У публикацијама индијских новина које не контролише влада Химачал Прадеш истиче се да Русија у великој мери пружа финансијску подршку за обнављање имања Рериха у Кули. У ову сврху средства издвајају „АФК „Систем“ који ради у Индији и низ великих руских банака. Претворивши за 10 година полуразрушено имање Рериха у велики културни центар који доноси приход за свој даљи развој Адамкова се с екипом помоћника изузетно строго и максимално одговорно односи према својим обавезама. Она се супротставља покушајима локалних власти да дају наруџбине за изградњу и реконструкцију комплекса објеката подизвођачким организацијама које су саме изабрале и врши строгу контролу и евиденција сваког рупија који се утроши.