Џонатан Мур: БиХ мора остати јединствена држава

"Надамо се да ће људи учествовати и гласати. Ако одлуче да не гласају, то је њихов лични избор. Ми не бисмо подстакли политичка настојања да се бојкотују избори у Сребреници", нагласио је Мур.
Према његовим ријечима, реторика која се односи на могући колапс у БиХ је потпуно неприхватљива.
"БиХ је јединствена држава. Састоји се од два ентитета и они изван БиХ и изван Дејтона немају улогу. БиХ мора остати јединствена држава. Тако да нема никакве сврхе и није прихватљиво говорити о било каквој другој опцији", рекао је Мур.
НН: Идуће седмице би парламент БиХ требало да расправља о буџету. Очекујете ли да ће овај кључни закон бити усвојен с обзиром на то да постоје различита мишљења о усвајању предложеног буџета?
МУР: Очигледно је да БиХ треба буџет. Да ли ће бити усвојен сљедеће седмице, то је нешто у вези с чим немамо директан уплив или директно мишљење. Штета је за БиХ да нема буџета. Важно је да тај процес иде напријед. Важно је да се буџет бави питањима потреба људи у БиХ и њиховим аспирацијама, да буду у евроатлантским институцијама.
Као вањски посматрач, знамо да никада није могуће да се финансира све што желимо одједном. Битно је да се дође до најбољег могућег аранжмана и да се земља може кретати напријед у нову будућност.
НН: Градимир Гојер, сарајевски умјетник, најавио је протест пред зградом америчке амбасаде у Сарајеву због предстојећих локалних избора у Сребреници. Мислите ли да се за овај источнобосански град, чији су грађани доживјели геноцид, може наћи праведно рјешење?
МУР: Вјерујемо у слободу говора и да свако има право да изрази своје мишљење или забринутост о питањима улагања или политике САД.
Што се тиче питања Сребренице и локалних избора, не мислимо да ће бити могуће и да је вјероватно да се одлука из 2008. примијени и на изборе 2012.
Патрик Мун, амерички амбасадор у БиХ, био је у Сребреници крајем априла и то је објаснио. Ми смо стално посвећени људима Сребренице, уважавању жртва Сребренице, осигуравању да Меморијални центар у Поточарима буде одржаван и да се заштити. Заиста мислимо да је могуће да дође до практичне дискусије у вези са ситуацијом у Сребреници. То је трагично мјесто. Тамо се десио геноцид и то су потврдили међународни судови. Из наших разговора са људима у Сребреници схватили смо да постоје практични људи на свим странама, људи који су спремни да иду напријед, да раде на томе да Сребреница буде просперитетан град са економском будућношћу. Потребно је да људи из свих дијелова БиХ дођу и помогну ситуацији у Сребреници.
НН: Мислите ли да ће просперитет у Сребреници бити могућ ако политичари из БиХ позову Бошњаке да не гласају на предстојећим локалним изборима?
МУР: Сматрамо да је веома важно за сваког регистрираног гласача у Сребреници да учествује у изборима као и у било којој општини у БиХ. Не подржавамо бојкоте избора и то је стандардна политика САД широм свијета. Надамо се да ће људи учествовати и гласати.
Ако одлуче да не гласају, то је њихов лични избор. Не бисмо подстакли та политичка настојања да се бојкотују избори у Сребреници.
НН: Прије више од 120 година у Вашој земљи, у Чикагу, радници су се изборили за своја права, али изгледа да радницима у БиХ та борба тек предстоји. Имате ли неку поруку бх. радницима, али и незапосленима у нашој земљи?
МУР: У САД је већ више година питање радничких права изузетно важно. Наши синдикати у САД су врло активни у друштву и политици. Сигурно је да нема разлога зашто то не би важило и овдје у БиХ. Радници би требало да имају права да буду представљени, а глас синдиката би требало да се чује и у друштву и у политици.
НН: Нажалост, то није тако. Према скоро свим статистикама, у БиХ има више од пола милиона незапослених. И они који раде често су обесправљени. Како коментаришете да то у БиХ није "питање свих питања", него да су код нас много важније неке друге ствари, попут изјава политичара и дизања националних тензија?
МУР: Свјесни смо статистичких података. И званичних и незваничних статистика. Велики је број људи који су незапослени, али су запослени у сивој економији, тако да је број незапослених око 25 одсто. Сива економија не плаћа никакве приходе ни порезе. Ми желимо видјети да ови људи буду запослени, али је питање како до тога доћи. Како запослити људе?
То није могуће кроз празну политичку реторику. Није довољно само говорити: "Људе треба запослити". Потребна су улагања и унутар БиХ и изван БиХ. Околности нису баш стимулирајуће што се тиче улагања, а то укључује и недостатак напретка ка ЕУ и НАТО савезу. Када БиХ буде напредовала ка евроатлантским савезима, биће и више инвестиција.

Из наше перспективе врло је фрустрирајуће да чујемо да се потпуно одвојено разговара о питањима запошљавања и побољшања стандарда и евроатлантским интеграцијама. О томе треба заједно разговарати. Процес интеграције БиХ у ЕУ и НАТО направиће велику разлику што се тиче улагања и економских прилика, и шанси које ће се отворити и донијети нова радна мјеста. Важно је да се политички лидери крећу у свим тим правцима. Такођер, важно је да грађани БиХ врше притисак на њихове политичке лидере да дођу до резултата.
НН: Кажете да су САД фрустриране празном реториком. Зар Вам није чудно да у БиХ изгледа да нико није фрустриран због ових статистичких података о незапослености и лошем стандарду живота?
МУР: Један од проблема је да је реторика јефтина и лагана. Реторика је много лакша него постизање резултата, постизање компромиса, долажења до концензуса и доношења тешких политичких одлука. То важи широм свијета. То се дешава и у САД, посебно током предизборних кампања. Лакше је говорити о национализму него о пожртвованости и конкретним корацима које треба подузети да би се постигао економски напредак и да би се обезбиједила боља економска будућност. Фокус мора бити на конкретним резултатима, а не на реторици. Много је лакше говорити испразно, а не дјеловати конкретно, нарочито у земљи гдје се рат завршио прије 17 година, гдје су ране још дубоке.
НН: Посљедњих дана свједоци смо тешке реторике водећих политичара у БиХ. Како Ви гледате на изјаве о "неминовном распаду" БиХ, јер такве изјаве плаше људе?
МУР: Реторика која се односи на могући колапс БиХ је потпуно неприхватљива. БиХ је јединствена држава. Састоји се од два ентитета и они изван БиХ и изван Дејтона немају улогу. БиХ мора остати јединствена држава. Тако да нема никакве сврхе и није прихватљиво говорити о било каквој другој опцији.
Генерална реторика о политичким и економским темама може се појавити у изборним годинама и то се дешава и у Америци. Али нема никаквог питања и не може бити питања о статусу БиХ што се тиче Дејтонског споразума. Не постоји право за одвајање или за дијељење.
НН: Значи грађани БиХ не треба да се плаше због запаљиве реторике политичара, али имају право да буду фрустрирани јер се њихови лидера баве тиме умјесто конкретним стварима.
МУР: Рекао бих да људи треба да раде на томе, да осигурају да се њихови политички лидери фокусирају на практична питања, а не на празне спекулације.
НН: Према свим најавама, БиХ би на предстојећем самиту НАТО-а у Чикагу требало да добије МАП. Да ли ће се то заиста десити и колико ће ово значити за БиХ, али и за обичне људе у нашој земљи?
МУР: Све земље чланице НАТО-а разматрају шта ће се догодити на самиту у Чикагу, а тиче се БиХ. Споразум шест лидера политичких странака важна је основа за рјешење питања војне имовине. Шесторици лидера је честитано на том кораку. У исто вријеме, важно је имплементирати тај споразум. Више пута се у БиХ десило да су споразуми постојали на папиру, али нису имплементирани. Озбиљан посао обавља се у Министарству одбране БиХ, они раде са политичким лидерима оба ентитета како би се напредовало и како би тај споразум био имплементиран.
НАТО самит је за три седмице. Немогуће је завршити све, али потребно је барем да се уради нешто што се тиче правних корака да се имплементира споразум, али и конкретна имплементација у облику регистрирања одређене имовине прије НАТО самита. Због одгода од стране локалних лидера, то се вјероватно неће десити.
Основно је да НАТО жели, колико је то могуће, дати подршку БиХ и жели имати могућност да позитивно коментира конкретно напредовање у вези с овим питањем.
Важно је истаћи да се овдје не ради ексклузивно о НАТО-у. Питање војне имовине утиче на људе широм БиХ. Много је имовине која се не користи, а која би се могла користити када се заврши овај споразум. Та имовина би могла користити људима у оба ентитета и у свим општинама гдје је ова имовина. То је велика економска корист да се имовина, која је сада празна и напуштена, користи и развија. Желимо видјети прогрес што се тиче и војне и државне имовине.
НН: Како гледате својеврсну турску дипломатску офанзиву и лобирање да се БиХ помогне да што прије постане чланица НАТО-а, с обзиром на то да овдје постоје различита мишљења о појачаном утицају Турске?
МУР: Не би требало да детаљно коментирам инострану политику друге земље. Турска је важан партнер у НАТО-у. То не видим као дипломатску офанзиву. Свако у БиХ треба да прихвати да ова земља привлачи пажњу многих замаља широм свијета, како и Турске, тако и многих чланица ЕУ, Вијећа за имплементацију мира. Искрено, добро је за БиХ то што се дешава, а добро је за оба ентитета, да има међународну пажњу и подршку. Мораћемо видјети како све земље чланице НАТО-а реагују на ситуацију овдје. Није важно да ли је то земља сусјед или је далеко као САД, али је важно да међународна заједница обраћа пажњу на ситуацију у БиХ. Ова земља није заборављена. БиХ остаје кључна тема међународне заједнице и САД, иако у свијету постоје и друга важна питања.
НН: Можда би било добро да нас мало "заборавите", па да сами почнемо градити своју судбину?
МУР: Интерес међународне заједнице није исти што и диктат међународне заједнице.
НН: Мислио сам да када би "интерес" међународне заједнице за БиХ био мањи, то би био знак да је БиХ постала "нормална" и успјешна земља.
МУР: Радујемо се томе дану. То би више било могуће када би БиХ постала чланица евроатлантских институција.
НН: Против Мевлида Јашаревића недавно је Тужилаштво БиХ подигло оптужницу. Да ли се грађани и дипломате из САД након напада од октобра прошле године осјећају мање сигурнима у БиХ и Сарајеву?
МУР: Треба истаћи да смо врло блиско сурађивали с Тужилаштвом БиХ и полицијом. Задовољни смо оптужницом која је дан након у БиХ подигнута и у САД. Што се тиче сигурности, реакција на пријетњу након напада није била наша, него локалних власти. Одмах након тог дана осјећали смо се сигурни, не само у Сарајеву, него и широм БиХ. Моја породица је овдје заједно са мном и то важи за пуно мојих колега у Амбасади. Нажалост, тероризам је стварност и тероризам се дешава свугдје у свијету. И у овој регији и широм Европе било је напада и то је тужна реалност живота.
Ми овдје живимо као и било гдје друго уз признавање те пријетње. Међутим, вјерујемо и имамо повјерење у агенције за проведбу закона БиХ да се борите с тим пријетњама. Осјећамо се сигурни и безбједни у Сарајеву и апсолутно је тако.